Da li film i struka ostaju zarobljeni kalkulacijama vlasti: U Nacrtu Zakona o kinematografiji odbačen i član o sufinansiranju Filmskog centra van budžeta

Jer, kako je Danas već pisao, Radna grupa Grupacije za kinematografiju koja je zajedno sa predstavnicima svih strukovnih udruženja i filmskih asocijacija, i Radnom grupom Ministarstva kulture, radila na izradi novog Nacrta gotovo tri godine, na kraju je bila ignorisana i izmanipulisana.

Nacrt Zakona nije rezultirao zajedničkim tekstom, jer struka nije bila uključena u njegovu finalnu verziju, a njeni ključni i najvažniji predlozi koji bi suštinski zaista unapredili srpsku kinematografiju i neizostavno morali da budu deo novog zakona, odbačeni su.

Podsećanja radi, stručna služba Ministarstva kulture januara 2023. donela je tekst Nacrta Zakona, kako se čini, pravljenog po meri interesa SNS vlasti a ne filmske umetnosti i filmskih radnika, koji bi mogao da otvori vrata za malverzacije, sumnjive kadrovske kombinatorike, političku i cenzorsku kontrolu filmske industrije i mnoge druge skandale, koji već više od deset godina inače „krase“ našu kinematografiju i rad Filmskog centra Srbije.

To je rezultiralo stavom Radne grupe Grupacije za kinematografiju i predstavnika strukovnih udruženja i filmskih asocijacija da oni kao struka ne mogu da stanu iza Nacrta Zakona u kome nema elemenata koji bi suštinski unapredili domaće filmsko stvaralaštvo.

A to su, pre svega, učešće struke u formiranju organa i izboru ljudi za važne funkcije u Filmskom centru Srbije, što se kao njen zahtev uopšte nije ni pojavilo u finalnom Nacrtu Zakona za javnu raspravu, iako je Radna grupa Grupacije za kinematografiju insistirala na ovoj odredbi.

Ali, iako je suštinski, to nije jedini „kamen spoticanja“, kako za Danas kaže Branislav Jević, član Radne grupe za izradu Nacrta novog Zakona o kinematografiji, predstavnik Grupacije za kinematografiju pri Privrednoj komori Srbije, producent i diplomirani pravnik po obrazovanju. Još jedan, takođe važan predlog na kome insistiraju sva strukovna udruženja i asocijacija, za sada takođe nije prihvaćen, a to je formiranje Filmskog fonda.

– Tražili smo da se umesto povećanja iznosa koji se za proizvodnju filmova i druge delatnosti daje iz budžeta, zakonom obezbede sredstva iz profita koji ostvaruju velike i moćne televizijske, telekomunikacione kompanije i sve one koje direktno ili posredno prihoduju od distribucije i prometa filmskih i drugih audiovizuelnih dela, što inače postoji u zakonodavstvu u brojnim evropskim zemljama koje ozbiljno brinu o svom filmskom stvaralaštvu. Jer, svi koji zarađuju na emitovanju audiovizuelnih sadržaja su logični i prirodni obveznici za takav fond – kaže Jević.

– Ali, u razgovorima sa Radnom grupom Ministrstva kulture nam je rečeno da ti koji bi bili obavezni da plaćaju nikad na to ne bi pristali!? Otkad država za ovakav korak traži saglasnost onih koji treba da uplaćuju svoje zakonske obaveze, da li je neko obveznike za plaćanje SOKOJ-u pitao da li se slažu? Zar je to logično i prihvatljivo obrazloženje?

Valjda bi bilo normalno razmotriti da li su subjekti označeni kao obveznici zaista oni koji imaju koristi od naše delatnosti, da li je logično da deo svog profita ulože u razvoj oblasti na kojoj ostvaruju zaradu, da li su predloženi proc  enti u skladu sa njihovom zaradom, da li predloženo rešenje u skladu sa rešenjima u društvima sličnim našem – objašnjava Jević.

