Nervozni kuvari, sumanuto fensi letovanje i reperska je tuga pregolema: Ovo su najbolje serije 2022. godine

Bilo da ste fanovi velikih spektakla za milione gledalaca ili malih i intimnih priča koje vam se lagano uvlače pod kožu, ova godina je imala sve. I gledanost u vidi zmajeva i čudovišta u retro 80’s američkim selendrama, ali i mala priče o kuvarima i zgubidanima u indijanskim rezervatima.

Naravno, nemoguće je sve pogledati, tako da je ovo moj pregled onoga što sam uspeo da uhvatim, tako da ako nema nekog od vaših favorita na listi, možda nisam stigao, a možda sam namerno preskočio (Namerno sam preskakao tokom godine one takozvane „Wikipedija serije“, rađene po biografskim pričama raznh tragičnih junaka, prevaranata i ubica).

U prvih deset nisam uspeo da uguram, a želeo sam još nekolicinu serija u kojima sam zaista uživao, ali ostaje samo kao „honourable mention“, iliti po srpski, „utisak koji nije na listi“.

Super zabavna saga o Lejkersima „Winning Time“, Džef Bridžis u svojoj bez starca nema udarca ulozi „Old Man“, mračna i komična superherojska satira „The Boys“ koja je ove godine završila treću sezonu, komedija o osnivanju magazina sa golim muškarcima za žene „Minx“, i priča o ekipi luzera agenata koji rade pri MI6, koji zbog jednog slučaja dolaze u centar pažnje „Slow Horses“.

Poredak narednih deset mesta je trenutno promišljanje, i moguće je da sutra ili preksutra ovo pišem, neka serija bi se našla više na lestvici, a neka manje, što samo govori koliko su ovo zaista bili odlični sati televizije.

#10. Better Call Saul

Jedna od najboljih serija svih vremena je završila svoje trajanje, sa možda i najslabijom sezonom, prepunom rukavaca priče koje nigde nisu otišle, i likovima koji ma koliko bili sjajni, dobili su možda i koju sezonu više u svom trajanju jer smo u startu znali da imaju svoj kraj pre početka „Breaking Bad“ priče.

Ipak sve se isplatilo sa dve ogromne poslednje epizode, koje su bile dovoljne da nam predstave ceo taj „aftermath“ događanja iz serije Breaking bad. Videli smo da Sol kao i svaki zavisnik navučen na prevare mora da živi takvim životom, jer ga samo to gura napred i videli smo Kim, usamljenu i depresivnu, koja sa grižom savesti živi već godinama.

Ipak, bogatstvo ove priče nas je dočekalo na kraju, kad smo konačno shvatili da ovo nije replika serije i priče o Volter Vajtu, i da ovo nije serija o nastanku i postanku advokata bubašvabe Sola Gudmana, već smo ustvari od početka do kraja gledali život i priključenija jednog simpatičnog lupeža Džimija Mekgila. Savršeni kraj serije i savršeni ispraćaj za omiljene nam televizijske likove.

#9. Reservation Dogs

Postoji nešto magično u drami Sterlina Harjoa o četvoro prijatelja koji odrastaju u indijanskom rezervatu u ruralnoj Oklahomi. Možda i to što deluje kao da je sve jako jednostavno i obično, ali sloj po sloj, otkrivamo unutršanje živote glavnih likova i cele jedne zajednice.

Svaki trenutak je bogat emocijama, od Vili (Polina Aleksis) koja doživljava viziju svojih predaka kao načina da se izbori sa tugom koju oseća zbog samoubistva svog rođaka, do nečeg mnogo glupljeg kao što je Big (Zan Meklarnon) koji ima loš trip sa drogom u šumi, do raznih trenutaka između, kao što je Čiz (Lane Factor) koji smišlja kako da se snađe u popravnom domu.

Urnebesno je smešno kada želi da bude, razbija na komade kada se najmanje nadaš, i ostaje sa vama dugo nakon što se svaka epizoda završi.

#8. Peacemaker

U prvih 10 je bilo mesta za samo jednu superherojsku seriju, i odluka je pala na „Peacemaker“, spin of filma „Suicide Squad“. Džon Sena je naslovni junak, kog je američka vlada koristila za prljave poslove etničkog čišćenja širom sveta.

Sad se vraća kući, učestvuje u manjim akcijama, shvatamo da kako to obično biva, ima gomilu „daddy issuesa“ jer ga je vaspitavao Terminator lično (Robert Patrick). I da, ima orla kućnog ljubimca, i ta konekcija CGI životinje i čoveka je jedna od najlepših ove godine.

Likovi Džejmsa Gana su uvek bezobrazno smešni sa mračnim zaokretom, i tako je bilo i ovog puta, sa verovatno najboljnom uvodnom špicom sa sjajnim „hair metal“ zaboravljenim hitom koji se uvek gleda ispočetka.

#7. Severence

Kad sam krenuo da sastavljam listu, mislio sam da će ova serija ući gotovo sigurno u Top 5, ali ipak sam naleteo na neke omiljenije i bolje.

