Nagrade neće razmaziti pisce, oni su najlošije plaćeni od svih struka: Vladimir Pištalo i Dušan Kovačević najavili dodelu Nagrade „Vladan Desnica“ za najbolji roman godine

Kako je podsetio Vladimir Pištalo, pisac i direktor Biblioteke, prošlogodišnji laureat ove nagrade bio je pisac Goran Petrović za roman “Ikonostas”, koji je preminuo 26. januara ove godine.

– Ovo obraćanje hteo bih da započnem jednim divnim citatom velikog pisca Gorana Petrovića koji, nažalost, više nije sa nama, i sada je još dragocenije ono što je on napisao o Vladanu Desnici – rekao je Pištalo.

–  “I čitao sam priče Vladana Desnice. Podsećao sam se… Kakav jezik! Kakva Poređenja! Kakav osećaj opažanja! Kakve slike! Kakva prodornost! Kakav bol! I samim tim: kakav lek! Jer ako ne umemo da opišemo bol, šta nas i kako boli, možemo li da očekujemo da koristimo pravi lek, da budemo izlečeni? Književnost i tome služi”.

U stvari, imam nameru da ovaj paragraf stavim kao moto buduće informacije koju šaljem o Vladanu Desnici, jer koliko god on bio jedan od naših najznačajniih pisaca, po meni, jedan od pet, u široj javnosti je nekako i dalje manje poznat. Ovaj citat dosta dobro to ilustruje – istakao je Pištalo, dodajući da se nagrada koja nosi njegovo ime dodeljuje u momentu najveće svetlosti u godini.

– Volim da kažem šta ima Narodna biblioteka – ima milione knjiga, ima tradiciju koja seže od početka 19. veka, naša biblioteka je starija od naše države, što je i normalno da neka vrsta znanja prethodi formiranju bilo koje zajednice, i ima svetlost. Ovde najranije sviće u gradu i najkasnije se smrkava, ovo je mesto duge svetlosti i zato je svaka nagrada koju dodeljujemo u ozračju te svetlosti kao baklja – rekao je jedan od naših najvažnijih i najnagrađivanijih pisaca.

Pištalo je istakao, mada bi to trebalo da se podrazumeva, ali se ne podrazumeva, kako je objasnio, da je on permanentno isključen iz Nagrade “Vladan Desnica” – dok je na funkciji direktora NBS njegovo delo se ne uzima u obzir, u onim godinama kada ima novi roman, a isto važi i za članove žirija, tako da su ove godine promenjena tri člana – Vladimir Tabašević, Vladan Matijević i Dejan Stojiljković).

Najavljujući ovogodišnju, treću dodelu ove nagrade, koja će svečano biti uručena 24. juna na prostoru starog zdanja Biblioteke na Kosančićevom vencu, Pištalo se dotakao i činjenice što je novčani iznos nagrade, 12 hljada evra, najveći koji se dodeljuje u našoj književnosti i umetnosti uopšte.

– Nagrada je i dalje visoka za naše uslove, a Duško Kovačević mi je rekao da će upravo to ljude najviše zanimati. Neki su se uvek pitali da li možda ima previše književnih nagrada kod nas, da slučajno “ne razmazimo pisce“. A honorari pisaca su vrlo loši u odnosu na sve ostale struke – nekada ovde organizujemo neki sajam i dođu muzičari za honorar od četiri i po hiljade evra, dok pisac dobije dvesta, i to smatra “pristojnim honorarom”.

Prijatelj mi je ispričao da je jedan svoj roman pisao dve godine, na kraju je dodao da bi bio zadovoljan da je imao platu čistačice, i da bi mislio da je to fer. Ne plašim se da ćemo razmaziti pisce, naprotiv, radujem se kad god možemo da ih nagradimo – istakao je Pištalo, dodajući da se seća vremena kada je i sam počinjao da piše, kada su se za tekstove dobijali ipak pristojni honorari, dok se danas honorar čak i ne podrazumeva uvek . naveo je Pištalo.

– Komunisti su u tom smislu bili mnogo više fer, imali su na umu da pisci na neki način formiraju svest zajednice, dqakle, pisci bi trebalo da se osećaju uključenim u zajednicu, a ne isključenim iz nje, što se tiče nagrada. U teoriji, od dvanaest hiljadaq evra pisac može da živi godinu dana i napiše novi roman.

Ali, naravno da nagrade nisu socijalna kategorija i nemaju taj karakter – nagradama se priznaje da je neka knjiga izuzetna, a u našem slučaju to čine pisci, za pisce. To me jako raduje, jer ne mislim da su pisci osobe pod “starateljstvom” koje ne znaju šta rade, pa buncaju, i onda dođu fakultetski obrazovani ljudi da im objasne šta treba da rade. Ovo je, dakle, jedina nagrada koju pisci daju piscima, i tako će i nastaviti da bude – istakao je Vladimir Pištalo.

Najavljujući Nagradu “Vladan Desnica” danas se obratio i Dušan Kovačević, predsednik žirija, koji je takođe istakao značaj NBS, i da je ovo priznanje za njih, koji ga dele, velika čast, kao i za pisce koji ga dobijaju, i odmah na početku podsetio je na prošlogodišnjeg laureata Gorana Petrovića.

– Nagrađen je veliki pisac i moj dragi prijatelj, koji je prošlog leta bio s nama. A kad mi je pre četiri – pet godina rekao šta namerava da piše, uzbuđeno je pričao o romanu koji liči na deltu, koji će se sastojati od dvanaest knjiga. Gledao sam ga i pomislio da je veliki optimista, jer ja kad pišem dramu ne znam da li ću je završiti. Dvanaest romana je veliki zalet, hrabrost, i rekao sam mu kako će se nadovezati na nešto što sam davnih dana slušao u „Srpskoj kafani“ kad je Bora Pekić doneo Mihizu na čitanje prvi tom “Zlatnog runa”, i rekao mu da će od toga biti pet-šest romana. Mihiz mu je odgovorio da piše „roman reku“. I zato sam i ja rekao Goranu da ako nastavlja taj tok „romana reke“, svaka velika reka mora da ima deltu, nekoliko pritoka koje se ulivaju u nju, i u taj veliki okean. Ali, Petrović me je opet iznenadio, javio mi je da je završio dve knjige – ispričao je Kovačević.

I prošle godine se desilo nešto što se nikad ranije nije desilo, kako je objasnio jedan od naših najznačajnijih dramski pisaca:

– Rekao sam Goranu da će biti jedini u finalnom izboru za Nagradu “Vladan Desnica” sa dva romana – „Ikonostas“, za koji je i dobio ovo priznanje, i „Papir sa vodenim znakom“. Pola ozbiljno, a pola u šali, rekao sam mu da se bojim kako može da izgubi od samoga sebe. Jedan Goran Petrović će dobiti, a drugi će biti tužan. I sve se to događa u vremenu kada on priča da u rukopisu ima još dva romana, i da će ih objaviti ove godine.

A onda je stigla tragična vest, od bolesti o kojoj je dugo ćutao Goran je otišao krajem januara, i te rukopise je ostavio za sobom. Ne znam dokle je stigao, ali znam da je u svojim knjigama vodio strašno puno računa o rečima. Fascinirao me je njegov sklop rečenice. To je za mene, između ova dva ciklusa Nagrade „Vladan Desnica“, nešto što je najznačajnije i najtragičnije u isto vreme – da nas je veliki pisac Goran Petrović napustio – istakao je Kovačević, dodajući da nas sve poziva na ovogodišnju dodelu nagrade 24. juna.