„U zascenju sam napravio zrčak“: Počinje glasanje za ”Najbolju novu srpsku reč”, a ovo su favoriti

On je, međutim, ponudio protivotrov za ovaj neveseli ishod svojim takmičenjem za ”Najbolju novu srpsku reč” a javno glasanje uz spisak od 32 reči koje su ušle u uži izbor počinje danas na stranici Male biblioteke (www.malabiblioteka.net/novarec) i traje sve do 15. oktobra.

Tada ćemo saznati koja je najbolja nova srpska reč a učesnici takmičenja da li su među nagrađenima,

– Osim nagrađenih reči koje bira žiri (Tri novčane nagrade za prvo, drugo i treće mesto) tada ćemo objaviti i pobednika Javnog glasanja.

– Pobednici žirijskog glasanja će takođe biti objavljeni tek posle 15-og oktobra.

– Nagrade žirija dobijaju novčane nagrade (600, 400 i 200e).

– Pobednik javnog glasanja kao i svi takmičari čije su reči navedene u uži izbor žirija kao nagradu dobiće fototipsko izdanje rečnika srpskog jezika Dr Miloša Moskovljevića.

U pitanju je poslednji opisni rečnik srpskog jezika pisan za svakodnevnu upotrebu. Dati rečnik je štampan 1966. godine ali ubrzo zabranjen i uništen iz političkih razloga, poručuju organizatori tekmičenja.

1.ZASCENAK
Zascenak (bekstejdž): za scenom, prostor iza scene predviđen za pevače, glumce, i ostale koji nastupaju.

2.BEZNEMOŽ
Beznemož (mast-hev “must have”) : nešto što se mora imati, bez čega se ne može.

3. OPAZICA
Opazica ( kao misao, kao komentar ) – recimo u primjeru: Ta njegova opazica nam je dobro došla i mi smo se njome poslužili…

4. ZASUTRAVANJE
Zasutravanje – reč koja bi mogla da zameni „prokrastinaciju“. Prevod logike reči „prokrastinacija“ (za+sledeći dan). Učestala reč u današnje vreme. Ne zasutravaj!

5. UZRENJE
Uzrenje – ”introspekcija” (gledati unutar sebe, sagledati sebe).

6. HLADOVINANJE – HLADOVINARENJE
Reč hladovinanje-hladovinarenje smislio je moj sin. Pre nekoliko godina ležao je u dvorištu na ležaljci i u jednom momentu je ustao i rekao “ne mogu više da se sunčam idem malo da se hladovinam” i odvukao ležaljku ispod jelke. Tada je imao 5 ili 6 godina.

7. SAMOSNAĆI (SE)
Improvizovati. Kao jako snalažljiv narod kroz istoriju, uvek smo se u teškim situacijama znali sami snaći, a da se ipak izborimo za ono što smo želeli postići. Nikako improvizacijom! Zato i zaslužujemo da imamo našu reč a ne usvojenicu. Živi bili i živeo naš jezik!

8. UMOSKLOP
Reč bi trebalo da zameni pozajmljenicu iz engleskog jezika: mindset. Ova reč, odnosno koncept koji označava, trenutno se može prevesti na srpski jezik samo uz pomoć dužih izraza, poput: „način razmišljanja“. „Sklop“ već postoji kao deo semantički bliske fraze „mentalni sklop“, a prefiks od imenice „um“ srećemo u tom obliku u reči „umobolnik“.

9. SAPLAČNIK
Neko ko je spreman da, iako nije tužan, tuguje/plače sa osobom koja mu je bliska kako bi preuzeo deo tuge na sebe.

