Najbolje u našoj muzičkoj baštini potiče iz duhovne muzike

– Želimo da i program ove proslave bude obeležen stilskom raznovrsnošću našeg repertoara, što smo radili i u okviru proslava ranijih jubileja, kad smo i kod pevača i kod publike imali dobre reakcije. Što se tiče prepoznatljivog stila pevanja našeg hora, on je vezan za izbor programa koji je važnija stavka u odnosu na stil. Sam zvuk hora menja se periodično. Na to utiče i novo članstvo i mučne pojave kao što je ova dvogodišnja pauza uzrokovana trenutnom pandemijom – kaže u razgovoru za Danas dirigent Brujić.

Beogradske madrigaliste 1951. osnovao je dirigent Milan Bajšanski sa idejom da ovaj horski ansambl neguje u to vreme kod nas „novu vrstu muzike – madrigale, motete, renesansnu i baroknu muziku engleskih, francuskih, italijanskih i nemačkih majstora, duhovne kompozicije domaćih i stranih autora, nacionalni repertoar, ali i savremene kompozicije i njihova moderna stremljenja“. Na repertoaru Madrigalista su dela Stevana Mokranjca, Isidora Bajića, Vojislava Simića, Josifa Marinkovića, od domaćih, ali i dela Bortnjanskog, Arhangelskog, Orlanda di Lasa, Palestrine, Mocarta, Gunoa i drugih stranih kompozitora. U ovom horu vole da kaži kako je njihova muzička misija da „grade most između svetova i vremena na dva antipoda – madrigalima i duhovnoj muzici“.

– U stilskom smislu, to jesu antipodi, međutim, u kvalitativnom smislu – nisu. Mi nismo imali renesansu u muzici i najbolje što je nastalo u našoj muzičkoj baštini potiče iz duhovne muzike koja je u obliku srpskog narodnog crkvenog pojanja preživela tursko ropstvo. Na toj osnovi je izgrađena srpska umetnička muzika, a posle toga je nastala svetovna muzika i preuzete su forme evropske muzike. Tome u prilog govori i samo koliko veći udeo u Mokranjčevom stvaralaštvu ima duhovna muzika u odnosu na svetovnu. U Evropi renesansna muzika bila je preteča baroka i potonjih stilskih perioda. Našoj publici treba, koliko je u našoj moći, omogućiti da čuje ono što je osnova zapadnoevropske muzike i ono što je osnova naše muzičke kulture. Želimo publici, a i nama samima, da pružimo ono što je najbolje i čega ‘nema svaki dan’ – ističe Aleksandar Brujić.

Ove godine hor obeležava i pola veka od kako je na njegovo čelo došao pokojni akademik Dimitrije Stefanović. Iako je on kao dirigent sa Madrigalistima zvanično sarađivao samo tri godine, Brujić ističe da je to bilo „od neprocenjivog značaja za našu celokupnu muzičku kulturu tog doba“.

– Profesor Stefanović je prvi stručnjak koji je dešifrovao stare zapise naše srednjevekovne muzike, a dosta toga su Madrigalisti izveli – zvučno prikazali tadašnjoj javnosti. To je, iako u komunističko doba, i našoj naučnoj i umetničkoj javnosti otvorilo sasvim nove vidike. Mada je ta saradnja bila kratka, rezultat je neprocenjiv. Uz to treba uračunati i nagrade na međunarodnim horskim svečanostima koje su Madrigalisti sa profesorom Stefanovićem osvojili – Langolen u Velikoj Britaniji, na primer, i snimljene singl-ploče duhovne muzike, nezamislivo u to vreme – naglašava dirigent Brujić.

„Zlatno doba“ Madrigalista vezuje se za dugogodišnjeg dirigenta i direktora Beogradske opere maestra Dušana Miladinovića, a večerašnji koncert na „Kolarcu“ poklopiće se i sa 14. godišnjicom njegove smrti. Upitan koliko je Miladinovićeva operska vokacija uticala i doprinela zvuku Madrigalista, dirigent Brujić potvrđuje da je „ansambl je imao najznačajnije koncerte i turneje u doba rukovodstva maestra Miladinovića – repertoar je značajno proširen i to sa ozbiljnim vokalno-instrumentalnim kompozicijama“.

– Maestro Miladinović je bio čovek ogromnog umetničkog iskustva, po mom mišljenju, nedovoljno priznat u ovoj sredini. NJegova operska vokacija je imala direktan uticaj na ansambl i po tome što su tada naši najistaknutiji operski umetnici nastupali redovno kao solisti sa horom. Za pevače koji su muzičari-amateri to ima neprocenjiv značaj – objašnjava Aleksandar Brujić.

