Žan Lik Godar: Najunikatnija stvaralačka ličnost svetskog filma

Suvišno je reći da je otišao najveći od najvećih, poslednji filmski stvaralac za kojeg je atribut genijalan još imao nekakvog smisla.

Godar se, ne samo svojim filmovima, nameće kao poslednje veliko identifikaciono polje evropocentrizma, kosmopolitizma i humanističke perspektive o čijim se ćorsokacima danas priča sa toliko izafektiranog patosa.

„Do poslednjeg daha“, naslov njegovog prvog igranog filma, danas, iz ove perspektive ima gotovo programska obeležja.

Godar se sa svojim vremenom i svojom epohom borio do poslednjeg daha i… iz ove borbe izašao neporažen.

Čovek koji je sa toliko kreativnosti, sa toliko smelosti, sa toliko lucidnosti, transformisao filmski jezik, revolucionisao filmsku sintaksu, razorio postojeće filmske forme i ustoličio nove, kanonizovan je još za života.

Perjanica francuskog novog talasa, i njegov najprodorniji glas, sa gotovo stotinu filmova, istovremeno je najunikatnija stvaralačka ličnost svetskog filma.

Godar je, kao niko drugi, učinio da u njegovim filmovima revolucija počne da peva (alžirska u filmu „Mali vojnik“, vijetnamska u „Daleko od Vijetnama“, palestinska u „Do pobede“, kineska u „Kineskinji“…).

Bio je, istovremeno, kontroverzna ličnost, osporavan, kuđen, ne uvek prihvaćen…

Godar je imao snage da tokom dugog života permanentno preispituje sebe i sva njegova preispitivanja ogledaju se u ovim filmovima.

U drugoj polovini života, levičara iz ubeđenja smenjuje levičar iz velike ideološke usamljenosti.

Dok su jedan za drugim propadali svi veliki projekti modernizma, dok su revolucionarni režimi tonuli u represije, Žan Lik Godar, kralj citatologije, postaje, “mali vojnik” poražene intelektualne elite Evrope, i cinik u njemu ne nalazi boljeg načina nego i da to obelodani filmom (film „Socijalizam“).

Danas, na vest o njegovoj smrti, moguće je postaviti samo jedno pitanje: da li film čeka bezuslovna kapitulacija???

Autor je filmski kritičar i urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije