Knjiga „Govorite li zajednički“ predstavlja krunu projekta „Jezici i nacionalizmi“, koji je nastao iz potrebe lingvista i drugih kulturnih delatnika da ustanu protiv glavnog neprijatelja – nacionalizma.
On prožima jezičke politike svih jugoslovenskih republika, rečeno je na promociji knjige Ranka Bugarskog u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Kako je rekla Nataša Govedarica iz Foruma ZFD, koji je pomenuti projekat realizovao u partnerstvu sa udruženjem Krokodil, u jednom trenutku se moralo reći – „Car je go! Mi govorimo zajednički!“
U knjizi Ranka Bugarskog opisan je čitav sled događaja – od početne zamisli udruženja Krokodil da se kroz otvoreni dijalog intelektualaca iz regiona problematizuju pitanja jezika i identiteta opterećenih nacionalizmom, preko nastanka Deklaracije o zajedničkom jeziku, do reakcija na ovaj dokument u svim ex-yu republikama. Prema rečima Borke Pavićević iz CZKD, ovaj dokument je „jedan od najznačajnijih kulturnih i političkih poduhvata na prostoru bivše Jugoslavije“.
Ivan Čolović, urednik Biblioteke XX vek, već tradicionalnog izdavača dela Bugarskog, objašnjava da je knjiga „Govorite li zajednički“ prikaz političkih i lingvističkih okolnosti u kojima je inicijativa nastala i kako se ona razvijala. „Rad na Deklaraciji je pokazao vrednost građanske inicijative koja, u ovom slučaju, kritikuje postojeće jezičke politike, ali pokazuje i kako bi ona trebalo da izgleda. Istovremeno, ova inicijativa je primer ne samo postojanja zajedničkog jezika, nego i zajedničkog kulturnog i regionalnog delovanja“, naveo je Čolović.
Novinar i publicista Teofil Pančić podseća da ovog projekta ne bi bilo da nije knjige Snježane Kordić „Jezik i nacionalizam“, za koju je on odavno rekao da u njoj autorka „nije izmislila toplu vodu“, potcrtavajući time postojanje kontinuirane presije nad znanjem i stalne potrebe da se vraćamo na bazične činjenice. „Mi stalno moramo da objašnjavamo vidljivu činjenicu da zajednički jezik postoji, da postoje knjige objavljene u Zagrebu, Sarajevu, Beogradu koje svi čitamo…“, rekao je Pančić. Pred tako banalnom činjenicom, kako je dodao, nacionalisti su nesigurni i njihove reakcije na Deklaraciju samo potvrđuju značaj tog dokumenta. Pančić je komentarisao i stavove srpskih filologa protivnika Deklaracije, koji ne poriču da se radi o jednom jeziku, ali tvrde da se on može zvati samo srpski. „To je kao kad zastupaš tezu da je žena nastala od rebra muškarca, pa kažeš da je žena drugotna.“
Autor knjige Ranko Bugarski, koji je kao lingvista učestvovao u projektu „Jezici i nacionalizmi“, istakao je da je glavni negativni junak njegove knjige nacionalizam, naspram Deklaraciji kao glavnom pozitivnom junaku. „Reakcije na Deklaraciju su daleko prevazišle početnu ideju i očekivanja njenih autora. Ona ima oko 9.000 potpisnika, među kojima su i lingvisti iz drugih jezika“, rekao je Bugarski naglasivši da je izuzetno važno što je potpis na ovaj dokument stavio i svetski intelektualac i lingvista Noam Čomski. Profesor Bugarski je istakao da su protivnici Deklaracije u sve četiri republike redovno nosioci vlasti i političkih režima, direktori institucija i nacionalistički lingvisti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