Ovo je triler sa naučnofantastičnim elementima — korporativni dronovi rade tako da razdvajaju svoja sećanja na posao i život u kući, u suštini ih pretvarajući u dve različite osobe koje dele jedno telo. Jedan jako zajedljiv, a često i zastrašujući komentar o tome kako funkcioniše korporativni život „u kancu“ i mimo njega.

Ova čudna ideja je oživljena uznemirujućim produkcijskim dizajnom, sigurnom režijom Bena Stilera i vrhunskim nastupima Adama Skota, Brit Louera, Tramela Tilmana, Džona Turtura, Kristofera Vokena i drugih.

#6. Station Eleven

Ova serija je hrabro rešila da priča o temi koju globalno još uvek živimo, pandemija virusa kao i post apokalipsa koja je nastuplia nakon njenog okončanja. Istina, virus koji je zavladao u „Station Eleven“ je mnogo opasniji od ovog našeg koji živimo, sa mnogo više smrtnih ishoda, ali svakako mnogima neće prijati da gledaju nešto što počinje sa scenama paničnih kupovina toalet papira kao i bežanja iz gradova i samoizolacije.

I dalje je sve to jako sveže. Kreator Patrik Somerveil šeta vremenskim linijama, pa malo gledamo prve dane pandemije, a malo dvadest godina kasnije. Malo gledamo kako živi grupa ljudi u zajednici, a malo, u zasebnim epizodama, kako se pojedinac nosi sa gubitkom voljenih i novom normalnošću koja sve zadesi odjednom.

Serija na tih i melanholičan način se bavi gubicima i samoćom ali i sa dozom optimizma i nade veruje da posle teških vremena uvek može da pobedi vera u bolje sutra i dobro u ljudima. Krenula je svoje emitovanje u 2021. a završila u 2022. i zbog toga je nećete često sretati na ovogodišnjim listama jer kritičari ne znaju u koju godinu da je svrstaju.

Narednih pet bi mogle komotno sve da se nađu na prvom mestu, tako da su ovo u pitanju samo nijanse koje ih razlikuju.

#5. The Rehearsal

Teško bi mogao da prepričam ovu seriju, ali hajde da kažemo da je Nejtan Fidler rešio da, zbog toga što je i sam nesiguran introvert, i da kažemo ponekad borderline autističan, stvori mogućnost da ljudi u nekom vidu odglumljenog rijaliti programa, isprobaju sve situacije u životu koje ih čekaju. A to urade tako što im on nudi kopiju njihovog svakodnevnog života, dok će glumci glumiti njihove najbliže.

Pa tako u prvoj epizodi vidimo čoveka koji radi probe pre nego izađe pred svoju prijateljicu i prizna joj da ju je lagao i da nikad nije završio školu. Međutim, vremenom kako serija prolazi, Fidler postaje taj oko koga se sve vrti, jer on počinje da isprobava mogućnost da u budućnosti postane otac, i sve to radi u paru sa ženom koja želi da postane majka, a deca glumci, raznoraznih uzrasta glume i predstavljaju im sve one probleme koje mogu roditelje da zadese.

Zvuči prečudno, ali verujte mi, još je čudnije kad gledate. Ovako nešto siguran sam nikada niste videli. Ključ za voljenje, razumevanje i uopšte gledanje ove serije leži verovatno u tome koliko ste spremni na otvoreni dijalog sa likovima čije živote i priče pratite. Ako su televizijske serije ono što gledate uz večeru posle posla, onda ovo svakako nije za vas.

#4. White Lotus

Dok pišem ovaj tekst, ostalo mi je da pogledam još jednu epizodu ovu serije, poslednju, u kojoj se sve razmotava, i u kojoj ćemo saznati i ko je ubica i ko je ubijen. Serija je tako majstorski zapetljana da svako može da bude i žrtva i napadač.

Poverovaćemo u sve to svakako. A na kraju krajeva nije mnogo ni bitno, jer ova serija prevashodno se bavi klasom, rasom i svim ostalim društvenim i ekonomskim problemima. S tim što za razliku od prve sezone, kad su likovi malo više bili karikatura bezobzirnih bogataša, likovi ove godine u novoj sezoni imaju više nijansi, ali i svedeniji su i samim tim, životniji i stvarni.

Serija je krenula kao kritika savremenog društva, a postala jedna od onih serija koje su se prepričavale ponedeljkom i utorkom na pauzma za kafu.

#3. Barry

https://www.youtube.com/watch?v=yx6AS0zzfGM&t=48s

Prva sezona ove serije je bila crnohumorna sprdnjca o serijskom ubici koji postaje glumac amater. Tri sezone kasnije, dobijamo tvrdu dramu o veoma bolesnom čoveku. Ovo je sezona posledica. One dolaze na naplatu.

Beri je sve više upleten u loše stvari koje je uradio tokom prethodnih sezona, da pre svega utiču ne njegovu psihu i mi u njemu ne vidimo čudnog tipa koga razumemo i simpatišemo i kome se dešavaju loše stvari tek tako, kako bi sam Beri hteo da se predstavi svetu. Ne, on nikome više nije simpatičan, već je čovek sa problemima i gomilom besa nagomilanim ispod tepiha.

