Šta znači rasanica, gegavče i kako „posrbiti“ hajp: Koje se sve reči takmiče za „Najbolju novu srpsku reč“?

Šta znači „rasanica“ i kako je nastala, šta znači „gegavče“, a šta „verotragna“ i kako bi na srpskom jeziku glasila engleska reč hajp, u razgovoru za Danas, između ostalog, otkrivaju naši sagovornici Jelena Bratić i Veljko Žižić, urednici takmičenja „Najbolja nova srpska reč“.

Pristizanje inovativnih umotvorina u igru, sa šansom da osvoje novčane nagrade, ali i uđu u domaće rečnike, i dalje traje.

Svi zainteresovani da pošalju svoje kovanice mogu učiniti to do 30. septembra ove godine, na adresu [email protected].

Takmičenje je otvoreno za sve, a moguće je slati do pet reči po osobi. Predložena reč treba da bude nova, odnosno ne sme biti prethodno zabeležena niti u jednom srpskom rečniku. Prihvataju se reči koje mogu imati zvučne sličnosti sa drugim slovenskim jezicima. Prednost imaju zamene za nepotrebne tuđice (posebno anglicizme). Prva nagrada iznosi 600 evra, druga 400 i treća 200 evra. Objava pobednika se očekuje posle 1. novembra 2024. godine.

– Smisao celog takmičenja bio je pokrenuti javno mnjenje da se o rečima i jeziku razgovara. Igra ove vrste upravo je dokaz da je jezik živ i da živi: dok god smo sposobni da jezik smisleno nadograđujemo on će nam biti vredniji i trajniji. U opštoj navali razvoja puteva zaboravlja se da je upravo jezik glavna veza između svih nas. Jezik ne treba podrazumevati kao neograničeno dobro i zaboravljati njegovu važnost – i jezik traži naše pažljivo, vredno i stalno ulaganje – zapaža Jelena Bratić.

Na pitanje kako je u svakodnevnom govoru „zaživela“ prethodna nagradom ovenčana reč „duhoklonuće“, sagovornici ističu da je ona uradila mnogo više od toga – da je dala domaću verziju pojma „depresija“ – ona nam je dala precizan odraz društvenog stanja i objasnila i tok istorije.

– Reč „duhoklonuće“ imala je jezičku vrednost zbog koje je bila nagrađena, ali je bila satkana i od trenutka. Dala nam je precizan odraz društvenog stanja i objasnila i tok istorije. Reč je potom dala nadahnuće mnogima, od političke scene gde se pojavila tokom izbora, do novog rok benda koji je sebi dao ime Duhoklonuće. Kasnije je reč duhoklonuće spomenuta u nagrađivanim studentskim radovima i pojavila se u Slagalici, najvoljenijem proizvodu srpske televizije – ističe Veljko Žižić.

Naš sagovornik dodaje da reč „duhoklonuće“ ima već desetine hijada pojava na internetu.

– Mislim da je gotovo svako danas zna. Sasvim je moguće da ona opstane i postane jedinica našeg razgovora. Mislim da ako je pesnik ili novinar danas iskoriste, ne postoji osoba koja ih neće razumeti – uviđa Žižić.

Iako je takmičenje još uvek u opticaju, te sve potencijalne najbolje kovanice nisu pristigle niti obelodanjene, upitali smo Žižića šta očekuje od nove, najbolje srpske reči i da li će možda premašiti svoju prethodnicu po jačini i efektnosti.

– Stvaranje može na različite načine da donese lepotu. Nekada će to biti snažne reči velikog dometa. Međutim i male reči mogu biti od trajne vrednosti tako da i od njih imamo koristi. Prisećam se reči „hladovinanje“ koju je smislio jedan dečak, a koju sam redovno koristio tokom leta. Najvažnije je da stvaranje i društveni razgovor na temu jezika traju i da smo jedni drugima strpljivi i vredni sabesednici u tom razgovoru – kaže Žižić i dodaje da smo spremni da vredno radimo da otkrijemo još lepih i korisnih reči.

Upitan po čemu će pamtiti prethodno, Žižić ukazuje da prošlogodišnje takmičenje jeste bilo uzbudljivo, puno anegdota, počev od reči „skupi-krpi“ koja se na samom početku pojavila kao predlog za „kopi-pejst“.

– Ona tada nije zaživela, ali je izazvala dosta razgovora na mrežama. Zanimljiv je bio odnos naše javnosti ka takmičenju. Na mreži, posebno na domaćim široko posećenim stranicama preovlađivale su ideološke borbe, koje su okreni-obrni često bile političke prirode. Sa druge strane, nama su se javljali divni, izuzetni ljudi, sa divnim predlozima. Često su se javljale cele porodice, a javilo nam se i jedno celo školsko odeljenje. Osetili smo tada i lepotu tih ljudi i dubinu njihove ljubavi ka jeziku – zapaža Žižić, dodajući da se ipak to često ne vidi u javnom razgovoru, jer su istaknuti oni drugi, posebno glasni.

Međutim, njegov ukupan utisak je da je naša javnost odlično prihvatila takmičenje, te da je u njemu sa uživanjem učestvovala. Kruna svog tog dešavanja su bili, kaže, oluja koja je nastala na društvenim mrežama tokom samog glasanja i niz emisija i divnih novinskih članaka o takmičenju.

Povodom ovogodišnjeg takmičenja Jelena Bratić primećuje da je druga godina uvek izazov, te se iskreno pita „da li zaista postoji zanimanje da se ovakvo takmičenje održava svake godine“, ali i sa dozom optimizma konstatuje da je uprkos padu interesovanja, kvalitet najvažniji.

– Očekivali smo da će takmičenje ove godine biti unekoliko drugačije. Međutim, do sada smo dobili oko 300 reči, što je tek manji pad u odnosu na prošlu godinu. Nadamo se da će se tokom meseca, sada kada smo se svi vratili u radne klupe posle leta, broj predloženih reči povećati. I dalje je najvažniji kvalitet. Za sada osećamo da i dalje imamo dovoljno zanimljivih reči i puno nadahnutih predloga. Za ubuduće razmišljamo kako usmeriti takmičenje. Moguće je tematski odrediti za koje reči ili za koje stručno polje želimo predloge ili možemo kao i do sada ostaviti mašti na volju – zaključuje Bratić.

Ona za kraj citira reči Isidore Sekulić, koja kaže: “Jezici se menjaju, naravno, jer su produkti života, ali u tim promenama leži živa snaga i tendencija usavršavanja. Živ je i napredan narod koji jezik svoj usavršava. Razvijen jezik, moćan jezik, to je stihija; kao da on sam stvara, a mi kombinujemo njegove krupne i sitne tvorevine, njegove virtuoznosti“.

Koje su se reči do sada izdvojile?

Naše sagovornike smo upitali koje su do sada najbolje nove srpske reči pristigle na takmičenje.

Jelena za Danas izdvaja nekoliko dobijenih ove godine:

Rasanica – Izlazak iz nekog stanja nejasnoće, neodređenosti, kao kad nam „pukne pred očima“, izbistri se suština nekog dešavanja. Reč je izgovorila šestogodišnjakinja kada je njena baka objašnjavala kako je tog jutra nešto shvatila. U toku njene priče ona je rekla: „Imala si rasanicu!“

Dušovanje – Putovanje nečije duše nakon smrti.

Gegavče – zamena za anglicizam „todler“, koji u srpskom jeziku nema prevod. Dolazi od nesigurno hodati, gegati se, a označava dete u uzrastu do tri godine.

Tabanče – još jedan predlog zamene za reč iz engleskog – „todler“, dete do tri godine.

Udružba – umesto ustaljenog anglicizma “team building”.

Verotragna (pridev) – Označava osobu koja traži sebe, svoj smisao ili životni put kroz veru u sebe ili neku silu, pokretačku snagu itd.

Blagomirje – osećaj mira i blagosti u nama, dobrota.

Svepostizanje – zamena za multitasking.

Babinstvo – divno doba u životu žene kada se rodi unuče.

Prejek – predlog zamene za „hajp“. Reč želi da opiše delanje osobe koja zastupa određenu temu i plasira je kao najbolju, koju diže u nebesa stvarajući joj vrednost veću nego što je stvarna. Prefiks „pre“ uvećava značenje korena reči „jek“.