Najbolje od najboljeg: Sjajni filmovi Martina Skorsezea koje ste možda zaboravili 1foto: EPA EFE

U istoriji svetske kinematografije, malo je filmskih stvaralaca čija je karijera tako duga, kvalitetna i produktivna kao ona čovek rođenog 17. novembra 1942. u delu Njujorka, zvanom Kvins – Martina Skorsezea.

Jedan od najuticajnijih autora slavi 80. rođendan, i još uvek radi i svaki njegov naslov se ičekuje sa uzbuđenjem. Sledećeg proleća predstaviće se novim filmom, „Flower of the killer moon“. Skorseze nam je danas najpoznatiji po filmovima koji istražuju život Italio-amerikanaca, kao i po interakciji između migrantskih zajednica i organizovanog kriminala. Tu se ističu veliki filmovi poput „Mean Streets“, „Goodfellas“, „Casino“, „Gangs Of Nev York“, „The Departed“ i „The Irishman“. Naravno, u prvom planu su i dve najzvučnije saradnje sa Robertom De Nirom, „Raging Bull“ i „Taksista“, dva kultna filma koja su se bavila mračnijim samoispitivanjima pojedinca.

Zbog ovakvih tema u njegovim filmovima, čest je slučaj da glasniji kritičari Skorsezovoih dela govore da se on ponavlja i bavi samo temama bitnim za njegovu zajednicu. Međutim, to je daleko od istine, jer u više od pedeset godina karijere, čuveni reditelj se bavio različitim žanrovima, epohama i radnjama. Podsetićemo se nekih filmova koji nisu uvek u prvom planu kad se priča o njemu, ali svojim kvalitetom itekakao zaslužuju.

Jedan od njegovih poslednjih filmove je Silence koji pokušavao da snimi preko 25 godina, a problemi su nastajali zbog njegove atipične i ne toliko komercijalne radnje. Dva jezuita u Japanu 17. veka donose svoju veru ali i traže trećeg, svog učitelja koji je napustio veru i našao ženu. Čak ni nahajpovana imena mladih glumaca Adama Drajvera i Endrju Garfilda, kao i Liama Nisona, ali i zvezde japanske kinematografije, nisu pomogle ovom filmu u bioskopima. Ipak, kritika je ovja film odmah zakucala u vrh najboljih ostvarenja 2016. godine, bez obzira što gotovo ga niko nije gledao.

U nekoliko njegovih filmova religija je u osnovi priče. Pomenuli smo Tišinu, hrišćane je sablaznulo „Poslednje Hristovo iskušenje“ 1988. a tu je i biografski film o životu i učenju Dalaj Lame, Kundun. Film prati dešavanja od 1939. godine i smešten je u pozadinu prisilnog uključivanja Tibeta u Narodnu Republiku Kinu. Uprkos četiri nominacije za Oskara, film je pao na blagajnama, a i Dizni je imao problema sa Kinezima, kojima ova tema nije prijala, pa su ga bojkotovali. Pored svog kvaliteta, razlozi da ga pogledate danas uključuju i prekrasne vizuelne slike oskarovca Rodžera Dikinsa i eteričnu muziku sa nijansama elektronike Filipa Glasa.

Alice Doesn’t Live Here Anymore (1974) prati naslovnu novopečenu udovicu Alis (Elen Berstin) dok napušta dom da bi sledila svoj san da postane pevačica u Kaliforniji, vodeći za sobom sina Tomija. Nakon mnogo prepreka i nevolja, odvezla se u Tuson gde se zapošljava u restoranu. Sjajnu ekipu uz Berstin čini i Dajan Lad, Kris Kristoferson, i sam Skorceze, a našlo se i mesto za Harvi Kajtela. Film je u rediteljevom kanonu neobičan jer što ima jaku žensku ulogu, i više žena u ekipi. „Nikada nismo nameravali da to bude feministički traktat“, rekao je on. „Bio je to film o samoodgovornosti i o tome kako ljudi iznova i iznova prave iste greške“. Za ulogu Alis, Burstin je osvojila Oskara.

Film koji tek poslednjih godina dobija zasluženu pažnju, dok je osamdesetih bio okarakterisan kao promašaj. Za After Hours, Skorcese je osvojio nagradu za najbolju režiju na Filmskom festivalu u Kanu, ali bio je potpuno ignorisan od američke akademije, ali i publike tog vremena. U ovoj crnoj koemdiji, Grifin Dan glumi malog kancelarisjkog pisara koji se upišta u kafkijansku noćnu avanturu i bizarnu odiseju, gde jedan čudan susret vodi ka drugom, još čudnijem. U filmu su glumili i Rozana Arket i Linda Fjorentino. „After Hours je bio kao nezavisni film“, rekao je on. „Bilo je kraće i jeftinije. Samo sam hteo da vidim da li još imam energije da brzo snimam i pucam“.

King of Comedy je film, koji i pored očiglednog omaža koji je dobio u hit filmu Džoker, ne dobija poštovanje koje zaslužuje. Robert De Niro glumi ambicioznog stand-up komičara Ruperta Pupkina, u oštrom napadu na američku kulturu slavnih. Očajnički želeći da stigne na televiziju a i opsednut voditeljem Džerijem Lengfordom (veliki komičar Džeri Luis), Pupkin ga kidnapuje. Kako je Skorceze kasnije rekao, prvobitni neuspeh ovog filma vidi u ulozi de Nira, jer Amerika nije bila spreman da ga vidi tako čudnog. Bezobzira na to, Marti smatra da je to jedna od njegovih najboljih uloga.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari