Najmlađa stogodišnjakinja ovog sveta

Salom je odjeknuo glasan aplauz kada se slavljenica pojavila sa svojim koleginicama i kolegama, a ona je stojeći ispratila svakog govornika i sve vreme u stihu govorila publici.

„Kao glumac sam radostan, kao predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije ponosan, što je Branka Veselinović vršnjak našeg udruženja. Ona je jedna od onih koja svojim životom, kao što je naša esnafska zajednica činila postojanjem, pokazuje kako se brani dostojanstvo, kako se od svih zamki i mrakova čuva optimizam, kako se sva svoja snaga stavlja na oltar radosti, življenja i stvaranja. To da je naša Branka sa svojih sto godina i jednim danom i dalje glumica, to i ona i mi znamo. Ali tvrdim, i to se zna, da je Branka Veselinović najmlađa stogodišnjakinja ovog sveta!“, poručio je u pismu Vojislav Brajović, predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije. Pismo je pročitao glumac Irfan Mensur.

Čestitkama se pridružila glumica Jelisaveta Sablić. „Sa velikim zadovoljstvom čestitam Branki ovaj dan, velikoj dami glume. Iza ovog dana stoje godine i decenije ispunjenog života koji je bio posvećen glumi, njenom dragom suprugu Mlađi i humanom radu, ljudima i ljubavi za ljude. Ovo je značajan dan i za glumu i za ovo pozorište i za sve nas. Volim te, Branka, volim te!“.

U čast Branke Veselinović govorili su: Irfan Mensur, Jagoš Marković, Jelisaveta Sablić, Vojin Ćetković, Aleksandra Janković, Branka Petrić i Tamara Vučković

„Lepa želja da me mine, / Al’ kako je lepo da sunce sine, / Moja Branka još ljubavi i dobrote ište, / Volim sve moje drage prijatelje i Jugoslovensko dramsko pozorište!“, rekla je slavljenica.

Sala je bila puna gostiju, novinara, foto-reportera i televizijskih kamera. Veliku podršku pružili su brojni glumci u publici koji su svojim prisustvom uveličali slavlje i poželeli Branki sve najlepše. U svečanoj atmosferi punoj emocija sa pažnjom se slušala svaka reč a salom su se smenjivali odjeci smeha i aplauza. Na licu slavljenice videla se iskrena sreća, dok je slušala kako lepo o njoj govore njene kolege.

„Ja sam već pri kraju, / Ali u punom sjaju, / Srce sam vam svoje dala, / Od srca vam hvala, / Voleće vas bez prestanka, / Ćosić Veselinović Branka“

Glumica je primila poklone i čestitke brojnih zvaničnika. Uz rođendansku tortu, podignutom čašom šampanjca nazdravila je sa prisutnima, a slavlje se nastavilo.

AF. Lutak koji je živ

Za govornicom je stolica bila rezervisana za posebnog gosta, lutku koju je glumica donela iz Rusije još davne 1956. godine. „On nije lutka, on je živ!“, rekla je ona. Sa ovom lutkom obilazila je bolnice, škole i uveseljavala decu. Kada igra predstave, često deca žele da im pokloni lutku, tako pamti kako je jednom prilikom dobila predlog od jedne devojčice da se trampe, lutku za novogodišnji paketić.