Najdžel Kenedi, večiti buntovnik, panker „zarobljen“ u strogom svetu klasične muzike još od klinačkih dana, vratio se posle pet godina u Beograd kako bi s dva koncerta, zakazana za vikend na Kolarcu, uz pratnju Virtuoza, zatvorio 55. Bemus.
Ovaj slavni britanski violinista i kompozitor u intervju za Nova. rs govorio je o različitim pitanjima između ostalog o Bahu, kao i svom novom domu kraj Krakova u Poljskoj.
Na konstataciju novinarke Jelene Koprivice da je kao i pre pet godina opet u dresu omiljenog Aston Vile, na Bemusu, i opet s Bahom, i pitanje nije li mu dosadilo da uvežbava ovog kompozitora iz dana u dan tolike godine Najdžel Kenedi kaže:
– Znate šta, neki ljudi kad ustanu meditiraju ili rade jogu. A ja mrzim jogu. Sediš u nezgodnom položaju i šta? Zato sam počeo da džogiram. Kad me je profesor terao da radim jogu, krenuo sam da trčim samo da bih je izbegao. A trčanje, kao i Bah dobri su za tvoje fizičko stanje, za ruke, kondiciju. A dobar je i za tvoje srce. Em je filozofski, em intelektualan. Komponovao je dela koja u sebi imaju sve neophodne elemente. A volim da se probudim i odmah počnem da sviram. Jer, ako odmah krenem da telefoniram, onda sam samo neki poslovni majmun. A ako ustanem i odmah počnem sviram, onda sam muzičar. A to i želim da budem.
I Bah je odlično „mesto“ za početak, jer potom možete da se posvetite improvizovanim formama. Barok je bio tako dobar kad su u pitanju harmonije. Ili možete posle Baha da posegnete za nekim „svetlucavim“ sr****a, koje ne volim baš mnogo, ali prste teraš da dobro rade. Uglavnom, Bah ti otvara svet muzike, a otvara i način na koji posmatraš svet. Posle sat i po vremena sviranja Bahovih kompozicija ujutru, mogu da šetam kuče po planinama, i radim šta god potpuno svež i bistrog uma.
Kad već pominjete planine i živite u poljskim planinama, u Malopoljsku kraj Krakova. Koliko je bilo teško zameniti rodnu Englesku nekim do tada nepoznatim mestom, drugačijom kulturom?, upitala je novinarka Nova. rs
– Teško jeste bilo, ali sve mi je postalo lakše kad je nastupilo zaključavanje zbog koronavirusa. A to što je uradila Svetska zdravstvena organizacija zaključavši ceo svet, pa nemam reči… Jedan od vaših sunarodnika je heroj u čitavoj toj priči, scenariju –Novak Đoković. Imao je hrabrosti da se suprotstavi svima, celom svetu, da priča kako vakcina nije dovoljno dugo vremena testirana, i da su mnogi izvukli veliki novac od svega. Izborio se za pravo da sa svojim telom radi ono što hoće. Većina nas to nije mogla. Ako hoćeš da igraš tenis, moraš da se vakcinišeš, ako hoćeš da sviraš violinu, moraju da ti ubrizgaju sr***e, ako radiš u kancelariji, opet isto. Tako da selidba u planine, u kojima nema policije, gde niko ne može da vas zaključa, bila je prava stvar. Uostalom, ti planinski gorštaci su veoma nezavisni i svojeglavi, ne vole da im se natura nešto. Ta zemlja je bila pod okupacijom Nemačke, Rusije. Mnogi su osvajali Poljsku, ali nikad te planine. Isto je s Avganistanom i Amerikom. Nisu osvojili planine, jer gorštaci znaju te neprolazne puteve, te čudne rute. Oni su slobodnog uma. konstatovao je Najdžel Kenedi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.