On je tempirana bomba koja samo čeka svoj okidač i da svo nasilje i zlo koje nosi sa sobom prelije na druge. Neverovatno finale je bilo toliko nemilosrdno i sumorno da je čak i kreator i glavni glumac Bil Hader sugerisao da će četvrta sezona morati ponovo da olakša stvari.

#2. Bear

Serija The Bear nas vodi u Čikago, u mali porodični street food restoran, u koji dolazi Karmi, mladi i talentovani kuvar, koji se bavio mnogo komplikovanijim stvarima u fensi restoranama. Samoubistvo brata koji mu je ostavio ovu, pre svega sendvičarnicu, donosi novi izazov.

Kako udahnuti profesionalnost mišelinovih zvezdica u prljavi siromašniji kvart, okružen ljudima koji su navikli da rade drugačijim sistemom rada. Pored regularnog kuvanja, kuva se atmosfera tokom cele sezone koja dolazi do tačke ključanja i pucanja u sjajnoj sedmoj epizodi snimljenoj iz jednog kadra.

Glavnog lika poznajete, ako ste gledali kultni Shameless, američku verziju (Džeremi Alen Vajt), ali je serija prepuna i novih lica koja će vam osvojiti srce. Ipak, samo nekoliko minuta u flešbeku je bilo dovoljno da se pojavi Džon Berntal kao pokojni burazer, da baci svojim šarmom uticaj na celu seriju.

#1. Atlanta

Donald Glover, brat mu Stiven kao i gomila drugih autora, koautora i saradnika su ove godine izbacili dve sezone, b2b, jednu klasično čudnu kao do sad (četvrtu) i jednu još čudniju (treću) s kojom će ovaj mladi reper, glumac i scenarista zasluženo dobili epitet afroameričkog Bunjuela.

Ne zaboravimo, da u univerzumu ove serije Džastin Biber crnac, a jedan od likova iz kraja vozi nevidljivi automobil. Ljudi su očekivali nastavak avantura repera Pejprboja, njegovog brata od strica Earna, kao i ortaka Derijusa, plus, kako je najavljeno, kroz putešestvije kroz Evropu. I dobili smo to. Ali samo malo, na kašičicu, jer, pored ovih epizoda, bili smo u prilici da gledamo i, što bi strani kritičari rekli, „anthology“ epizode, po uzoru na „Black Mirror“ ili „Zonu Sumraka“.

Pa tako klinac kojeg, zbog lošeg vladanja, majka ostavlja, usvajaju dve bele lezbejke veganke. Mali crnac u sudaru sa svetom samo raskrinkava ekstrem liberalne Amerike koja u svojoj dobroti dolazi na granicu do robovlasnika, koju, za potrebe poente u ovoj seriji, prelazi.

Nakon boravka u ovom svetu, mališa se raširenih ruku vraća nešto konzervativnijem vaspitavanju. Ili imamo tipa (Justin Bartha) kog dokači veliki problem kad se donese zakon da potomci robova mogu da traže milionske naknade od potomaka robovlasnika.

I dok je cela priča postavljena kao komični bezizlazni veliki problem u kom, zbog greha svog čukundede, jedan tip treba da ispašta, na kraju se raspliće jedna mnogo veća priča, u kojoj jedan čovek na trenutak shvata koliko je zasta ogroman teret ljudi koji nisu bili slobodni i koliko je sloboda užasno bitna stvar, čak iako i dalje ta poruka zvuči kao da je skinuta sa jeftine nalepnice.

Glover se još bavi uticajem crnačke culture na belu, kroz sahranu dadilje i svega onoga što je ta pokojna gopođa sa Trinidada ostavila i naučila belu decu koju je čuvala. Ipak, ono što Atlantu razlikuje od ostalih priča o rasizmu je pokušaj da se pruži ruka pomirenja ali i da se konačno razumeju dve suprotstavljene strane u večitom rasnom ratu.

U krucijalnoj epizodi kad Pejprboj biva pokraden u Budimpešti, gde optužuju klinca koji je fan da mu je ukrao telefon, je sve ono što je Glover hteo da nam kaže u ovoj sezoni. Želeo je da napravi most između debelog crnca iz Atlante i malog mršavog belog Amera koji živi u Pešti. Ispitivanjem, razgovorom, a kasnije i pesmom, shvatamo da su obojica zbunjeni i u čudnoj fazi života, obojica su slušali istu muziku i gledali iste filmove, obojicu je povredila devojka sa istim imenom, obojica imaju dosta nerazjašnjenih emocija prema pokojnim majkama.

Da li su njih dvojica ista osoba? Možda. Treću sezonu su ljudi dočekali na nož. Želeli su čudne avanture svojih šašavih repera.i To su dobili u četvrtoj sezoni, isto apsolutno sjajnoj, i primerenijoj prethodnim epizodama. Ipak, treća sezona je pokazatelj koliko Glover može da ode, u kom pravcu i koliko zna, i sa njom se zaista upisao u listu autora čiji svaki naredni snimljeni minuti moraju da se prate budnim okom.