Na obilazak Narodnog muzeja čekalo se i po nekoliko sati

Nije im smetalo ni ovogodišnje, za sada samo klimatski „varljivo“ leto. U redu koji se protezao od stranice autobusa na linijama 24 i 26 do glavnog ulaza u Muzej u Vasinoj, bili su posetioci svih uzrasta, baš kakav je i najavljeni koncept nove stalne postavke na Trgu republike.

U Narodnom muzeju kažu da je gužva počela sinoć posle otvaranja i da nije jenjavala do tri sata ujutru. Zatišje je trajalo do pola pet kad su kroz novu postavku krenuli najstrastveniji ljubitelji umetnosti. Reda na ulazu gotovo da nije bilo sve do devet sati. Priča da se su pojedini Beograđani u tek otvorenom Muzeju proveli celu noć, praveći povremeno pauze na čistom vazduhu na Trgu republike i u okolnim ulicama.

– Ovde smo zato što imamo vremena. Penzioneri smo. Čuli smo na TV da je prvih nekoliko dana ulaz besplatan što je takođe za nas važno. Šta ćete, takvo je danas vreme. Čekaćemo koliko treba – kaže stariji bračni par koji nije želeo da se predstavi dok je juče čekao u Vasinoj ulici.

Grupu mladića sa Čukarice, koji se verovatno nisu ni rodili kad je stalna muzejska postavka zatvorena za javnost, najviše je zanimala istorija i praistorija. Objašnjavaju da su čuli da u zbirci postoji i jedna prava mumija. Jedan od njih kaže da se preko interneta pre dolaska upoznao sa blagom Narodnog muzeja i da mu je o tome „pričala profesorka istorije“. Neke mlađe devojčice čekanje su prekraćivale igranjem karata na pločniku, dok su ostala deca uredno stajala u pratnji starijih, koji su držali kraći kurs o onome što će videti unutra.

Obezbeđenje Narodnog muzeja – i elektronsko i čuvari, rade besprekorno, što ne umanjuje ljubaznost. Pravila ponašanja na ulazu su jednostavna – garderoba, overa ulaznice i otvaranje „bezbednosnih“ vrata. Ko želi može odmah u suvenirnicu, a ako ne, avantura počinje kako ko želi – razgledanje po redu, samo omiljeni eksponati, po sprat na dan…. U svim zbirkama od prizemlja do drugog sprata – od praistorije do savremene umetnosti juče nije bilo sale bez posetilaca. Prema proceni jedne mlađe Beograđanke iz ovdašnje viđenije porodice koja se razume i elektriku i štoperice, za lagano informativno razgledanje stalne postavke potrebno je najmanje tri sata.

Red se danas jedino čekao ispred posebne komore u kojoj je izloženo Miroslavljevo jevanđelje. U nju ulaze po četiri posetioca u pratnji kustosa. Najstariji i najvredniji sačuvani srpski ćirilični rukopis otvoren je na stranicama na kojima je iluminacija sa dve rajske ptice – original inicijala Narodnog muzeja koji se nalaze na svakom koraku u ovom zdanju – ekranima, muzejskim izdanjima, stolicama u kafeu, gde iz automata posetioci samoposlužuju čajem, napicima od kafe i čokolade. Kafa je odlična i „slaže“ se Zbirkom jugoslovenskog slikarstva 20. veka.

Fotografisanje je dopušteno, čak i u komori sa Miroslavljevim jevanđeljem, ali bez „blica“. Mobilni telefoni snimaju na sve strane. Anđelka Delibašić slikala se ispred slike „Devojka u plavom“, koja je bila na pozivnicama za otvaranje.

– Morala sam, obeležila je otvaranje. Došla sam odmah prvog dana, jer sam jedva čekala da vidim sve ovo – objašnjava dok pozira pored ovog poznatog ulja na platnu Đure Jakšića.

Majka i ćerka žure ka sali sa flamanskim slikarstvom zbog koga su ciljano došle. Tvrde da su uživale u svemu što su usput videle. Napominju da su „utisci su fenomenalni, pogotovo što je obilazak omogućen i osobama sa hendikepom, jer u Beogradu ljudi u kolicima ne mogu da priđu mnogim domovima zdravlja, a ne da muzejskim eksponatima“.

Iako u novoj postavci svi eksponati još nemaju tumače, na ulazu iz ukasnih vaza štrče bele plastične orhideje, a u suvernici se još ne znaju sve cene, Firenca nije jedino mesto u kome se plače zbog umetničke lepote i uzbuđenja. To je posle decenije i po ponovo moguće i u beogradskom Narodnom muzeju.

Uđi u priču

Obnovljena centralna zgrada Narodnog muzeja imaće dve suvenirnice. Za sada radi jedna, koja će tek treba da se „napuni“. Tu su svilene marame inspirisane uglavnom najpoznatijim slikama iz stane postavke, stakleni predmeti, pokazivači i magneti za knjige, izdanja Narodnog muzeja, uključujući i vodič – katalog kroz novu postavku pod nazivom „Uđi u priču“.

Radno vreme

Tokom vikenda ulaz u Narodni muzej biće slobodan od 10 do 22 sata. Od 3. jula počinje uobičajeno radno vreme: utorak, sreda, petak i nedelja od 10 do 18, četvrtak i subota od 12 do 20 sati. Cena pojedinačne ulaznice biće 300 dinara, dok će nedeljom ulaz biti besplatan. Iz Narodnog muzeja juče je saopšteno da će se tokom vikenda nastaviti svake večeri multimedijalni program na Trgu republike, u okviru kog će se na fasadi Muzeja smenjivati „igra svetlosti, reprezentativna umetnička dela iz stalne postavke, kao i video sa jednim od najvećih baletskih umetnika današnjice Sergejem Polunjinom, uz kompozicije Isidore Žebeljan“. Autor mapinga na fasadi Narodnog muzeja je Goran Balaban, a producent Isidora Mar.