Najlepše pesme Đorđa Marjanovića

Ovo je bio grafit koji je bio ispisan na zgradi u beogradskoj Ulici Miloša Pocerca, u kojoj je živeo pevač Đorđe Marjanović.

– Nisam Bog, niti to mogu da budem – govorila je legenda zabavne muzike, koja je svojom unikatnom pojavom napravila pometnju na prostorima bivše Jugoslavije, a i šire.

Rođen 1931. u Kučevu, a preminuo proletos, 15. maja u 91. godini u jednom trenutku bio je najpopularniji pevač u Jugoslaviji i niko mu, po slavi, nije bio ni prineti.

„Volimo ga više od oca i majke“, bile su odsečni njegovi obožavaoci.

Tokom duge karijere, koju je bio prinuđen da “nezvanično okonča” nakon što je 1990. na koncertu u Melburnu doživeo moždani udar, objavio je šest studijskih albuma, četiri kompilacije, dvadesetak i-pi ploča, kao i petnaestak singlova.

Prekretnica za pevača desila se 1958. godine. Tada je izašao na scenu letnje pozornice u Nišu.

– Toliko sveta video sam samo na fudbalskim utakmicama. Ja počnem „Zvižduk u osam“, otpevao sam prvi deo i odjednom začujem neobičan zvuk. Prvo mi se učinilo da su se srušile tribine, ali onda sam shvatio da je to aplauz. Otpevam pesmu do kraja, zatim „Plavo u plavom“, i počne skandiranje: „Đorđe! Đorđe! Đorđe…” Otpevam i „Stidljivu serenadu“ i onu kaubojsku pesmu iz filma „Crvene podvezice“. A onda nastane lom i pakao. Morao sam da pevam na bis, ali više nisam imao pesama i na kraju rekao: „Ljudi, ne znam više!“

Zahvaljujući trijumfu, snima debi ploču „Muzika za igru“, koja je objavljena 30. oktobra, 1959, na njegov rođendan. Na taj album uvrstio je „Zvižduk u osam“, kako će reditelj Sava Mrmak 1962. nasloviti svoj film, u kome je Marjanović igrao.

Obožavaoci su već 1961. dočekali drugi album “Mustafa”, a tokom šezdesetih godina imao je sve hit do hita: „Lazarela“, „O, kakav mesec“, „Vera“, „Stari frak“, „Volim te, devojčice“, „Pesma raznosača mleka“, „Milord“..

Ali, ako se iz opusa Đorđa Marjanovića može izdvojiti pet pesama, po kojima će se pamtiti, pored „Zvižduka u osam“, to su i „Beograde“, „Romana“, „Natali“ i “Devojko mala“. Jednu od najlepših pesama posvećenih Beogradu Đorđe Marjanović je otpevao premijerno na festivalu „Beogradsko proleće“ 1963, a pet godina kasnije izvešće „Romanu“, samo jednu u nizu numera koje nose ženska imena.

Tu su i “Ema, Emili” i „Natali“ u kojoj je pevao kako je „Crveni trg bio tih kad je stigao tu sa Natali…“

Kako i ne bi pevao o moskovskom trgu kada je bio jedan od prvih naših izvođača koji je kročio na tlo tadašnjeg Sovjetskog saveza, postavši ogromna zvezda. Jedan je od retkih pevača kome je pošlo za rukom da na stadionu „Lenjin“ održi 15 uzastopnih koncerata, pred petnaestak hiljada ljudi.

Tom njegovom popularnošću u zemlji koja je bila iza “gvozdene zavese” bila su fascinirani “Njuzvik”, “La stampa”, koji su ga videli kao donosioca zapadne muzike u Sovjetski Savez, mada je Marjanović govorio da ga je „zvanična sovjetska kritika videla kao stvaraoca slovenske estradne umetnosti“.

Baš u tom SSSR-u hit je bila i jedna davnašnja pesma. U pitanju je numera Darka Kraljića iz 1958. godine “Devojko mala”, koju je u filmu “Ljubav i moda” izveo  Vlastimir Đuza Stojiljković.

Tek kada ju je Marjanović otpevao postala je kultni šlager.

Znao je da su ga uvek voleli, a govoreći jednom prilikom o prohujalom vremenu kada je bio na vrhuncu slave, rekao je ovo:

– Bilo je mnogo dobrih pevača. Kad danas slušam one na sceni, za njih sam Karuzo. Važno je da sam među najboljima i legenda…