Nišvil: Foto Beta/Saša ĐorđevićNišvil već tradicionalno dodeljuje nagrade „Car Konstantin“, „Šaban Bajramović“ i nagradu za životno delo. Ko ih je dobio na ovom, jubilarnom, 30. izdanju?
Nagrada „Car Konstantin“ za doprinos džezu za Bireli Lagrena
Laureat nagrade Nišvila za doprinos džezu „Car Konstantin“ dobio je francuski džez gitarista Bireli Lagren (Birelli Lagrene). Postao je poznat 1980-ih zbog svog stila, izgrađenog pod uticajem Djanga Rajnharta. Često nastupa u sving , džez fjužn i post-bop stilovima.
Lagren je rođen u Suflenhajmu u Francuskoj. Njegov otac i deda su bili gitaristi. Počeo je da svira sa četiri ili pet godina, a sa sedam je improvizovao džez u stilu koji je bio sličan Rajnhartovom, kome se njegov otac divio. Godine 1980, dok je bio u ranim tinejdžerskim godinama, snimio je svoj prvi album, „Roytec to Django: Live am the Krokodil“.
Tokom narednih nekoliko godina, Lagren je bio na turneji sa gitaristima Al Di Meolom , Pakom de Lusijom i Džonom Meklaflinom , i svirao je sa Benijem Karterom , Benijem Gudmanom i Stefanom Grapelijem . Pridružio se Lariju Korijelu i Viku Jurisu u Njujorku na odavanju počasti Rajnhartu 1984. i otišao na turneju sa Korijelom i Filipom Ketrin . Godine 1989. nastupao je u duetu Stenlijem Džordanom .
Njegova saradnja sa italijanskim gitaristom Đuzepeom Kontinencom, sa kojim je muzicirao na brojnim koncertima i festivalima, započela je 1998. godine, kada su se njih dvojica sreli iza kulisa jednog festivala i počeli da pričaju o muzičkim interesovanjima. Dobitnik je brojnih muzičkih priznanja. Na Nišvilu nastupa sa Šveđaninom Ulfom Wakeniusom (Ulf Wakenius) i Englezom Martinom Tejlorom (Martin Tejlor).
Nagrada „Šaban Bajramović“ rege sastavu Blek Uhuru
Nagrada „Šaban Bajramović“, za fuziju džeza sa drugim muzičkim pravcima, pripašće čuvenom rege sastavu Blek Uhuru (Black Uhuru) sa Jamajke.
Blek Uhuru će nastupiti prvi put u Srbiji večeras 15. avgusta na otvaranju glavnog programa Nišvila.
Osnovani su 1972. godine u Kingstonu, a osvojili su Gremi nagradu za najbolji rege album 1984. godine, pod nazivom „Anthem“. Već duže vreme održavaju visok rejting, sa najvećom prodajom rege ploča posle Boba Marlija i najvećim brojem pesama koje su drugi izvođači semplovali tokom godina, što im je omogućilo da postanu svojevrsni ambasadori rege zvuka.
Godine 1977. godine snimili su debi album „Love Crises“ koji je kasnije ponovo objavljen kao „Black Sounds of Freedom“. Najkreativniji period usledio je krajem sedamdesetih godina prošlog veka kada je bend počeo da sarađuje sa Sly & Robbiejem i razvija „klasični Uhuru“ zvuk 80- ih. Njihov jedinstveni stil pun je teškog drum & basa, oštrih tastera, dub kolorita, glasnih gitarskih rifova i dugih instrumentala ispunjenih vrtložnim pozadinskim efektima i prepoznatljivim odjekom „vau oh oh“.
U tom periodu potpisali su ugovor sa Island Records, počeli da idu na međunarodne turneje i da dobijaju veliku pažnju širom sveta. Snimili su neke od svojih najpopularnijih albuma, poput „Guess Vho’s Coming To Dinner“, „Sensimelia“ i „Chill Out“. Album „Brutal“ nominovan je za Gremi. Sredinom 90-ih prvobitni članovi su se ponovo ujedinili. Izdali su četiri albuma „Now“, „Iron Storm“, „Mistical Truth“ i „Strongg“, i svi su nominovani za Gremi.
Nakon par godina pauze, 2002. godine ponovo su se okupili sa Sly & Robijem na međunarodnoj svetskoj turneji i objavili album/dvd uživo „Dubbin it Live“, a zatim je usledila velika turneja širom Evrope, Južne Amerike i Sjedinjenih Država. Posle duže diskografske pauze, 2018. godine bend je objavio album „As The World Turn“, koji je nominovan za „Najbolji rege album“ na 61. dodeli Gremi nagrada, a pre dve godine i album pod nazivom „New Day“.
„Živeo džez!“: Nagrada za životno delo uručena Ivanu Švageru
„Danas sam najsrećniji čovek na svetu. Živeo džez!“, kratko je poručio Ivan Švager, kome je sinoć, 14. avgusta, uručena nagrada Nipvila za životno delo.
Eminentnom džez muzičaru, multiinstrumentalisti, kompozitoru i aranžeru iz Novog Sada nagradu je uručio novi niški gradonačelnik Dragoslav Pavlović, u Gradskoj kući.
Švager je rođen 3. januara 1943. godine u Petrovaradinu. Muzikom je počeo da se bavi u osnovnoj školi. Kada je šezdesetih godina Luj Armstrong posetio Novi Sad, na svečanom dočeku svirao mu je i Švager.
Još kao srednjoškolac svirao je u velikom džez orkestru Radio Novog Sada. Posle toga je više od jedne decenije bio član raznih sastava i nastupao je u mnogim zemljama zapadne Evrope, u Mađarskoj i SSSR-u, gde su postigli veliku popularnost. Svirali su u mnogim gradovima širom Evrope i Azije i ovi predeli su poslužili kao inspiracija za neke od njegovih kompozicija, kao što su “Suvenir sa Bajkala”, “Kafići vetrenjače pored Amsterdama”, “Ermitaž”, “Laponian Midnight Sun”, “Aurora Borealis”, i slično.
Novi period njegovog života počinje od 1979. godine. Od tada pa do penzionisanja 2003. bio je član Big Benda RTS-a, kao lead saksofonista i solista. Pokazao je svoje umeće sviranja na raznim instrumentima- sopran, alt, tenor, bariton saksofon, flauta, alto flauta i klarinet. Nastupao je na mnogim domaćim i inostranim festivalima.
Usavršavao je aranžiranje preko čuvenog Univerziteta Berkli (Berklee College of Music) iz Bostona. Kompozitorskim i aranžerskim radom obogatio je repertoar Big Benda RTS-a kompozicijama modernog i novog džeza, kako u obradama, tako i u autorskim delima. Njegov harmonski izraz je bogat, raznovrstan, pun kolorita, napetosti i složenosti sazvučja. Od 2001. godine je član „The Belgrade Dixieland Orchestra“.
Autor je više od 300 kompozicija. U Radio Beogradu ima više od 100 trajnih snimaka, većinom svojih originalnih kompozicija. Izdao je nekoliko albuma, a učestvovao je kao solista i na pločama drugih autora. Novembra 2010. godine obeležio je 50 godina umetničkog rada koncertom u Studentskom kulturnom centru Beograda, na kojem je njegove kompozicije izvodio Big Bend RTS-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
