Nadam se da će se publika toliko smejati da će joj biti neprijatno

To je poručio Kokan Mladenović na početku jučerašnje konferencije za novinare povodom premijere predstave „Klošmerl“ u Beogradskom dramskom pozorištu.

Mladenović je rekao da se „Klošmerl“ bazira na satiričnom romanu Gabrijela Ševaljea, da se radnja zbiva 1923. godine u jednom malom gradu na jugu Francuske – u Klošmerlu – u oblasti Božole gde nova ambiciozna vlast, umesto ratnog memorijala koji su svi pet godina nakon Velikog rata podigli u svojim mestima, odlučuje da napravi jedan impozantni javni WC na centralnom gradskom trgu a ispred katedrale.

– I to je uzrok svih komičkih kalambura i kompletne satire u ovoj predstavi jer se i čitav grad podeli na urinofiliste i urinofobiste dok se to ne završi u građanskom ratu i masakru. Sve ovo se dešava tamo negde daleko, negde u prošlosti, a ja ne želim ni da pomislim šta bi bilo kad bi se dešavalo ovde i u današnje vreme – konstatovao je Mladenović. On je, između dve probe, u kratkom razgovoru za Danas odgovorio na nekoliko pitanja.

* Kako je došlo do saradnje, kako je ona izgledala, sa Slobodanom Ćustićem, čelnim čovekom BDP-a, imajući u vidu da ste vi izraziti protivnik aktuelnog režima a da je direktor simpatizer vlasti? Pitam vas to jer su, izgleda, paralele sa našim društvom kada je reč o „Klošmerlu“ očite.

– Mi smo imali izuzetno profesionalnu saradnju – od mog predloga da se radi „Klošmerl“ do toga da je to jednoglasno usvojio Upravni odbor pozorišta. Meni je važno da tu gde radim ne bude nikakvih političkih presija, nikakva polja zabrane i nečeg što se ne sme. Samim tim je to više nego dovoljno da se napravi jedna ovakva predstava. Ona će neminovno imati svoju satiričnost, ali ona izvire iz srži samog romana. Zato, šta god budu komentari i šta god smo napravili dalje od toga, to je bazirano na osnovnom štivu.

* Rekli ste da predstava nema domet dnevnopolitičkog.

– Jesam, ali vi ne možete da ne prepoznate ono što se i nama danas zbiva. Sve se to zbiva i u regionu i u nekoj Americi gde postoji neki Tramp. Ta vrsta zloupotrebe parlamentarne demokratije, devijacija političkog sistema, nije nešto što je specifično samo za nas ali ona postoji u ovoj predstavi gde ambiciozna lokalna vlast 1923. godine u Klošmerlu reši da revolucioniše to mesto i da, umesto ratnog memorijala žrtvama Velikog rata koji su svi već podigli u susednim mestima, učini veliki iskorak i napravi, jer to je simbol jednakosti po njima, grandiozni WC.

* Možda znate, a možda i ne, da Beograđani kojima se fontana na Slaviji ne dopada kažu da ona liči na gigantski pisoar. Ta fontana je isto blizu crkve, kao i skulpturalno primenjeno delo u Klošmerlu 1923. Baš ima mnogo sličnosti. Da li biste to prokomentarisali?

– Nisam znao da tako nazivaju fontanu. U ovoj predstavi uzrok čitavog zamešiteljstva jeste upravo jedna politička grandomanija – želja da se nešto krajnje neprimereno napravi tamo gde ne pripada.

* Jesmo li mi ovde Klošmerl ili košmar?

– Mi smo i Klošmerl i košmar sve zajedno, ali mislim da je ceo svet postao Klošmerl i da je upravo zato ovaj roman toliko popularan na globalnoj ravni.

* Da li su urinofobisti i urinofilisti u komadu striktno podeljeni ili su pomešani?

– Jesu podeljeni, ali u našoj stvarnosti ne treba verovati ni urinofilistima ni urinofobistima. Kod nas je to sve manipulacija i mislim da ne postoji poštena ideologija ili ideološka platforma koja bi delila naše političke partije ili pokrete. Mislim da je sve pitanje toga s koje strane manipulišete javnošću.

* Šta je vas najviše prodrmalo i pokrenulo u romanu „Klošmerl“, da li te pukotine koje se dešavaju u tranzicionim društvima ili okidači koji ih stvaraju?

– Najviše način na koji je politička manipulacija ogoljena i to kako se veoma lako pristaje na manipulaciju i ide direktno u propast. Pisoar Klošmerl je odveo čitav grad u građanski rat do istrebljenja zbog apsurdne ideje.

* Da li ćemo se više smejati ili plakati na ovoj predstavi ili, šta biste vi voleli da izazovete kod publike?

– Ja se nadam da će se publika toliko smejati da će joj biti neprijatno.

Satira

Govoreći o načinu na koji je oblikovao predstavu Kokan Mladenović je istakao da se držao ogromnog satiričnog potencijala romana rekavši između ostalog: „Držimo se satire pa će se prepoznavati i ovi i oni u njoj. Mi se prepoznajemo i u Domanoviću 100 godina kasnije i u Steriji 150 godina kasnije pa ćemo se valjda prepoznati u Ševaljeu. Nije nam bila namera da potenciramo političnost same priče nego da satira bude dobrim sklopom događaja pokazana za neku vrstu prirodne i normalne komparacije.“

Ekipa „Klošmerla“

Glumačku postavu „Klošmerla“ čini čak četrnaestoro glumaca i glumica među kojima su: Marko Živić, Paulina Manov, Jovo Maksić, Aleksandar Jovanović, Vesna Čipčić, Branko Janković, Milica Zarić, Ivan Tomić, Milica Milša Milorad Damjanović Anja Alač, Slađana Vlajović, Boba Stojmirović, Nikola Malbaša. Dramatizaciju su radili Kokan Mladenović, Dimitrije Kokanov i Maša Stokić. Scenografija je poverena Mariiji Kalabić, kostimografija Dragici Laušević, a kompozitorka je Irena Popović Dragović.