Nacional-populizam i demokratija

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. konacno jedan kvalitetan tekst, coveka koji ocito ume da napise ono sto misli.
   Ja ne umem tako da pisem ali da probam da objasnim kako vidim slicnost zapadne nazovi demokratije i totalitarizma koji je primena ogoljene sile; zapadna demokratija je formalizam kako pisac kaze a jos da je sustinska primena bilo bi nestvarno, ali nije, zapadna demokratija uglavnom daje nepotrebne slobode nizeg kvalilteta ali zato manipulise mase u interesu danas aktuelnih dubokih drzava, tj. pljackaskog kapitala. I zapadne demokratije kad posegnu za represijom kao npr. u francuskoj onda to upakuju u ugrozavanje demokratije, sto mu onda ponistava samu ideju, jer ispada da ko god ne misli kao vlast nije demokrata. A uz to vrlo cesto totalitarni rezimi imaju na mnogo visem nivou npr. zdravstvenu zastitu sitokih masa, sto kako danas nedvosmisleno vidimo u zapadnoj demokratiji nije pokazalo vrline. O Americkoj demokratiji ne bih trosio reci sem da je to najvisi nivo cinizma u svetu gde sve sto nije u interesu duboke drzave nije ni demokratija, pa makar to bio i jeftin lek koji ta demokratija ne proglasi podobnim. Maske su u svetu odavno spale, tako da formalna razlika postoji ali sustinska bas i ne.

2. Porast populizma nije uzrok, već posledica slabljenja demokratije. Zato nije u redu optuživati ekonomsku krizu, migrante ili nešto treće za porast populizma. U ostalom Tramp i Džonson nisu došli na vlast nakon neke ekonomske ili političke krize. Obama je reizbran u vreme najveće ekonomske krize u SAD od Drugog svetskog rata. Razloge zašto su građani nezadovoljni i zašto su izgubili poverenje u tradicionalne demokratske vrednosti treba tražiti na drugim mestima, kao što su sveprisutna nepravda, korupcija, nekompetentnost i aljkavost državnih institucija. Zato građani traže krupne promene, koje nude populisti. A što se tiče postkomunističkih zemalja tiče teško je govoriti da je kod njih zaživela demokratija, razlika je jedino u tome koliko su poslušne.