Najbolja predstava 2022. po mišljenju BITEF-ove publike „Svet bez žena“ ponovo na repertoaru

Godine 2022. publika BITEF festivala proglašava „Svet bez žena“ najboljom predstavom, a nakon toga, pored redovnog izvođenja u CZKD-u, uspešno gostuje na međunarodnim festivalima u Podgorici, Rijeci i Ljubljani.

Predstava „Svet bez žena“ polazi od preispitivanja položaja žena u domaćem pozorištu, i otvara prostor za promišljanje nekih budućih emancipatornih politika.

Predložak predstave čine dokumentarni materijali, intervjui s direktorima pozorišta na temu rodne ravnopravnosti u teatru, kao i različiti teorijski feministički tekstovi.

Autorke veruju da pozorište funkcioniše kao odličan case study za šire društvene procese, te i pitanje žena i rada ne sagledavaju samo u okviru pozorišnog konteksta, već i kao ključni motiv za promišljanje nekih budućih emancipatornih politika. Autorke se pitaju šta ako u pozorištu, u kom zamišljamo drugačije i nove svetove, ne možemo da prevaziđemo odnose moći i da smislimo nove modele, kako ćemo to uspeti u stvarnom svetu?

O autorkama:

MAJA PELEVIĆ je diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i doktorirala na Odseku za teoriju umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Njene drame (Pomorandžina kora, Ja ili neko drugi, Bolivud, Beograd-Berlin, Možda smo mi Miki Maus…) prevedene su na mnoge svetske jezike, igrane širom Srbije i Evrope i objavljene u brojnim antologijama. Od 2012. bavi se i režijom, autorskim projektima (Oni žive, Posledice, Nema nade, Sloboda je najskuplja kapitalistička reč, Lounli plenet) i izvodi svoje komade. Dobitnica je mnogih značajnih nagrada, među kojima su i „Borislav Mihajlović Mihiz“ za dramsko stvaralaštvo i Sterijina nagrada za najbolji savremeni tekst za drame Pomorandžina kora i Poslednje devojčice. Živi i radi u Beogradu i Bečićima. Priželjkuje apokalipsu.

OLGA DIMITRIJEVIĆ, rođena 1984. u Beogradu, SFRJ. U svom radu istražuje teme društvenih borbi i nepravdi, ženskog prijateljstva i solidarnosti, kvir istorije, granica političke imaginacije i mogućnosti boljeg sveta. Autorka brojnih drama (Moja ti, Narodna drama, Radnici umiru pevajući…) i autorskih projekata (Crvena ljubav po romanu Aleksandre Kolontaj, Sloboda je najskuplja kapitalistička reč, Lepa Brena prodžekt /sa Vladimirom Aleksićem/, Lounli planet /sa grupom autora/, Radio Šabac, Drama o kraju sveta). Dramaturškinja na brojnim predstavama u zemlji i inostranstvu, i dobitnica nekoliko nagrada za svoj rad. Učesnica Međunarodnog foruma Teatartrefena 2019. godine. Živi i radi između Beograda i Rijeke. Često sanja revoluciju.

Koreografija i scenski pokret: Igor Koruga
Muzika: Anja Đorđević, Vladislav Rac
Video: Deana Petrović
Kostim: Selena Orb
Dizajn svetla: Nikola Zavišić
Organizacija: Filip Perić
U predstavi su korišćeni tekstovi: Silvije Federiči, Angele Dimitrakaki, Valerije Graciano, Katje Praznik, Danijele Čajld, Helene Rek i Dženi Ričards.
U predstavi se koristi pesma grupe Lira Vega – Posledice rada