10. NEŽELJAK
Spam (eng. Spam) = Nežéljak. Ppema Rečniku interneta i digitalne komunikacije Spam su nezatražene masovne poruke poslate preko bilo kojeg od kanala digitalne komunikacije jer zakoni protiv spamovanja sve to objedinjeno nazivaju „neposredna elektronska komunikacija“. Zato pored poruka e-pošte to obuhvata i SMS poruke i poruke preko aplikacija za trenutne poruke. Neka poruka je spam ako je masovno poslata kao nezatražena poruka, a nebitan je njen sadržaj i to može li nekome da bude korisna. Spamovanje se tiče saglasnosti primaoca poruke i načina njenog slanja, a ne sadržaja poruke. Ono što me je navelo da potražim „zamenu” za ovu reč jeste činjenica da je spam postao svakodnevica. Vrlo često se radi o reklamama ili o lažnim privatnim porukama koje mogu u sebi sadrže viruse i zbog toga je najbolje uopšte ih ne otvarati već ih trajno obrisati bez čitanja. Zbog poruke koju ne želim, a ona uporno stiže nastao je nežéljak.
Kada se radi o engleskim rečima, deluje kao da se više uopšte ne trudimo da pronađemo odgovarajuću reč na srpskom jeziku koja bi je adekvatno zamenila. Jednostavno se podrazumeva da svi razumeju šta ona znači i da nema potrebe da se prevodi jer će delovati smešno i nezgrapno. Moj cilj bi bio taj – da se nežéljak odomaći, kao što su se odomaćile mnoge strane reči.

11. ZASCENJE
Zamena za anglicizam BEKSTEJDž (eng. backstage), koji je vrlo prisutan u javnom govoru srpskog jezika. U englesko-srpskim rečnicima, reč backstage je prevedena kao: iza bine, prostor iza scene, odnosno kao pridev zakulisni, tajni; nova reč zascenje je zamena za prvo značenje reči, dakle – iza scene. U slovenačkom jeziku npr. se za ovo koristi reč zakulisje i ona mi je donekle bila inspiracija za reč zascenje. Cilj predložene reči je da se u srpskom jeziku za «ono iza scene/bine» koristi srpska reč, a ne anglicizam.

12. DUHOKLONUĆE
Zamena za reč DEPRESIJA koja je latinskog porekla, mada je u srpski jezik najverovatnije ušla i ustalila se preko engleskog jezika (depression), pa bi se moglo reći da je zamena za ovaj anglicizam; reč je kovanica dve srpske reči: duh + klonuće (klonulost) i donekle inspirisana ruskom rečju upádok koja je u standardnom rečniku prevedena kao: opadanje, slabljenje, propadanje, dekadencija, a takođe je u rečniku navedena kao jedna od ruskih reči kojom se može prevesti reč depresija [depresija ž. – depréssiя; upádok]. S obzirom da se sa psihološkog aspekta suština depresije objašnjava kao gubitak volje za aktivnostima, klonulost duhom, a slično tumačenje ima i staroslovenska reč uninije koju Sveti Oci protivstavljaju reči depresija u značenju čamotinja, klonulost, mrzovolja duha…, smatram da je reč DUHOKLONUĆE, u smislu (o)padanja duhom, klonulosti duhom, dobra zamena za ustaljenu reč depresija. Cilj joj je da zameni tuđicu depresija, a da pritom obuhvati u sebi suštinu njenog značenja.

13. BEZTEBNOST
Stanje bez tebe, ne nedostajanje već stanje bez te jedne osobe.
U turskom jeziku postoji takva reč, odatle inspiracija.

