Najavljen program 58. Bitefa: Da li će lepota uspeti da spasi naš kataklizmični svet razoren nepravdama, i da li nam ima spasa

Na današnjoj konferenciji za novinare u Narodnom pozorištu u Beogradu, uz podsećanje da je slogan 58. Bitefa preuzet iz romana „Idiot“ Fjodora Mihailoviča Dostojevskog, ali sa „malom zagradom“, Milivojević je istakao da se ne postavlja samo pitanje da li će lepota spasiti svet ili neće, već i da li svetu ima spasa i da li ga vredi spasavati.

Prema rečima Milivojevića, u Glavnom programu, u konkurenciji za Gran pri „Mira Trailović“, videćemo deset ostvarenja, a 58. Bitef svečano će biti otvoren plesnom predstavom „Mekšanje“ Dens on ansambla iz Berlina, u koreografiji grčkog umetnika Hristosa Papadopulosa (koprodukcija Onasis Stegi iz Grčke i Nacionalnog koreografskog centra Rilije-la-Pap iz Francuske), čije je izvođenje zakazano na sceni Opere i teatra Madlenianum.

– Tematski okvir festivala, najšire rečeno, preispituje arhetipove ženskosti i tumačenja poznatih mitova i heroina kao što su Hekuba i Antigona, iz novih, savremenih perspektiva. Kao što ćemo videti u predstavi „Hekuba, ne Hekuba“ čuvenog francuskog pozorišta Komedi fransez iz Pariza, koje će se gostovanjem na Bitefu prvi put u svojoj istoriji predstaviti našoj i regionalnoj publici. Svetska premijera ovog izuzetnog ostvarenja bila je nedavno na festivalu u Avinjonu, u režiji istaknutog portugalskog glumca, reditelja, dramaturga i producenta Tijaga Rodrigeša, koji je i aktuelni direktor ovog festivala, i jako me raduje što je Bitef ostvario ovu saradnju – istakao je Milivojević.

U „Hekubi, ne Hekubi“ Rodrigeš kao polaznu tačku uzima mit o Hekubi i njenoj deci,koju je izgubila u Trojanskom ratu, koristeći i Euripidove tragedije „Trojanke“ i „Hekuba“, ali proširuje ovaj kontekst savremenom pričom o specijalizvanoj ustanovi za decu sa autizmom u Ženevi.

– Suštinski, to je priča o borbi pojedinca sa sistemom – u javnosti se pojavila priča da se bolesna deca u ovoj ustanovi zlostavljaju, nadležni su pokušali da se čitav slučaj „zataška“, ali je jedna majka, uprkos mnogim pritiscima ipak podnela tužbu. Istražujući unoverzalne teme patnje, pravde i majčinske ljubavi, ova predstava postavlja pitanje da li svet u kome deca ovako i ovoliko stradaju zaslužuje da bude spasen – naveo je Milivojević.

I u predstavi „Antigona u Amazonu“ gradskog pozorišta NTGent iz Belgije iščitava se mitska i antička ženska figura, i interpretira se na nov i aktuelan način kroz preplitanje sa savremenim kontekstom, a sa njom u Beograd treći put dolazi ljubimac bitefovske publike, čuveni belgijski reditelj Milo Rau. Jedan od najradikalnijih i najprovokativnijih svetskih umetnika oduševljavao nas je predstavom „Orest u Mosulu”, nastaloj po Eshilovoj „Orestiji”, koja je 2019. otvorila 53. Bitef, kao i sa ostvarenjem „Saosećanje. Istorija mitraljeza”, izvedenom na jubilarnom, 50. Bitefu.

„Antigonom u Amazonu“ Milo Rau završava svoju trilogiju koja reinterpretira antičke mitove, a za potrebe rada na ovoj predstavi, kako je objasnio umetnički direktor Bitefa, on je sa svojim timom boravio u Brazilu, gde šume i prirodu proždiru kapitalizam i vatra. Predstavu je realizovao sa MST (Movimento dos Trabalhadores Sem Terra), najvećim (zemljo)radničkim pokretom bez vlasništva nad zemljom.

– Smeštajući priču Antigone u kontekst konkretnog događaja iz 1996. godine. Rau se kreće između antičke drame i dokumentarnog materijala, između realnosti i fikcije, i uvodi publiku u svet borbe brazilskog stanovništva protiv nepravde i nasilja, glavnih tema Antigone. „Mnogo je strašnih stvari, al’ od čoveka ništa strašnije nije“, govori Sofokle u „Antigoni“, a Rau, nažalost, potvrđuje da je danas ta ideja još prisutnija – istaknuto je u najavi ovogodišnjeg programa.

Kako je naveo umetnički direktor, formalni fokus 58. Bitefa u najširem smislu povezan je i sa različitim oblicima pripovedanja i pripovedačkog, a posebna pažnja data je formatu predavanja-performansa, koji će biti zastupljen kroz nekoliko radova.

Jedan od kurioziteta je i predstava „Trilogija snaga kučke – I poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo“ radikalne brazilsko-holandske umetnice Karoline Bjanki i njene plesne trupe Kara de Kavalo iz Brazila, najavila je Tijana Grumić.

– Posle prošlgodišnjeg festivala u Avinjonu ovaj provokativni projekat predstavljen je na vodećim evropskim festivalima i scenama, a najvrednije i ujedno i najuzbudljivije u ovoj predstavi je Bjankin radikalan pristup temiseksualnog nasilja. Polazeći od priče o silovanju kroz prizmu umetnosti, ona proširuje ovaj kontekst sopstvenim iskustvom seksualnog nasilja – na sceni uzima drogu GHB, supstancu koja se koristi za fizičko onesposobljavanje žrtve pre napada, kako bi pred publikom rekonstruisalaovu situaciju – navela je Grumić, dodajući da će rad Karoline Bjanki zatvoriti ovogodišnji Bitef.

U konkurenciji za Gran pri videćemo i provokativna, uzbudljiva i angažovana ostvarenja „Seksualno vaspitanje II: Borba“,urežiji Tjaše Črnigoj,korpodukciju Slovenskog mladinskog gledališča, Maske Ljubljana i Mesta žensk Ljubljana, „Budućnost“ Žige Divjaka, koprodukciju Beogradskog dramskog pozorišta i Mestnog gledališča iz Ljubljane, koja takođe snažno koresponderaju sa sloganom ovogodišnjeg Bitefa.

Tu su i projekti „Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi Meni“, produkcija beogradskog Hop.La, autora Irene Ristić i Đorđa Živadinovića Grgura, „This is my truth, tell me yours“ autorke Jasmile Žmak, sa kojim stižu Centar za dramsku umjetnost Zagreb, Via negativa i Mesto žensk Ljubljana, „Pukotina“ Jana Krmelja, produkcija ljubljanskog Mestnog gledališča, a videćemo i izuzetnu predstavu „Palmasola – zatvorsko selo“ reditelja Kristofa Frika, koprodukciju KLARA Teaterprodukcionen iz Bazela i Santa kruz la Sijera iz Bolivije.

– Ovaj rad zasnovan je na višegodišnjem istraživanju jednog od najozloglašenijih zatvora na svetu, zatvorskog sela Palmasola u gradu Santa Kruz de la Sijera u Boliviji, koji je izgrađen kasnih osamdesetih godina prošlog veka, u njemu trenutno živi više od šest hiljada muškaraca i žena, od kojih je samo dvadeset pet odsto zvanično osuđeno. Svi ostali nalaze se u svojevrsnom preventivnom pritvoru. Frik i njegov tim jedina su umetnička trupa koja je do sada dobila dozvolu da provede neko vreme u Palmasoli, da razgovara sa zatvorenicima i drugim akterima tog specifičnog sistema i da dokumentuje svoj boravak tamo, što je bila osnovna građa predstave.

„Palmasola“ priča priču o strategijama preživljavanja koje su neophodne da bi se opstalo u ovako nepovoljnim društvenim i životnim okolnostima, a ono što je čini još intenzivnijom jeste način na koji je ispričana, budući da publika u ovom slučaju nije samo puki posmatrač koji iz tame i udobnosti svog sedišta posmatra nešto što nam je geografski ili emotivno daleko – istakao je rukovodeći tim Bitefa.

Kreatorka plakata 58. Bitefa, kako je naveo Veljko Golubović, izvršni kreativni direktor New Moment New Ideas, je Ema Velkovska, umetnica iz Severne Makedonije, koja je, prema njegovim rečima, vrlo uspešno uspela da prenese misli Dostojevskog i pitanje da li će lepota uspeti da spasi svet.

Budžet za ovogodišnji festival, kako je naveo Miloš Latinović, u relacijama je prošlogodišnjeg, oko 60 miliona dinara, a još se čekaju rezultati konkursa Ministarstva kulture.

– Resorno ministarstvo nije ključni donator Bitefa, ali se nadamo da će prepoznati njegov značaj – izjavio je Latinović.

Cene kompleta karata, kao i pojedinačnih, takođe su u relacijama prošlogodišnjih, naveo je direktor Bitef teatra.

Na današnjoj konferenciji govorila je i  Jovana Vještica, menadžer korporativnih poslova, Carlsberg Srbija 1664, u ime generalnog sponzora ovogodišnjeg festivala.

Prkos, hrabrost, snaga, upornost, empatija…

Kako je zapisao Nikita Milivojević, baš kao što i Dostojevski pod lepotom koja će spasiti svet misli na vrlinu i lepotu ljudske duše, lepota i u ovom kontekstu predstavlja pre svega etičku, a ne samo estetsku kategoriju, koja je istovremeno i čulno iskustvo i odraz harmonije, proporcije i reda.

– Tim neminovnim preplitanjem etike i estetike u oblikovanju našeg iskustva i društveno-političkih okolnosti u kojima živimo, lepota postaje ključno sredstvo za postizanje slobode, kako lične, tako i društvene, za negovanje naše sposobnosti empatije, ali i za podsticanje na društvenu akciju. Međutim, ambivalentnost ovog slogana u svetu razorenom ratovima, brutalnostima, stravičnim nepravdama i ekstremnim društvenim podelama, sugeriše kritičko promišljanje toga da li bilo šta, pa čak i nešto uzvišeno i plemenito poput lepote, zaista može da spasi taj i takav svet. Osim toga što radovi koji će biti prikazani u okviru glavnog programa na razne načine artikulišu ovo pitanje, njihova dragocenost je i u tome što istovremeno ostavljaju prostor za mogućnost spasenja.

Na kraju, kako se navodi, i ogromna radost s kojom autori i izvođači pristupaju polarizujućim ekstremima, vredni su divljenja.

– Pored surovog i bolnog ogoljavanja problema sa kojima se kao čovečanstvo iznova suočavamo, umetnici prikazuju i pukotine kroz koje se lepota u najrazličitijim oblicima manifestuje ne samo u umetnosti već i u životu. Verujemo da nas time umetnici i umetnice, čija će radikalna i osnažujuća promišljanja ovih tema publika videti na Bitefu, podstiču i inspirišu na izgradnju empatičnijeg i pravednijeg sveta, koji je možda ipak zaslužio da bude spasen – naveo je Milivojević.

Prateći program Bitefa

Osim glavnog takmičarskog programa, Bitef će ove godine tradicionalno imati i prateći program, koji čine 25. Bitef Polifonija, Susreti sa autorima i Bitefova teorijska platforma koja nastavlja da razvija teorijski diskurs što prati glavni program festivala. Takođe, dvanaesto izdanje regionalnog putujućeg festivala savremenog cirkusa, Cirkobalkana, realizuje se u okviru pratećeg programa, čime se nastavlja tendencija podržavanja i osnaživanja marginalizovanih umetničkih praksi.