Najpotrebniji dobra volja i koordinacija

Rad novog saziva, ove, inače, trinaestočlane komisije, biće fokusiran na spomenike od izuzetnog značaja i one koji su ušli na listu svetske kuturne baštine, kao što su Studenica, Sopoćani, Pećka patrijaršija, Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i nedavno upisani, Gamzigrad Feliks Romulijana, podsetio je juče Popović. On je naglasio da je pred Komisijom ogroman posao i da je teško obuhvatiti sve probleme koji su se godinama nagomilavali, ali da su neki od prioriteta spomenici baštine, pre svega, Sopoćani i Studenica, koji su ostali na marginama interesovanja, društva i finansijskih faktora. Radovi na spomenicima kulture, posebno onim na Kosovu i Metohiji su praktično zamrli, naglasio je Popović, dodavši da je isto tako važno sačuvati i obezbediti normalan život manastirskih zajednica. Ako postoji dobra volja, koordinacija i efikasnost institucija zaštite, rešenja se mogu naći na obostranu korist, objasnio je Popović, navevši kao pozitivan primer manastir Resava, na kome se odvijaju radovi uz usku saradnju eparhijske zajednice i službi zaštite.

Pravo novog saziva Komisije biće i da spomenike od velikog značaja predloži da se uvrste u one kategorisane od „izuzetnog značaja“, a prvi predlog u tom smislu je Petrovaradinska tvrđava, koja nije kandidat za svetsku baštinu, ali je zasigurno spomenik od izuzetnog značaja, ne samo za Republiku Srbiju nego i za jugoistok Evrope, pojasnio je Popović. Komisija će se starati i o spomenicima van teritorije Srbije, vršiće pregled projekata za preduzimanje tehničke zaštite i izvođenje radova na kulturnim dobrima i davati ocenu o ispravnosti predloženih metodoloških pristupa i konzervatorsko-restauratorskih postupaka.

S obzirom na to da je njena funkcija, pre svega savetodavna, ključnu ulogu bi trebalo da odigra država, i spomenicima kulture pomogne u finansijskom smislu. Spomeničko nasleđe jedan je od osnova na kome počiva turistička privreda, naglasio je Popovići u tom smislu i država u tome treba da prepozna svoj interes. Na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture, bilo je reči i o manjkavostima zakona o kulturnim dobrima iz 1994. i Krivičnog zakona iz 2005. godine. Olivera Marković, rukovodilac Grupe za Muzejsku delatnost i arheološka iskopavanja i istraživanja, govorila je o pokrenutoj inicijativi u vezi sa izmenama u pravnoj regulativi, koji će obezbediti bolju zaštitu kulturnih dobara, odnosno, da se ubuduće krađa i izvoz kulturnih dobara tretiraju kao krivično delo, a ne kao prekršaj.

Pećka patrijaršija „složen stručni problem“

Aktuelna dešavanja u vezi sa Pećkom patrijaršijom Popovićje prokomentarisao kao dizanje velike medijske buke, koja je potpuno kontraproduktivna za sam spomenik. Problem je u tome što se posao oko malterisanja fasade crkve odvijao mimo saglasnosti Republičke službe zaštite, a Ministarstvo kulture te radove nije uspelo da obustavi. Jednostavno, sredstva su išla preko eparhije i u pitanju su bili drugi izvori finansiranja. Eparhija je učinila ono što je učinila, rekao je Popović, dodavši da je sa aspekta stručnosti, problem znatno složeniji i da se on ne može svesti ni na pohvalu, ni na osudu. Više decenija među poslenicima kulturne zaštite vodi se polemika da li stare srednjovekovne hramove treba ostaviti onakvima kakvi su zatečeni (koji su prethodno bili omalterisani i gde se vide strukture zidanja) ili ih oblačiti u savremene malterne plaštove, tako da spolja gledano, deluju slično današnjim crkvama. Oni koji su zastupali maletrisanje, smatrali su da će tako na najbolji način sačuvati freske u unutrašnjasti hramova. Drugi su mislili da je za zidno slikarstvo to rizično zbog hemikalija koje izlučuju novi materijali, a takođe, bila je prisutna i dilema da li malterisanje dovodi do oduzimanja spomeničke vrednosti, jer se time u nepovrat sa lica mesta gube faze građenja, originalni ortnamenti itd. U jeku takvih polemika, u krugovima Raške eparhije pojavila se ideja o malterisanju Pećke patrijaršije, ne bi li se smanjila količina vlage u crkvi, iako ona prema merenjima italijanskih eksperata nije bila u tolikoj meri prisutna da bi ugrozila freske unutar hrama. Popovićje naglasio da novo ruho nije uništilo Pećku patrijaršiju, većje na njoj primenjeno nešto o čemu se u krugovima struke diskutovalo, ali i nije bilo prihvaćeno od većine. Slični slučajevi dešavali su se i u drugim evropskim zemljama, rekao je Popović, dodavši da medijsko naduvavanje može samo da šteti Pećkoj patrijaršiji, jer smo pod monitoringom Uneska, Unmika, ali i prištinskih institucija, koje kako je objasnio, jedva čekaju da se sa srpskim spomenicima nešto desi, čime bi se dokazalo da su oni u pravu, odnosno, „da Srbi te spomenike ne mogu da održavaju, da su to kosovski spomenici koji treba da pređu u nadležnost te kosovske kvazidržave“.