14. LETEŽ
Imenica koju predlažem: letež. Anglicizam koji njome želim zamijeniti: džetleg.

15. OBESUŠTINITI / OBESUŠTINJEN
Reč koju predlažem jeste OBESUŠTINITI (glagol) i OBESUŠTINJEN (pridev). Do te reči sam zapravo došao jer mi je bila potrebna. Skovana je na tragu reči vrednost i obezvrediti. Evo o čemu je reč. Princip ovog našeg, postmodernog doba, jeste da se stvari uzimaju tako – obesuštinjeno. Uzimaju se u svojoj destilovanoj formi, kojoj je izvađena suština. Tražimo pivo bez alkohola, koka-kolu bez šećera, kafu bez kofeina, ljubav bez pada (love without the fall) itd. Zbog čega to radimo? Zato što naše postmoderno doba vapi za obesuštinjenom formom, golim prividom. Ljudi žele da nešto izgleda nekakvo, ali da ih to ne (oba)vezuje. Žele da ne budu uhvaćeni, nego prividno slobodni, a čovek je ipak, bačen u slobodu (što i znači ne-obesuštinjen pristup stvarima, uronjenost, zahvaćenost). Kada bismo svi zajedno sedeli u kafiću, jedan naš prijatelj sedeo bi vidno udaljenije od stola u odnosu na sve nas. Jednom sam to nazvao postmodernim sedenjem iz čega se izrodila šala. Šta nam, na primer, govori takvo obesuštinjeno sedenje? Hoću da sedim sa vama, ali u isto vreme i da ne sedim sa vama, da budem ušuškan u svojoj distanci i neobavezanosti. [Da ne biste mislili da sam zaista skrenuo sa uma, to je bila očigledna stvar u ovom našem, konkretnom društvu].

16. ZRČAK
Zrčak, zamena za reč – selfi. Zrčak, dolazi od reči zrcalo. Moja pretpostavka da ćemo u budućnosti pisati kao kinezi ili japanci, putem kratkih reči i znakova. Stoga ova reč je kratka a ipak ima vezu sa starom rečju. Sa obzirom na malu sliku na telefonu malo zrcalo (ogledalo) – zrčak.

17. PRIKUMA
Kumova zvanična devojka. (inspiracija: S obzirom na to da je u ovom veku sve veći broj mladih ljudi koji ne žele formalno vezivanje i žive u dugogodišnjim zajednicama (bez papirološkog vezivanja), ova reč ima vrlo primenjivo značenje. Kumova žena je KUMA, ali devojka koja nije venčana za kuma ne može da nosi tu titutlu, iako na svadbama (proslavama) i u društvu ona ima sve te privilegije (ide uvek kao +1 kumu za mladenački sto, poziva se na kumovski ručak posle svadbe, na krštenjima sedi za kumovskim stolom, celo društvo se prema njoj ophodi kao prema zvaničnoj ženi kuma (iako ona to nije)). (cilj: omogućiti svim devojkama ove zemlje da dobiju pravu titulu koju zaslužuju, u skladu sa svojim izborima (da se formalno ne vezuju za nekoga), a da žive u formalnoj zajednici i nose podjednaka prava kao i zvanične supruge – KUME). (dodatno: i muški oblik ove reči takođe ima smisla ubaciti u konkurs PRIKUM – definicija identična, cilj identičan, samo što bi se sve ovo odnosilo na kuminog zvaničkog momka).

18. UTICAJAC-UTICAJKA
‘Uticajac/uticajka’ za ‘influencer’.

19. SMUĆAK
Reč koju bih prijavio na konkurs zapravo nije moja već ju je slučajno smislila baka moje drugarice jer nije dobro čula šta smo rekli, ali ja tu reč i danas nakon godinu dana redovno koristim kao i neki moji prijatelji. Pomenuta reč je “smućak”, a anglicizam koji zamenjuje je “smuti/smoothie”. Mišljenja sam da je ova reč jako simpatična, a pritom i vrlo dobro predstavlja napitak od voća “smućen” u blenderu. Cilj mog prijavljivanja ove reči je da ona naravno bude korišćena i možda jednog dana uvršćena u rečnik srpskog jezika.

20. SUSRAMLJE
Fizička i psihička neprijatnost izazvana tuđim sramoćenjem ili nedostatkom samosvesti (eng. “Cringe” – krindž). Inspirisano čestom pojavom definisanog osećaja i još češćom upotrebom engleskog krindža na društvenim mrežama.

21. OTKAZNITI
Imam 11godina. Moja reč je OTKAZNITI a to znači prekinuti kaznu. Ja je koristim kada mi mama i tata prekinu kaznu i onda kažem drugu otkaznili su me mogu da igram igricu.

22. SVIĐ
Lajk – Sviđ; Od postojećeg glagola sviđati, može se izvesti kratka i potpuna zamena za reč lajk, koja znači isto na oba jezika.

