Na ivici budućnosti – o posthumanističkom svetu

Da ova manifestacija nije zamena za Bitef festival, već znak želje, kontinuiteta i vere da je plamen Bitef festivala neuništiv i da i dalje nosi prometejsku vatru kroz pozorišni život, ukazao je Miloš Latinović, direktor Bitef teatra, danas na konferenciji za medije u bašti Mezestorana Dvorište, najavljujući program Bitef prologa.

On je pojasnio da je iz epidemioloških razloga 54. Bitef festival odložen, a da će u punom kapacitetu biti održan naredne godine, zajedno sa 55. Bitefom. Latinović je primetio i to da okolnosti izazvane pandemijom korona virusa inspirišu na pronalazak novih načina funkcionisanja i zajedničkih akcija.

Pa će nas zato, kako kaže, Bitef prolog ponovo vratiti u pozorište i na mapu pozorišnog sveta u Evropi, u nadi da će to biti prvo internacionalno gostovanje neke pozorišne trupe u ovom vremenu.

Jedino mesto svih događanja Bitef prologa biće Bitef teatar – scena teatra i Plato Mire Trailović, gde će biti izgrađena letnja pozornica i gde će se dešavati brojni prateći programi.

Na Bitef prologu, između ostalog, biće igrana predstava „Dolina jeze“ reditelja Štefana Kegija.

– Ako je korona kiša, onda ona taj plamen Bitefa nije uspela da ugasi. Vanredne okolnosti nekada dovode do kreativnih rešenja – primetio je Ivan Karl, sekretar za kulturu Grada Beograda, i ukazao da je dobro što će se na ovaj način, Bitef prologom, održati duh teatra u glavnom gradu.

On je pojasnio da će sledeće godine festival duže trajati, uz sve predstave koje su bile predviđene za ovogodišnje izdanje, i uz dodatak ostalih predstava i trupa koje budu selektovane za sledeću godinu.

– Mira Trailović i Jovan Ćirilov bi bili ponosni na način na koji radi sadašnji tim koji vodi Bitef – smatra on i otkriva da uskoro kreću radovi na podizanju njihovih spomenika na Platou ispred Bitef teatra.

Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, kaže da je program 54. Bitefa, koji se odlaže za sledeću godinu, uveliko usvojen i broji sedam predstava, a Bitef prolog je relevantan, dobro promišljen uzorak onoga što će biti 54. Bitef, ističe.

Prema njegovim rečima, ovogodišnji Prolog se odvija pod istim sloganom pod kojim će se, sledeće godine, odviti 54. i 55. Bitef zajedno.

On glasi „Na ivici budućnosti“ zato što se teme koje ovih sedam predstava obrađuju kreću u rasponu od nečega što je najurgentniji problem vremena u kome živimo – klimatske promene, ekološka katastrofa koja preti celom svetu i, sa druge strane, filozofski koncept posthumanizma, kao jednog sveta u kome ljudi više neće biti do te mere antropocentrični.

Kako kaže, umetnički fokus Bitefa proistekao je iz ideje posthumanizma i odnosi se na preispitivanje živog scenskog prisustva.

– Suština pozorišta je susret dva živa bića u jednom prostoru i trenutku – izvođača i makar jednog gledaoca. Savremene scenske prakse problematizuju to živo scensko prisustvo. Dešavaju se neki oblici dehumanizacije izvođača, postoje takozvana digitalna tela, kiborzi, roboti, dronovi… u jednoj od ovih sedam predstava glavni i jedini izvođač je robot. U drugoj je dron – pojašnjava on i dodaje da je u jednoj od predstava koje će biti igrane sledeće godine predstavljen ljubavni odnos mladića i hologram projekcije devojke.

O predstavama Bitef festivala:

Predstava „2020“ reditelja Ivice Buljana nastala je po motivima tekstova popularnog izraelskog istoričara Juvala Noe Hararija, čija je samo jedna od teza to da je homo sapiens najgenocidnija životinjska vrsta u istoriji. Druga, posebno bitna teza je da je homo sapiens jedina vrsta u istoriji koja je samostalno, bez pomoći prirode, uspela da fundamentalno i dramatično naruši ekološku ravnotežu i ekosistem.

