Najmonumentalniji rad sintezijske umetnosti Vladana Radovanovića u Hali 4 Beogradskog sajma 1

U Hali 4 Beograskog sajma večeras se otvara izložba sa, kako je danas na konferenciji za novinare najavljeno, najmonumentalnijim radom sintezijske umetnosti multimedijalnog umetnika Vladana Radovanovića pod nazivom “A galaksija okolo sija”.

Ova Radovanovićeva instalacija podrazumeva aktivno učešće posetilaca i izlaže ih zvučnim, vizuelnim, prostornim i drugim senzacijama koje ostavljaju utisak istovremenog kretanja kroz vasionu i spektakularni svet labaratorije Nikole Tesle.

Kružni zid od poliestera čini 20 segnmenata u koje su ugrađeni zvučnici, LED diode, mini kompjuteri i 1.036 senzora. Kružni pod od ogledalnih folija ima prečnik 10 metara.

Zidnu i podnu konstrukciju nadkriljuje polusfera koju čini pet četvorokrakih konstrukcija, posvaljenih jedna iznad druge. Svaki krak je lučno savijena aluminijumska cev, a ti lukovi spojeni su u osovini na čijem su donjem kraju projektori, projekciono platno i monitori.

Sfera se okreće u smeru kretanja kazalje na satu i za razlku od zida na čiju “muzuku” preko senzora dodirom utiču posetioci, njen zvuk je zadat, nepromenljiv i stalan. Instalacija je, kako ističe autor, posvećena “Tvorcu univerzuma”.

– Iako je ova instalacija nešto izmenjena u odnosu na osnovnu zamisao, ovo je totalno umetničko delo – nova sinteza i gotovo totalni doživljaj jednog dela koje ima važnu inteaktivnu energiju.

Ovo je jedno od dela sintezijske umetnosti u kome je autor pokušava, sledeći svoju ideju, da objedini čujne i saznajne elemente – rekao je počasni profesor Univerziteta umetnosi i vizuelni umetik Čedomir Vasić na današnjoj konfereciji za novinare povodom sutrašnjeg otvaranja izložbe Vladana Radovanovića.

Sam autor, najavljen i kao umetnik koji ima dar da sam predstavi svoje delo, ukazao je da njegova najnovija instalacija veoma zahtevna prema publici od koje traži ne samo angažovanost u percepciji, nego i u promeni samog dela pri kontaku sa kružnim zidom, čime bira likovnu i muzičku boju – tembr samog dela.

– Pokušao sam da stvorim poliinteraktivno delo. Posetilac je zapravo u središtu kretanja gornje sfere koje prati na ogledalu dole i to stvara osećaj nelagodnosti kao sopstvenog doživljaja gubljenja podloge pod nogama.

Taj osećaj je na ivici destabilizacije, ali nije nehuman. Nehumane momente uključene u umetnost ne prihvatam kao umetnost – rekao je Vladan Radovanović.

On je i utemeljivač sintezijske umetnosti kao avangrdnog umetničkog žanra koji “podrazumeva stapanje više raznočulnih medija koji su deterministički uodnošeni u vidu objekta, instalacije, sekvencijelnosti sa izvođačima ili bez njih”.

Prema njegovim rečima, “sintezijska umetnost predviđa podjednako korišćenje i starih i novih medija, neelektronskih i elektronskih, a bitno obeležje ove poetike je zalaganje za sintezu iz jednog duhovnog centra, jer monoautorsko stvaranje osigurava najviši stepen koherentnosti i korespondentnosti medijskih spojeva”.

– Navedenim obeležjima poetike sintezijske umetnosti saobrazno je i delo “A Galaksija okolo sija”, instalacija s posetiocima kao izvođačima, koja obuhvata elemente arhitekture, skulpture, slike, svetlosti, taktilnosti, teksta, muzike, kretanja delova objekta i kretanje posmatrača.

Između ostalog, rad teži da pobuđivanjem svih čovekovih opažajnih i saznajnih moći dosegne i sveobuhvatan doživljaj sveta. „Čitanjem“ projekta mogu se otkriti razna značenja i simbolisanja.

Animacija donosi mnoštvo vizuelnih i zvučnih znakova iz kojih niču sažete priče vekovima ispredane o civilizaciji naseljenoj blizu ruba Galaksije.

U delu sam objedinio i autorsku determinaciju i posmatračevu intervenciju – objašnjava Vladan Radovanović, multimedijalni avangardni umetnik na polju muzike, slikarstva i književnosti, koji će nekoliko dana posle otvaranja večerašnje izložbe početkom septembra proslaviti 89. rođendan.

Izložba u Hali 4 Beogradskog sajma trajaće 12 dana, a njeni pokrovitelji su Sajam i Bečko osiguravajuće društvo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari