Najbitnije mi je da se ljudi na festivalu osećaju dobro

Kad dobijete takvo priznanje, očekujete makar da neko kaže: „Okej, najbolji ste u Evropi. Šta dalje s festivalom?. Kako bi mogao da se razvija i unapredi?“ – kaže za Danas Radoslav Zelenović, direktor festivala na Paliću, koji je i ove godine, za svoje 26. izdanje, u auri tog prestižnog priznanja.

Publiku, kaže naš sagovornik, i ove godine očekuje „jak program“, čak 130 filmova u 15 selekcija, gosti među kojima su i ovogodišnji dobitnici nagrade „Aleksandar Lifka“ – proslavljeni hrvatski reditelj Rajko Grlić i čuveni scenograf Miljen Kljaković Kreka.

– Mi imamo festival koji smo uspostavili pre 26 godina. Poslednjih 16 je on festival evropskog filma i sama po sebi ta činjenica, da neko 1992. godine, kad su u zemlji uvedene sankcije, napravi međunarodni festival, a 2003. odluči da on bude evropski je dovoljna. Ona govori o ljudima koji se bave festivalom. Kad se pribojavate, a ne odustajete, to jeste neka vrsta hrabrosti – konstatuje Radoslav Zelenović, prisećajući se početaka i nastavlja – Ja često kažem kako je loše zapamtiti život po rizicima koje nisi prihvatio, a osnivanje ovog festivala jeste bio ozbiljan rizik, ne samo zbog toga što je iniciran u vreme sankcija, nego i kasnije, kad smo se odlučili da bude posvećen evropskom filmu koji nema uporišta u redovnim prikazivanjima u bioskopskom repertoaru ni na televiziji.

Kako su ljudi tada reagovali na tu ideju?

– I novinari i publika i mnogi ljudi koje znam su komentarisali: „Aman, ljudi, šta vam je, ko će to da gleda?“ Ispostavilo se i da su Palić i Subotica kao mnogonacionalna sredina omogućili da takav eksperiment u potpunosti uspe. To je bio jedan od ključnih elemenata koji je bio veoma važan kad se odlučivalo koji je najbolji festival u Evropi.

Šta je vama lično važno za ovaj festival?

– Za nekoga ko je osnovao festival i koji se 26 godina na ovaj ili onaj način bavi njime, ta činjenica, da ljudi, kada odu sa festivala, imaju osećaj da im je bilo dobro je meni najbitnija, da su se na festivalu dobro osećali, da su videli zanimljive filmove, da su sreli zanimljive goste. Isto tako to je mesto na kome se i sam upoznajem sa evropskom produkcijom iz jedne godine. Nema te čvrste klupe na kojoj ja neću odsedeti da pogledam film ili visoke temperature pa da odustanem od projekcije.

Festival je, kako ste pomenuli na konferenciji za novinare, ušao u stabilnije vode, što je dobro čuti.

– Jeste, dobro je čuti i teško je oglušiti se na ocene koje je dobio festival, ali kad kažem stabilnije finansijske vode, mislim na sredstva koja nam tradicionalno daje Republika. I pokrajinska vlast nam daje sada više nego ranijih godina. Nama su jako važna sredstva iz programa medija iz Evropske unije jer nam takva pozicija pomaže da lakše dišemo, da se lakše usuđujemo da zovemo neke ljude, da lakše posežemo za filmovima sa festivala.

Kakvi filmovi će se gledati na Paliću ove godine, koje goste očekujete?

– Po opštem mišljenju, imamo jak program. Kad imate jednog Almodovara, čiji najnoviji film „Slava i bol“ otvara festival, kad imate braću Darden i Ken Louča, to je onda jak program. Formirali smo ga odmah posle Kanskog festivala. Vi posle ove smotre imate užasno malo vremena da biste te ljude pozvali. Oni se ne zovu krajem maja da bi došli u julu nego sada za iduću godinu. Međutim, za publiku je podjednako važno da ima dobre filmove i dobre goste. Gostiju će biti kao i prošle godine i ovaj put smo se trudili da pozovemo one iz Glavnog programa, selekcije Paralele i sudari i Mladi duh Evrope jer vreme je pokazalo da su neki mladi ljudi koji su jedanput-dvaput došli na naš festival za desetak godina postali oni na koje evropska kinematografija računa.

Palić je ugostio neke od najvećih u svetu filma. Da li vam se javljaju posle?

– Kad se prisetite ko je sve tu došao, to je reprezentativna lista, od Angelopusa, preko Kena Louča i Kena Rasela do Brajana Koksa, i svih naših velikana Milene, Bate, Smokija, Kusturice i tako dalje.

Gosti nam se obavezno jave posle povratka i iznesu svoje impresije i ja verujem u to što oni nama napišu – kako su se ovde na Paliću jako dobro osećali. Zanimljivo mi je i što mi je jedan kolega kazao da je od prošle godine, kada je Brajan Koks bio na Paliću, dosad na televiziji video više od stotinu filmova u kojima se on pojavljuje, a tu vrstu stalnog podsećanja, da je to čovek s Palićkog festivala, smatram takođe važnom. Ken Louč nam je rekao da apsolutno mora ponovo da dođe na Palić jer je prošli put bio samo 15 sati i tako dalje…

Šta im se najviše dopada na festivalu i šta vi očekujete od njegovog ovogodišnjeg izdanja?

– Neko opšti utisak ljudi jeste da se osećaju kao da su na nekom ostrvu jer vam je sve blizu – i Mala gostiona i hoteli i festivalski centar i Letnja pozornica i Abazija. Ta atmosfera koja se stvori tokom festivala daje nešto što traje već godinama – a to je da niko nije otišao nezadovoljan sa festivala… Ja, kao i svih ovih godina, očekujem da taj naš festival bude susretište, mesto gde se filmovi, publika, autori i novinari susreću s onim što je trenutna produkcija u evropskoj kinematografiji, a poznato je da je ona otvorena i kritički govori o vremenima u kojim živimo. Crven tepih, mada može da bude i koje god hoćete boje, nije ono što je presudno za mene kada je reč o našem festivalu. Za mene su presudni filmovi koji reprezentuju trenutak u Evropi. Zato je festival i ogledalo onoga što se dešava u evropskoj kinematografiji, kao i u samoj Evropi.