Na vest o smrti glumca Radka Poliča: Do poslednjeg trenutka Jugosloven

Glumica Svetlana Bojković kaže za Danas da su Poliča u Beogradu mnogo voleli.

– On je bio i jedan divan glumac i divan čovek, divan drugar i bio je stvarno do poslednjeg trenutka Jugosloven – kaže Ceca Bojković.

– Ovde je dosta i radio. Družili smo se i baš je bio jedan sjajan lik. Jako mi je žao što smo ostali bez njega. Ali tako je sa ljudima, odlaze… Završava se prosto jedna epoha – zaključuje Ceca Bojković.

Mira Banjac ističe da je odlazak Poliča veliki gubitak za Sloveniju kao i za nas ovde.

– Bio je stalni gost Ateljea, a snimali smo zajedno i seriju „Marija“. S Radkom i sa Milenom Zupančič u vreme dok su bili bračni par. Znam da je jako dugo bio bolestan. To je veliki, veliki gubitak za Sloveniju a i za sve nas jer je on i naš glumac i to vrlo omiljeni – ističe Mira Banjac.

– On je jedan od najboljih i najznačajnih glumaca Jugoslavije – kaže za Danas Vojislav Brajović. – Radko je bio toliko deo našeg života, naše mladosti, našeg stvaralačke radosti, mašte i senzibiliteta. On je bio toliko duhovit, hrabar, osoben čovek koji je uvek emitovao druželjubivost i koji je uvek bio deo našeg sveta. Imao je smisao za humor i bio vlasnik jedne od najlepših vrlina, a to je da se smeje na vlastiti račun, svojim greškama – priseća se Voja Brajović.

Glumac Emir Hadžihafizbegović pamtiće Radka Poliča po originalnoj boji glasa i kao umetnika koji je bio izuzetan i u pozorištu i ispred kamere.

– Radko Polič je bio sjajan i veliki glumac i geografije bivše Jugoslavije izgubile su jednog velikog umjetnika. Njegov neobični i prepoznatljiv glas je između ostalog bio glumačko sredstvo koje je nerijetko usmjeravao prema karakteru lika. Malo je glumaca koji su suvereno dominirali, a i danas je to slučaj, i pred kamerom, i u teatru. Gledao sam ga u obje te estetike i bio je maestralan. Imali smo i neke zajedničke projekte na filmu, ali se nažalost u okviru dramaturškog okvira i scenarija filma nismo nikad susreli pred kamerom. Saučešće njegovoj porodici. Ostaje praznina, ali ako je ikoga podučio tajnama našeg posla, biće Radka Poliča i na filmu i u teatru – zaključuje Emir Hadžihafizbegović.

Radoslav Zelenović, direktor Evropskog filmskog festivala Palić i dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke, podseća da je Polič umetnik koji je u sopstvenoj, matičnoj kinematografiji, i jugoslovenskoj, ostavio dubok trag i da je bio izuzetno cenjen.

– Bio je veliki pozorišni glumac, a u svojoj karijeri, koja je veoma duga, preko 60 godina, jer je još 1961. godine snimio „Noćni izlet“, napravio je više od stotinu uloga u filmovima i serijama. Neću preterati ako kažem da on spada u onu vrstu glumaca po kojima se prepoznaju pojedini delovi onoga što se nekada zvala jugoslovenska kinematografija. Pored toga što je radio velike i značajne filmove u slovenačkoj kinematografiji radio je i na čitavom jugoslovenskom prostoru. Sarađivao je sa Rajkom Grlićem, sa Brankom Baletićem, sa Zdravkom Šotrom, sa Krstom Papićem, Goranom Markovićem, Hajrudinom Krvavcem, Predragom Golubovićem i tako dalje, a to su sve ostvarenja koja su na ovaj ili onaj način deo jugoslovenskog filmskog korpusa – ističe Zelenović.

Kako kaže, Poliča je upoznao sredinom sedamdesetih kada je imao dve jako zanimljive uloge u dva filma „Udovištvo Karoline Žašler“ i „Idealist“ za koji je dobio Zlatnu arenu u Puli za najbolju glavnu mušku ulogu. Bio je i čest gost nekadašnje manifestacije Mala Pula.

– Ja sam bio urednik filmskog programa te manifestacije, a on je kad god je mogao dolazio. Voleo je da dođe u Beograd. Bio je beskrajno zanimljiv i nezahtevan, jer je u to vreme bio ipak velika zvezda. Sretali smo se i kasnije i uvek mi je bilo zanimljivo što je uvek bio nasmejan. Uvek je imao osmeh na licu i uvek vam je prijatno kad ste u društvu takvih ljudi – zaključuje Radoslav Zelenović.