Nagrada Women in motion Kanskog festivala glumici Violi Dejvis

Godine 2015. nagrada je otišla u ruke ikoni svetskog filma Džejn Fondi, a sledile su Suzan Saradon, Izabel Iper, Gong Li i druge.

Ove godine ona će pripasti retkoj ženi, glumici i aktivistkinji, zbog koje bi se moglo reći da je ova nagrada i stvorena – Violi Dejvis.

Ako ste ikada videli Violu Dejvis na ekranu izvesno je da je niste zaboravili.

Impozantne pojave, hrapavog, oštrog glasa, harizmatične ličnosti, ona naprosto pleni.

No, pored njene vrhunske glume i značajnih ostvarenja – kao u filmovima „Sumnja“ (2008), „Služavke“ (2011), „Fences“ (2016), „Widows“ (2018), „Ma Raineys Black Bottom“ (2021), seriji „How to Get Away with Murder“ (2014-2021) itd., ona je isto tako poznata i po svojoj neumornoj i hrabroj borbi za prava žena i manjina i može se reći da je sada, pored Džejn Fonde, jedna od najuticajnijih glumica i producentkinja na svetu.

Njen nesumnjivi talenat, ozbiljan rad, izbor uloga i način na koji ih je interpretirala su joj doneli najviša priznanja filmske industrije.

Viola je jedna od retkih glumica koja je osvojila ono što u Holivudu zovu – trostruka krunska nagrada – dva Tonija, Oskara i Emi, za ulogu u filmu „Fences“ i izvanrednu seriju „How to get away with murder“.

Ovaj zapanjujući rezultat je tim veći, s obzirom da je ona jedina Afroamerikanka koja je osvojila toliko nagrada za svoj opus na filmu, TV i u pozorištu.

No, put do takvih rezultata je bio više nego bolan.

Mučan, o čemu govori njena briljantna autobiografija „Finding me“, koja je upravo izašla i odmah postala bestseler u Americi.

Odrasla je u nezamislivoj sirotinji i nemaštini, u uslovima nedostojnim čoveka.

U udžerici bez struje i vode, gde su joj stalno društvo bili pacovi.

I glad.

Uz to, bio je tu i alkoholizam i nasilnost njenog oca i patnja i nezamislivo žrtvovanje njene majke.

Batine, krici i jecaji su bili jedina “muzika” za koju je tada znala.

„Ja znam šta nemaština znači i najznačajnija stvar koju sam iz toga izvukla je saosećanje. Razumem sirotinju na način na koji je mnogi ne razumeju. Svesna sam koliko je teško ili skoro nemoguće iz toga izaći. To mi je dozvolilo da vidim i drugu stranu života i za mene je nezamislivo da sedim na koktelu i da o siromaštvu pričam kao, recimo, o Pikasovoj slici. Ja tu imam mesto u prvom redu”.

No, pored glad i sirotinje, Viola Dejvis je, kao i njene četiri sestre, bila i svedok i žrtva seksualnog zlostavljanja i nasilja.

Kako u svojoj kući i porodici, tako i u kraju u kome je živela i odrasla.

Zato su njene reči, baš zbog stravičnog iskustva koje je imala, odjeknule kao bomba na maršu žena 2018. kada je rekla – “Ja danas govorim ne samo za Me Too, jer ja sam bila Me Too. Kada podignem ruku i glas, ja sam svesna svih onih žena koje još uvek žive u tišini. Žena bez lica. Žena bez novca. Onih koje nemaju zaštitu Ustava, koje nemaju poverenja u institucije. Onih koje nisu prisutne u našim medijima, koje su zaboravljene i koje nemaju osećaj samopouzdanja da bi prekinule sa ćutanjem. A ćutanje potiče od sramote zbog nasilja. Stigme nasilja. Zato ja imam zadatak na ovoj planeti, u ovom životu, da učinim sve što mogu da se ljudi osećaju manje usamljeno.“

Zahvaljujući upornosti, velikom radu, talentu i volji, Viola Dejvis je, i pored tako surovog detinjstva i mladosti, uspela da se iškoluje i zavrsi koledž – odsek glume na Roudajlendu.

Nakon čega je primljena na prestižni Džulijard u Njujorku.

Tu se odmah suočila sa problemom što je škola od svih studenata želela da napravi “perfektnog belog glumca”.

“Sramotni cilj tog školovanja je bio da učini da svaki vid vašeg crnog obeležja nestane. Vi ili treba da budete crna verzija belog ideala, ili da budete beli. Kako sam to mogla da uradim? I, što je još značajnije, zašto?” kaže ona.

Kada je 90-ih ušla u svet glume, njene šanse da uspe su bile tanane, imajući u vidu da je u Holivudu oko 90% glumaca nezaposleno i da samo 2% njih zarađuje dovoljno da bi od toga živelo.

Ako se tome doda još rasizam i obojenost, onda su njene šanse bile takoreći nepostojeće.

Međutim, ona je već svojim prvim, malim ulogama, bila zapažena i stekla ime i reputaciju, što je potvrđeno i nominacijama za brojne nagrade.

No, i pored toga, ona je imala problem sa ulogama koje joj se nude – ili su to bile narkomanke, drolje, najbolje prijateljice belih žena, kućne pomoćnice itd.

Lepe, velike, zrele, glavne uloge joj nikada nisu nuđene, čak i kada je bila uvrštena u Tajmsovu listu 100 najuticajnijih ljudi 2012.

Međutim njenih pet minuta je došlo kada joj je ponuđena uloga u seriji „How get away with murder“ u kojoj je igrala profesora prava i advokata odbrane.

Jedan kompleksan, složen, ozbiljan, normalan lik i karakter savremene žene.

Konačno delo i uloga kakvu je stalno priželjkivala i za koju se zalagala – gde je akcenat na ljudskoj priči, van reduktivnih stereotipa.

Da to ne bi ostao izuzetak i da bi obojeni glumci mogli ravnopravno da se uključe u tu utakmicu, oni su počeli da se organizuju i otvaraju svoje agencije, kreirajući materijale za sebe i ljude koji izgledaju kao oni.

“Mi više nećemo da čekamo”, kaže Viola, “Mi ćemo sami doneti promenu koju želimo da vidimo”.

Jedno je izvesno – ako je Viola Dejvis rešila nešto da uradi, onda će to biti i urađeno.

Jer ona je ličnost.

Snažna.

Jedinstvena.

Sa retkom harizmom.

Njena moć leži u snazi njenih argumenata i u istinitosti i poštenju njenih uverenja i stremljenja.

I njenoj empatiji za svakog sagovornika.

Ako dođe do nove revolucije, na njenom čelu će biti ona.

Film koji svima može da pomrsi račune

I dok je Kore-eda napravio zapanjujuće lagan film „Broker“ na veoma ozbiljnu temu napuštanja i usvajanja dece, Alber Sera bizarnu misterioznu, ali autentičnu priču „Pacifiction“ na Tahitiju, čovek koji u završnici može svima da pomrsi račune je Belgijanac Lukas Dhont sa filmom „Close“.

Nakon što je stekao reputaciju sa „Girl“ 2018. o trans-devojci, ovoga puta on se predstavio filmom o adolescentskom prijateljstvu dva 13-godišnja dečaka.

Ozbiljnom, slojevitom, šokantnom pričom koja govori o izdaji, sramoti, poricanju, ljubavi i eventualnom ozdravljenju i odrastanju.

Prelepo urađenoj.