Na zapadu ništa novo, i dalje je rat besmislen: Netfliks je snimio rimejk čuvenog ratnog filma

Decenijama unazad, pravljenjem i pominjanjem ratnih filmova i njihovih antiratnih poruka, gotovo uvek se provaliči tema, koliko su oni zaista anti i koliko u sebi poseduju mačo vajb koji i dovodi do loženja na pucanje i nasilje, koji na kraju i dovede do sukoba u stvarnom životu. Odnosno, koliko on osuđuje ratnike i vojske, a koliko im odaje poštovanje. Pogotovo kad se priča priča iz njihove perspektive, gde ih autor brani, opravdava i objašnjava njihove postupke.

I sa novom verzijom filma „All quiet on the western front“ otpočeo je isti narativ, ali u odbranu ovog filma, reditej filma Edvard Berger i ekipa su se zaista potrudili da napišu velikim crvenim slovima preko celog ekrana da je rat jedna od besmislenijih stvari koju je čovek smislio i radi. S tim što su i u toj poruci na neki način i preterali, barem što se tiče posmatranja samog filma.

Da krenemo od početka, ako niste upoznati sa samom pričom. Film prati mlade Nemce koju potpaljeni od strane svoje vlade, jedva čekaju da odu u rat, i to onaj Prvi svetski. Tamo ih čeka smrt, zima i teskoba. Oni koji su gledali filmove o Velikom ratu 1914. do 1918. znaju da je to uglavnom bila rovovska borba za linije koje su se jako malo pomerale. U dva i po sata, vidimo mlade ljude koji polako shvataju da su izmanipulisani od strane onih koji su ih poslalali na bojište u Francusku. Mladići ginu, sve ih je manje i demoralisani su, dok oni koji su ih tamo poslali traže uspehe i pobede.

U priči koja je dodata ovoj verziji, stvarni nemački vicekancelar Matijas Erzberger (možda i najpozantiji glumac ove postave Daniel Brul) pokušava da postigne mir sa Francuzima. Toga nema ni u Remarkovoj knjizi. Pa zašto je ovde? Računam iz nekoliko razloga: prvo, da bi se pokazalo da je u Velikom ratu zaista bilo i nekih „dobrih Nemaca“, što bi trebali i da nas poveže sa glavnim junacijma prema kojima bi ipak valjalo da se napravi neka vrsta empatije. Nepopustljivost nekih francuskih delegata u ovim scenama podsetiće na višegodišnje poniženje kome je Nemačka bila izložena sporazumom o primirju, koji je pomogao da dođe do uspona Hitlera. Deo priče sa Erzbergerom takođe ima za cilj, pretpostavlja se, da stvori neizvesnost: da li će primirje stupiti na snagu pre nego što se najgore može desiti klincima koje pratimo ceo film.

Međutim, nakon celog ovog, moramo priznati tehnički gotovo savršenog i sjajno snimljenog filma, ostaje praznina iza same poruke filma. Da, rat je besmislica, ali to smo znali i pre ovog filma. Veliki naslovi, od „Apokalipse danas“, „Staza slave“ pa do našeg „Lepa sela ,lepo gore“, su nudili i pogled u čoveka, uhvaćenog u ratu i njegovo zaranjanje u najveći mrak iz kog kad izađe vidimo drugo lice i osobu, koja neretko nije različitija od životinje. O tome, ali i drugim delićima ljudskog ponašanja i psihe su se bavili velikani. „Na zapadu ništa novo“ nam je samo nakon dva sata besmislene rovovske borbe klinaca i žustrih govora oficira rekao onu čuvenu rečenicu iz kultne web serije Kosmoplovci – „Kakva je glupost rat“.

Mada sa druge strane, možda je ovo i maksimum koji se Nemcima može i dozvoliti, a tiče se antiratne poruke, jer ipak su ostali upamćeni kao glavni negativci svih ratnih priča 2o. veka. Reditelj Erzeberg će možda nakon svega ovoga ipak ostati najpoznatije ime u svetu filma, s obzirom da film odlično izgleda i dva i po sata je zaista uzbudljivo načinjeno. Ističu se još i momak sa postera, Feliks Kamerer koji nas vozi kroz film, kao i Albert Šuš ali i bosanski glumac Edin Hasanović, koji je rođen u Zvorniku, a neposredno pred početak rata u Bosni i Hercegovini, sa majkom je izbegao u Nemačku i kao tinejdžer krenuo da gradi glumačku karijeru.

Film je nemački kandidat za Oskara i sigurno će biti bitan takmac kad krene da se zakuvava oko izbora za jednu od najbitnijih svetskih nagrada. A da li ćete uživati u ovom filmu? Probajte, ako je ikome do ratnih tema u ovom trenutku.