Jasno je, dakle, da vlast ne želi da zahvati novac iz profita koji ostvaruju velike i moćne televizijske, telekomunikacione i druge kompanije, i da finansijski štiti emitere sa nacionalnom frekvencijom koji su njeni glavni stubovi i promoteri, iako one direktno ili posredno prihoduju od distribucije i prometa filmskih i drugih audiovizuelnih dela.

S druge strane, to što vlast štiti finansijske moćnike i svoje sponzore takođe može da signalizira da i donošenjem novog zakona ne odustaje od stroge kontrole nad FCS i filmskim radnicima. Naime, osnivanje fonda na kojem insistira struka ipak bi relaksiralo proizvodnju novih filmova, i možda malo smanjilo toliko ignorisanje „nepodobnih“ stvaraoca na konkursima FCS, koji kao javni kritičari vlasti, kako dosadašnja praksa pokazuje, „nemaju“ šta da traže iz državne kase.

Ali, da li će film i novim Zakonom o filmskoj i drugoj audio-vizuelnoj delatnosti definitivno ostati zarobljen kalkulacijama vlasti, ipak ostaje da se vidi, jer struka i filmski esnaf od 28. februara prošle godine i dalje čekaju odgovor Ministarstva kulture na svoj stav da predloženi Nacrt Zakona, bez usvajanja njihovih zahteva, neće prihvatiti.

Logična sredstva iz profita moćnih kompanija 

Obaveze za izdvajanje iz profita u Filmski fond, prema predlogu Radne grupe Grupacije za kinematografiju svih strukovnih udruženja i asocijacija, kako navodi Branislav Jević su sledeće:

• Javna medijska ustanova RTS i RTV Vojvodina (1 odsto od ostvarenih bruto komercijalnih prihoda;

• Televizije s nacionalnom frekvencijom (0.5 odsto od ukupnog godišnjeg bruto prihoda);

• Televizije s regionalnom pokrivenošću (0.2 odsto)

• Televizije satelitske, kablovske, internet (0.2 odsto)

• Mobilni, internet i kablovski operateri (0.2 odsto od ukupnog godišnjeg bruto prihoda od usluga koje su u vezi sa audiovizuelnim programima)

• Kompanije koje putem interneta distribuiraju audiovizuelne sadržaje, domaće i strane (na tome je tek trebalo poraditi – kao Netflix, HBO, Disney, Apple TV, Amazon, SkyShowtime, Apollon (1 odsto od ukupnog godišnjeg bruto prihoda ostvarenog na teritoriji Republike Srbije);

• Filmske i TV produkcije, distributeri i prikazivači (1 odsto od prihoda ostvarenih prodajom bioskopskih karata, odnosno prodajom TV prava kad su u pitanju TV serije).

Srđan Dragojević: Stopirali smo skupštinsku raspravu

Brojni su problemi i nerešeni odnosi u našoj kinematografiji, i to suštinski i ključni, kako za Danas objašnjava reditelj Srđan Dragojević, predsednik Upravnog odbora UFUS AFA zaštite (Organizacija filmskih autora Srbije za kolektivno ostvarivanje imovinskih autorskih prava filmskih autora i drugih nosilaca prava), koji čekaju da budu zakonski uređeni.

– Planiramo da napravimo ekspertsku grupu koja će Vladi ponuditi izmenu Zakona o autorskom pravu, jer smo onaj koji je nedavno trebalo da dođe na javnu raspravu uspeli da stopiramo, nije otišao na glasanje u skupštinu – kaže Dragojević.

– Mi nismo bili pozvani u Radnu grupu za izradu izmena ovog zakona, potpuno su nas mimoišli, i bez konsultacija sa nama donete su neke odredbe koje su nepovoljne za ostvarivanje autorskih prava filmskih stvaralaca. UFUS AFA zaštita, UFUS, Asocijacija filmskih reditelja Srbije i sve naše sekcije, udruženja scenarista, snimatelja, apsolutno svi, plus ćemo angažovati eksperte koji se bave autorskim pravom i zakonima, na našoj godišnjoj Skupštini koju planiramo u martu, utvrdićemo novi plan rada koje će se temeljno baviti i Zakonom o autorskim pravima i Nacrtom novog Zakona o kinematografiji – ističe Srđan Dragojević.