On Beogradskim madrigalistima diriguje od 2008. i kaže da ne zna kako bi definisao izazove u tom radu.

– Imam veće mogućnosti u izboru programa nego što bi imao kao umetnički rukovodilac nekog profesionalnog ansambla, što je značajna prednost. Ako je izazov borba sa problemima, onda ima stvari sa kojima se teško borimo. To je, pre svega, priliv novog članstva. U situaciji kada nema novca za turneje, jedini način promocije hora su koncerti u našoj sredini. Moj rad je usmeren u tom pravcu. Cela amaterska kulturna scena je znatno osiromašila u proteklih 30 godina. Brojni akademski i amaterski ansambli više ne postoje, a uzroci za to nisu samo materijalne prirode. Pojam druženja i zajedničkog rada je u ovo doba tehnologije, koja upravlja čovekom, izgubio vrednost koju je ranije imao. Mislim da je to glavni problem – kaže dirigent Brujić.

Na pitanje kako traga za „novim“ – neizvođenim muzičkim materijalom, sagovornik našeg lista priznaje da mu u tome pomaže internet.

– Poznajem umetnički ukus članova hora i njihove izvođačke mogućnosti, pa tražim note po brojnim sajtovima koji nude istovremeno i snimke. To je naročito pogodno kad je u pitanju evropska muzika i ruska duhovna muzika. Ponuđene mogućnosti su neograničene. Biram kompozicije koje nam se, uglavnom, svima dopadaju, a koje drže na visini nivo ansambla i imaju ozbiljne umetničko-estetske zahteve od izvođača. Sa istim merilima pristupam i savremenoj muzici pisanoj za hor – objašnjava Brujić.

Na pitanje koliko je srpski muzički srednji vek i danas nepoznat teren, dirigent Aleksandar Brujić odgovara da je „vekovno stradanje srpskog naroda od raznih zavojevača, pljačkanje i uništavanje njegovog kulturnog blaga prouzrokovalo i uništenje pisanih spomenika naše starije muzičke tradicije“. On podseća da su „u bombardovanoj Narodnoj biblioteci 1941. stradale i nebrojene srednjevekovne knjige, zbog čega su pisani izvori srpske muzike srednjeg veka retki“.

– Pitanje je odakle mi možemo da istražujemo. Ali opet, ovim koncertom u Zemunu hteli smo da pokažemo da se tradicija stvaralaštva Kornelija Stankovića i Stevana Mokranjca uspešno nastavila u delima savremenih domaćih kompozitora. Dobra strana priče o negovanju duhovne muzike su i brojni crkveni horovi koji su nastali u proteklih tridesetak godina ili ranije. Neki od njih su sada već značajni učesnici našeg umetničkog koncertnog života kao što su hor „Branko“ iz Niša ili „Sveti Stefan Dečanski“ iz Novog Sada. Nemogućnosti istraživanja stare muzike se nekako u praksi nadoknađuje angažovanošću takvih ansambala, ako smem tako da kažem. Oni su promoteri duhovne muzike i u Crkvi i na koncertima – ističe dirigent Aleksandar Brujić.

Državna i crkvena pomoć

– Stalna državna pomoć, nažalost, ne postoji, ali postoji podrška pojedinim projektima ansambla. Ministarstvo je pomoglo celu seriju koncerata „Božićna muzika evropskih naroda“ koja je izvedena u gradovima Vojvodine i u Beogradu neposredno pred početak epidemije. Ove godine dobili smo ubedljivo najznačajniju podršku i Sokoja i Ministarstva i Gradskog sekretarijata za kulturu, kakve nije bilo u proteklih 14 godina koliko sam u ansamblu. Zahvaljujući toj pomoći i možemo da organizujemo ovogodišnju proslavu. Ništa manje značajna pomoć od povremene materijalne pomoći državnih institucija je i logistička podrška u organizaciji koncerata Beogradske arhiepiskopije koja nam omogućava korišćenje divnih koncertnih prostora u kripti hrama Svetog Save na Vračaru, Sabornoj crkvi i evo, od skora, u zemunskoj Bogorodičinoj crkvi. Sličnu saradnju imamo i sa nadbiskupom beogradskim Stanislavom Hočevarom, koji nam je više puto bio domaćin u beogradskim katoličkim bogomoljama. Sve to je značajna pomoć u našem radu – naglašava dirigent Aleksandar Brujić.

Kurioziteti i pandemija

Beogradski madrigalisti su prvi srpski hor koji je koncertno izveo Liturgiju Stevana Mokranjca 1966. kod nas, a potom i 1972. u inostranstvu – u Moskvi. Oni su jedini naš hor koji je imao koncert pravoslavne muzike u Crkvi Svetog Petra u Rimu 1970. pred papom Pavlom Šestim, a na osnovu međudržavne saradnje tadašnjih SSSR i SFRJ, u organizaciji Goskoncerta gotovali su u nekadašnjem Lenjingradu, Viljnusu, Moskvi, Tbilisiju, Talinu, Tartu, Kijevu, Rigi… Njihovi nastpi nagrađeni su u Arecu, Langolenu, Peruđi, Bratislavi, Brnu, Rimu, Bugarskoj. Tu su i gostovanja i nagrade na međunarodnim festivalima u Češkoj, Itaiji, Bugarskoj, Mađarskoj, Mokranjčevim danima u Negotinu. Madrigalisti, koje je pre tri decenije SPC odlikovala Ordenom Svetog Save, tokom prošle godine imali su samo dva nastupa, a 2021. zavaršavaju jubilarnim koncertima u Zemunu i na „Kolarcu“. „Nepostojanje nastupa utiče negativno jer nema zajedničkog rada. Članovi se onda, ipak, malo raziđu. Interesantno je da je strah od zaraze prisutan kod manjeg broja članova hora, a da je ogromnoj većini važniji zajednički rad. U tehničko-izvođačkom smislu, izgleda da je želja za saradnjom i druženjem pobedila strah od zaraze. Prekid proba i nastupa je poguban po ansambl na duže vreme“, ukazuje Aleksandar Brujić na posledice pandemije virusa korona na rad Madigalista.

– Stalna državna pomoć, nažalost, ne postoji, ali postoji podrška pojedinim projektima ansambla. Ministarstvo je pomoglo celu seriju koncerata „Božićna muzika evropskih naroda“ koja je izvedena u gradovima Vojvodine i u Beogradu neposredno pred početak epidemije. Ove godine dobili smo ubedljivo najznačajniju podršku i Sokoja i Ministarstva i Gradskog sekretarijata za kulturu, kakve nije bilo u proteklih 14 godina koliko sam u ansamblu. Zahvaljujući toj pomoći i možemo da organizujemo ovogodišnju proslavu. Ništa manje značajna pomoć od povremene materijalne pomoći državnih institucija je i logistička podrška u organizaciji koncerata Beogradske arhiepiskopije koja nam omogućava korišćenje divnih koncertnih prostora u kripti hrama Svetog Save na Vračaru, Sabornoj crkvi i evo, od skora, u zemunskoj Bogorodičinoj crkvi. Sličnu saradnju imamo i sa nadbiskupom beogradskim Stanislavom Hočevarom, koji nam je više puto bio domaćin u beogradskim katoličkim bogomoljama. Sve to je značajna pomoć u našem radu – naglašava dirigent Aleksandar Brujić.

Kurioziteti i pandemija

Beogradski madrigalisti su prvi srpski hor koji je koncertno izveo Liturgiju Stevana Mokranjca 1966. kod nas, a potom i 1972. u inostranstvu – u Moskvi. Oni su jedini naš hor koji je imao koncert pravoslavne muzike u Crkvi Svetog Petra u Rimu 1970. pred papom Pavlom Šestim, a na osnovu međudržavne saradnje tadašnjih SSSR i SFRJ, u organizaciji Goskoncerta gotovali su u nekadašnjem Lenjingradu, Viljnusu, Moskvi, Tbilisiju, Talinu, Tartu, Kijevu, Rigi… Njihovi nastpi nagrađeni su u Arecu, Langolenu, Peruđi, Bratislavi, Brnu, Rimu, Bugarskoj. Tu su i gostovanja i nagrade na međunarodnim festivalima u Češkoj, Itaiji, Bugarskoj, Mađarskoj, Mokranjčevim danima u Negotinu. Madrigalisti, koje je pre tri decenije SPC odlikovala Ordenom Svetog Save, tokom prošle godine imali su samo dva nastupa, a 2021. zavaršavaju jubilarnim koncertima u Zemunu i na „Kolarcu“. „Nepostojanje nastupa utiče negativno jer nema zajedničkog rada. Članovi se onda, ipak, malo raziđu. Interesantno je da je strah od zaraze prisutan kod manjeg broja članova hora, a da je ogromnoj većini važniji zajednički rad. U tehničko-izvođačkom smislu, izgleda da je želja za saradnjom i druženjem pobedila strah od zaraze. Prekid proba i nastupa je poguban po ansambl na duže vreme“, ukazuje Aleksandar Brujić na posledice pandemije virusa korona na rad Madigalista.