23. VEČNUTAK
Trenutak ili osoba koji se večno pamti, nešto što se ne zaboravlja, (skovano od reči trenutak i večnost), nezaboravni trenutak zapisan u večnosti. primeri: Sinoć smo proslavili diplomiranje! Stvorili smo još jedan večnutak. Ti si moj večnutak!

24. PREMISLITI
Premisliti (eng. „overthink“) – preterano razmišljati o alternativama i ishodima da se i odustaje od delovanja na osnovu prve pomisli o nečemu

25. SVIDIĆ – NESVIDIĆ
„like/dislike“ = svidić/nesvidić. Ako nam se nešto svidelo ili nije, ovim umanjenicama dajemo lepu boju svoje (ne)naklonosti. 🙂

26. PODATIKA
Prilažem takmičenju reč ‘podatika’, kao i njoj srodne reči ‘podatičar(ka)’ i ‘podatički’, kao zamenu za engleske pojmove ‘data science’ i ‘data scientist’. Predlog nastaje kao posledica lične frustracije koja se javlja u nemogućnosti da objasnim specifičnosti posla kojim se bavim, pogotovu babi koja ne govori engleski. ‘Podatika’, kao i ‘data science’, opšti je pojam koji sugeriše samo rad sa i na podacima, ostavljajući prostora da se srodne engleske fraze i reči prevedu. Polje podatike je u porastu, u svetu i kod nas, te se termin sve češće i upotrebljava. Celokupno polje informatike preplavljeno je rečima i frazama iz engleskog jezika, što dalje vodi u neumorno oslanjanje na celokupne rečenice izgovorene, odnosno ispisane, na jeziku koji nije maternji. U pokušaju da se ovo izbegne, predlažem „Podatiku“ kao širi termin, u nadi da će se specifičnosti ovog polja prevesti i time se običaj iskoreniti.

27. SEBIĆ
Selfi – sebić – slikanje sebe.

28. RAKOTVORAN
Umesto kancerogen. Kovanica (četvorosložna, kao i tuđica koju menjamo), neposredan prevod izvornika, razumljiva, jasna i u potpunosti u duhu srpskog jezika.

29. PROHUJAK
Flešbek; trenutak iznenadnog izranjanja minulog trenutka u svesti pojedinca; prohujali trenutak. Reč prohujak nastala je kao zamena za anglicizam flešbek. Složenica flešbek nam govori da je reč o iznenadnom procesu (flash – blic, munja) koji čoveka vraća u prošlost (back – nazad, natrag), što je sadržano u prefiksu prohuj- od reči prohujalo. Ovaj prefiks, takođe, onomatopejski dočarava proces o kome govori. Ostatak reči dala je reč trenutak koja ponovo ukazuje da je reč o procesu koji nastupa u trenu, kao i da se radi o nekom (minulom) trenutku.

30. PRIKAČICA
Ovu, tehnološkim napretkom, nametnutu englesku reč sva naša deca redovno koriste. Zašto bismo ih i kudili zbog otuđenja od maternjeg jezika, kada niko od nadležnih nije ni malim prstom mrdnuo za spasenje poljuljanih temelja srpskog jezika i kulture. Da se više ne bismo šetali širinom tuđih jezičkih polja, odakle ćemo, svako malo, ubrati poneku naizgled primerenu stranu reč, trebalo bi zastati na međi i budućim naraštajima sačuvati bogatstvo maternjeg jezika. Upravo zbog toga, moja precizno odmerena srpska reč (prikačica) kojom bismo istisnuli ovaj anglicizam (attachment) postaje mnogo bitnija od pukog prevoda nepoželjne tuđice.

31. RASKOVNIČAR
Onaj koji dešifruje šifre, rešava probleme (od raskovnik – trava koja je raskidala magijske veze; od nje se svaka brava i  svaki zaklop otvori sam od sebe).

32. LASNOLOMNA
Bolešljiva, ranjiva.