– Predstava je jedna vrsta omaža ovoj godini koju su pojeli skakavci – primetio je Medenica.

Iz Slovenije na Bitef dolazi predstava „Pluća“ reditelja Žiga Divjaka,  drugačijeg senzibiliteta, mininalistička, zasnovana na vrhunskoj dramskoj glumi dvoje glumaca i koja takođe pokreće ekološka pitanja, ali na bizaran način. Povodom nje  Medenica otkriva da je u pitanju rasprava dvoje mladih ljudi o ljubavnim pitanjima, tačnije dilemi – da li imati decu u savremenom  svetu.

– Plesna predstava „Tragovi“, koja će biti igrana sledeće godine, a delo je jednog od vodećih svetskih koreografa Vima Vandekejbusa i Ultima vez, vrlo je duhovita i pametna. Bavi se narušavanjem ravnoteže u prirodi probijanjem auto-puta kroz šumu, a završava se osvetom prirode koju sprovode tri simpatična ali opasna medveda – otkriva Medenica.

Povodom sledeće predstave ukazuje da je u pitanju iranska koreografska predstava „Opčinio sam te“ sa izvođačima iz Irana, Japana i Belgije u kojoj je plesačima sa dehumanizovanom scenskom pojavom partner dron koji špijunira. – Medijska i tehnološka kontrola, nadzor, manipulacija, pitanja su koja ova predstava pokreće – ukazuje on, a povodom naredne, pod nazivom „Fleš“  pojašnjava da dolazi iz Francuske, i da je u pitanju vizuelno-zvučno atmosferska instalacija i apsolutno apstraktni plesni performans sa dvoje izvođača, čije je telo u potpunosti razgrađeno svetlosnim, dimnim, zvučnim efektima i kostimom.

Na zatvaranju Bitefa trebalo bi da se odigra predstava Beogradskog dramskog pozorišta „Living room“, u režiji Ersana Mondtaga, čija će premijera biti sledeće godine, kazao je Medenica.

Predstava koja će biti održana ove godine „Dolina jeze“, u režiji Štefana Kegija, višestrukog laureata Bitefa, nije slučajno izabrana kao osovina Bitef prologa zato što je od nje i počelo promišljanje za 54. Bitef. U njoj se sustiču i tema posthumanizma, a izvođačko telo je potpuno dehumanizovano – „humanoidni“ robot, koji predstavlja vernu kopiju stvarne osobe, pisca Tomasa Melea.

Medenica pojašnjava da je jedna od tema ovog Meleovog predavanja (on robotu „pozajmljuje“ glas) autobiografska: piščev bipolarni poremećaj ličnosti za koji je tipičan strah od gubitka kontrole, a to je upravo ono što Mele radi kad dozvoljava da robot govori umesto njega – prepušta mu vlastiti „subjektivitet“. Predstava će biti izvedena u Bitef teatru jer njeni gabariti to dozvoljavaju.

O neizvesnosti i vizuelnom identitetu Prologa

Filip Grujić, predstavnik McCann Beograd, o kreativnom konceptu i vizuelnom identitetu kazao je da je neizvesnost u vezi sa tim šta je budućnost, ono što su hteli da prikažu plakatom.

– Činjenica je da ne znamo u kom smeru idemo, ne znamo gde se krećemo. Činjenica je da smo „na ivici budućnosti“ i ne znamo šta će biti kada zakoračimo. Jedini iskreni odgovor je da ne znamo kako budućnost može da izgleda. Zato plakat ima dvostruko značenje: crna boja, tama, odsustvo boje, umiruje a može i da deprimira. To je pitanje koje ona postavlja. Ali imamo i dečaka koji u bojama predstavlja simbolično: radost, čistotu, nadu. To dete stoji na ivici, gde ono ide i šta će biti kada napravi taj korak, to je pitanje koje je svima nama prvo na dnevnom redu – zapaža Grujić.