FOTO - Grad VranjePeta sezona rada profesionalnog pozorišnog „Bora Stanković“ iz Vranja odvijala se u istoj „scenografiji“ kao i prethodnih godina.
Bez adekvatnog prostora za rad, sa manjim budžetom za sopstvenu produkciju, bez zapošljavanja ijednog novog glumca, uz promene na čelu upravnog odbora, četiri premijere za odrasle i dve dečje predstave. Lepšu sliku sezone ocrtao je uspeh predstave „Ruža uvela“ Jelene Mijović u režiji Milana Neškovića, koja je pokupila nagrade na Festivalu „Joakim Vujić“ i našla se u zvaničnoj konkurenciji 62. Sterijinog pozorja u Novom Sadu. Istorijski gledano, to je najveći uspeh ovog ansambla.
Na drugoj strani, prva faza obnove zgrade i pratećih prostorija pozorišta koje je izgorelo jula 2012. godine u podmetnutom požaru, još uvek je u svom „prvom činu“, jer bi tek na jesen mogli da budu završeni radovi na dekontaminaciji prostora od hemijske materije „oplatol“, opasne po ljude i okolinu. Taj neplanirani posao grad će koštati više od 50 miliona dinara. Za predstojeći i najskuplji „treći čin“ završetka obnove sasvim je izvesno da para nema u lokalu, ali i na nivo države, bar po najavama iz Ministarstva kulture. Projekat vranjskog pozorišta izgleda da je na začelju prioritetnih radova na infrastrukturnim građevinama u kulturi, a Vranjanci, kada je država u pitanju, mogu se nadati svom teatru tek 2027.
Pred članovima je zato čitava decenija u kojoj moraju pronaći motiv da u nemogućim uslovima rade lepe teatarske stvari. Glumci i ceo ansambl (25 zaposlenih) na prijemu kod gradonačelnik Vranja Slobodana Milenkovića, mogli su nedavno da budu samo „ožalošćena porodica“, a i sam prvi čovek grada priznao je nemoć pred besparicom, nadajući se pomoći države, koja je za projekat obnove izdvojila 25 miliona dinara, što pre liči na dodatno ignorisanje situacije sa ovim pozorištem. Sve to šalje lošu sliku dobronamernim pozorišnim delatnicima na njihovu spremnost da sačuvaju ovaj ansambl i nekada ozbiljnu, a sada „pogubljenu“ vranjsku pozorišnu publiku, na trasi onoga što je misija pozorišta uopšte, pa i ovog od države napuštenog a vrlo važnog kulturnog segmenta u životu juga centralne Srbije.
Rok završetka zgrade pozorišta, sa kojim je izašlo Ministarstvo kulture i njegov čelnik, mnogima zvuči kao neka vrsta „otkaznog roka“ i ubijanje svake nade za opstanak glumaca, reditelja, scenografa u ovoj sredini. Kakva je to poruka za mlade akademski školovane glumce, koji su u Vranju osuđeni na deceniju čekanja svoje šanse da zaigraju svoje uloge i pokažu svoj talenat? Ovakav odnos, pre svega države, može da dovede do zatvaranja pozorišta koje u Vranju postoji više od 120 godina.
Za glumačke radionice četvrt milionaNikome u Vranju nije jasno iz kog fonda je obezbeđeno u opštoj besparici beogradskim glumcima Tihomiru Arsiću i Lepomiru Ivkoviću 250.000 dinara za glumačke radionice u osnovnim i srednjim školama na teritoriji Vranja. Uz to, pri pozorištu „Bora Stanković“ postoji glumačka radionica koju vode ovdašnji glumci i to sasvim volonterski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
