Najmlađi i Italijan

Obrazlažući razloge za ovaj izbor, predsednik Bijenala Paolo Barata je izjavio da je želja ove manifestacije bila da imenuje novog direktora sa primerenom anticipacijom.

– Između mogućih rešenja, prisutnih na međunarodnom polju, mi smo u Masimilijanu Đoniju prepoznali jednu mladu ličnost koja je, sa svojim dosadašnjim veoma značajnim zaduženjima, uspela da zadobije ugled u svetu kako među umetnicima tako i među kritičarima – objasnio je Barata.

Đoni (1973) se formirao u Milanu, ali većinom radi u inostranstvu gde niže uspehe. Tokom svoje karijere bavio se organizacijom raznih kulturnih projekata. Nakon pojave na 50. Venecijanskom bijenalu (2003), gde je priredio sekciju Zona, otisnuo se u svet. Sticanje iskustva u svojstvu direktora umetničkih bijenala i međunarodnih izložbi započinje organizujući 5. putujuće bijenale Manifesta (2004). Zatim priprema 4. Bijenale u Berlinu (2006), a 2010. je bio prvi Evropljanin koji je u Južnoj Koreji, u gradu Gwangju, rukovodio 8. Bijenalom koje je videlo više od 500.000 posetilaca. Još 2002, zajedno sa kontroverznim umetnikom Mauriciom Katelanom, otvorio je minijaturnu Wrong galeriju (za male izložbe velikih umetnika), prvobitno u Njujorku, zatim preseljenu u Tejt Modern u Londonu. Sada je jedan od direktora Novog muzeja (New museum) u Njujorku i umetnički direktor milanske fondacije za promociju kulture i savremene umetnosti „Nikola Trusardi“ koju je za života osnovao poznati modni kreator Trusardi. Pored uredničkih poslova u njujorškom listu Fleš art, u svojstvu priređivača, sarađuje i sa brojnim izdavačkim kućama.

Po saznanju da je izabran na ovu prestižnu funkciju, Đoni je izjavio da je to za njega velika čast.

– Presrećan sam što mogu da sarađujem sa institucijom koja nas 110 godina uči da shvatimo sadašnjost i zamišljamo budućnost.

Đonijev izbor za direktora Bijenala odjeknuo je veoma pozitivno u međunarodnim umetničkim krugovima. Vest je odmah obišla svet i u mnogim novinskim onlajn izdanjima pojavila se na naslovnoj strani. Direktorka prošlogodišnjeg Bijenala Bice Kuriger je požurila da kaže da je ovo odlična odluka. „Đoni je veoma sposoban, u isto vreme inventivan i pažljiv u igri na više registara“, istakla je Kuriger. Komentarišući Đonijevo imenovanje Art tribjun čak piše da se radi o pravoj atomskoj bombi, Observer podvlači važnost izbora Đonija za direktora kome umetnici, zbog njegove reputacije, teško mogu reći ne a Njujork tajms priča o tridesetosmogodišnjaku koji poseduje sposobnost veterana Bijenala.

Za sada, pored poneke otrovne strelice sa Tvitera (kao npr. „U Italiji je važnije biti mlad nego stručnjak“ ), jedini zvanični glas koji se izdvaja iz hora pripada likovnom kritičaru i istoričaru umetnosti Vitoriju Zgarbiju koji se oglasio u kulturnoj rubrici italijanskog dnevnika Đornale. U suprotnosti sa većinom umetničkih duša, u svojevrsnoj ekstazi nakon objavljivanja vesti o imenovanju Đonija za umetničkog direktora Bijenala, Zgarbi je negativno ocenio ovaj izbor.

Osvrćući se na Đonijev „bogati“ curriculum, Zgarbi zaključuje da on dolazi na Bijenale, „uz aplauz onih koji se ne osećaju poniženim zbog njegovog monstruoznog (nakaznog) poznavanja umetnosti i koji će moći da kažu: i meni se dopada. Neometani u sopstvenoj ekstazi od nekoga ko će im otkriti da je kralj go“.