Na početku 59. “Oktobarca”: “Ko profitira od umetnosti a ko pošteno zarađuje”

“Beogradska” jer je pre deset godina izvedena prvi put “Pančevačka” ekstenzija Edinburške izjave, čuvenog rada Dragoljuba Raše Todosijevića s kojim je nastupio 1975. godine na kontra izložbi tadašnjeg izdanja Oktobarskog salona.

U “Edinburškoj izjavi”, jer je ona svoju premijeru imala sedamdesetih u Edinburgu, Todosijević pravi dugačak spisak onih koji profitiraju od umetnosti navodeći na početku da je i on sam, umetnik, sačinio taj tekst ne bi li profitirao “od dobrog i zlog u umetnosti” .

Na njegovom spisku su tako i “fabrike koje proizvode materijale potrebne umetnicima, preduzeća koja prodaju materijale potrebne umetnicima; njihovi radnici, službenici,prodavci, posrednici…

Tu su i “preduzeća ili privatnici koji opremaju ili ulepšavaju radove umetnika”; Stolari koji prave lajsne, ramove ; proizvođači stakla, papira, olovaka, boje, alata itd…Svi koji prave, prodaju ili preprodaju: lekove, higijenski pribor, alkohol, kurtone, cigarete i sportske rekvizite umetnicima; Svi koji ubiraju porez na autorske honorare. Na spisku su i tetkice, domar, čuvar galerije i prodavac ulaznica, kataloga, razglednica…

Onda su tu i moleri, osoba koja drži uvodni govor na otvaranju izložbe iliti vernisaže; „Aukcionarske kuće. Obožavateljke. Šiparice. Studentkinje. Modeli. Udate žene, Supruge. Ljubavnice. Prijateljice. Udovice. Deca. Pederi. Stari prijatelji i poznanici. Rođaci i ostali bliži i dalji naslednici. Advokati….“
Nabrajao je Todosijević čini se unedogled.

U reizvođenju na jučerašnjem otvaranju Milica Tomić je uključila preko zvučnika Todosijevićev glas iz sedamdesetih, a zatim se postepeno nadovezivala svojim opservacijama, koje se tiču aktuelnih pozicija i funkcija unutar “sistema umetnosti”. Raša kaže: “Umetnici i radnici”, Milica dodaje: “Umetnice”. Stvar se usložnjava i moglo bi se reći nikad ne završava.

Kažu, upečatljiv je bio i performans “Beograd, oktobar 2022” koji je izveo cenjeni umetnik iz Hrvatske Slaven Tolj u donjem nivou Salona Muzeja grada Beograda.

Došao je obučen, skinuo se, prekrstio noge, verovatno,  i tako sedeo neko vreme. Zatim se obukao i otišao, pomešao se sa publikom… U srži njegovog skorašnjeg rada, kažu stručnjaci Tolj procesuira telesne posledice moždanog udara koji je doživeo pre nekoliko godina.

Sinoć su viđene i zanimljive intervencije u javnom prostoru. Na vrhu zgrade “Borba”, umetnik iz Rijeke, Nemanja Cvijanović, potpomognut postojećim natipsom na ovom zdanju “dopisao je”: “Ovo nije klasna” i tako izveo svoj rad koji u konačnici poručuje “Ovo nije klasna Borba”.

Imajući u vidu, tradiciju avangardnih umetnika šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka moglo bi se reći da njegov rad u svom sadržaju upućuje na nedostatak, potiskivanje ili izmeštenost radničke klasne borbe.

Sećate se akcije umetnika Željka Jermana iz 1976, u Studentskom kulturnom centru: “Ovo nije moj svet”.

Tako nekako….

Što se tiče oficelnog dela otvaranja prisutnima su se obratili sekretarka Sekretarijata za kulturu Grada Beograda Nataša Mihailović Vacić, pomoćnik ministra za kulturu Radovan Jokić i Danica Jovović Prodanović , članica Odbora Oktobarskog salona.

Ona je istakla važnost odluke koju je doneo Odbor OS, da se u kratkom roku i izuzetno zahtevnim okolnostima rad na ovogodišnjem izdanju dodeli kolektivu Kulturnog centra Beograda.

„Ovogodišnje izdanje, u navečer šezdesetom izdanju planiranom za 2024. godinu, posvećeno je preispitivanju duge i neprekinute istorije Oktobarskog salona od 1960. godine“, istakla je Jovović Prodanović.

Ona se saglasila se s pomoćnikom ministrke kulture Radovanom Jokićem da nas Oktobarski salon takođe suočava sa važnim pitanjem nepostojećeg odgovarajućeg reprezentativnog izlagačkog prostora za ovako važne manifestacije, kakav je OS/ Begradski bijenale.

Pored nedavno otvorenog Salona Muzeja grada Beograda, sinoć su predstavljeni radovi u prostoru Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”, Legatu Vojislava M. Jovanovića Maramboa, u paviljonu na Cvetnom trgu, kao i mural i bilbordi izvedeni u javnom prostoru, uz dva rada objavljena u jučerašnjim novinama Danas (primerci podlistka biće dostupni u izlagačkim prostorima).

Bogati program nastavlja se danas, u subotu i nedelju, a detaljne informacije mogu se naći na internet-stranici oktobarskisalon.org.

Sve izložbe biće otvorene do 4. decembra, a ulaz je besplatan. Međutim, izložbene celine će se otvarati sukcesivno, pa nas otvaranje naredne celine (druge od pet) očekuje sledeći četvrtak, 27. oktobra u Klubu RTS (u zgradi Radio Beograda) i Art Hab Kula, kao i e-čitaonica MSUB gde će moći da se pristupi svim katalozima Oktobarskih salona od njenog osnivanja do danas.