Najveće nepravde u istoriji dodele Oskara

Činjenica je da najčešće dominira mainstream ukus, pa nije ni čudo da glasači ponekad ne prepoznaju ono što će postati trajna vrednost. Zaobilaženje autora kao što su Alfred Hičkok i Martin Skorseze verovatno su najupečatljiviji primeri takve prakse.

Među skorijim svakako je onaj kad je na 90. dodeli nagrada 2018. Shape of Water odneo prevagu u odnosu na Phantom Thread i Dunkirk, a da i ne spominjemo dodelu 2013, kada je slabašni Argo nadmašio Amour. Uoči ovogodišnje 95. dodele, koja će se održati 13. marta, prisetili smo se nekih od najvećih nepravdi u istoriji ove filmske svetkovine.

Citizen Kane nije dobio nagradu za najbolji film, a Orson Vels nikad nije osvojio nagradu za režiju

Iako se danas smatra najboljim filmom svih vremena, remek-delo Orsona Velsa Citizen Kane nije uspelo da na dodeli održanoj 1942. godine izbori Oskar za najbolji film ili režiju. Iako je film dobio devet nominacija, nagrađen je samo za najbolji scenario, dok je nagrada za najbolje ostvarenje pripala filmu Džona Forda How Green Was My Valley.

Izveštavajući s te dodele, poznata filmska kritičarka Polin Kejl pisala je da su se u dvorani čuli glasni uzvici negodovanja svaki put kad bi se izgovorio naslov Velsovog filma. Ni Vels nikada nije nagrađen kao najbolji reditelj. Tek 1971. uručen mu je počasni Oskar za životno delo, ali nije došao da ga lično preuzme.

The Red Shoes nije osvojio nagradu za najbolji film, a Pauel i Presburger nikad nisu nagrađeni kao reditelji

Rediteljski dvojac Majkl Pauel i Emerik Presburger nikada nisu uspeli da osvoje Oskara za najbolji film za neki od svojih zajedničkih radova. Najbliže su došli s filmom 49th Parallel, za koji je Presburger osvojio nagradu za najbolju priču. Njihov film The Red Shoes smatra se remek-delom i iako je bio nominovan za najbolji, nagradu nije osvojio. Nagrađen je Oskarima za najbolju scenografiju i muziku.

Godinu dana ranije, njihov Black Narcissus takođe je nagrađen za scenografiju i kameru, ali sami autori Pauel i Presburger nisu uspeli da se dokopaju pozlaćene statue. The Red Shoes je film za koji je Martin Skorseze izjavio da ga je motivisao da i sam počne da se bavi sedmom umetnošću.

A čak ni taj film nije uspeo da se nametne glasačima Akademije, i to u godini koja se smatrala relativno slabom i iz današnje perspektive se čini da The Red Shoes nije baš imao pravu konkurenciju. Oskara je dobio Hamlet Lorensa Olivijea, sjajna ekranizacija Šekspira koja, međutim, ni izbliza nije ostavila trag kao The Red Shoes.

The Searchers nije bio ni nominovan, a pobedio je Around the World in 80 Days

Klasik Džona Forda The Searchers smatra se jednim od najboljih filmova tog cenjenog reditelja, ali i najboljih filmova u žanru vesterna, no nije uspeo da se izbori ni za nominaciju. Za najbolji film 1957. godine nominovani su, između ostalih: The Ten Commandments, Sesila B. Demila, Giant, Džordža Stivensa i Friendly Persuasion, Vilijama Vajlera, a nagradu je osvojio Around the World in 80 Days, Majkla Andersona.

The Searchers su sasvim zaobiđeni iako je nedvosmisleno bilo reči o filmu godine, no čini se da je Akademija već bila umorna od tog žanra. Umesto ozbiljnom, slojevitom vesternu, radije su svoj glas poklonili simpatičnom avanturističkom filmu.

Psycho nije uspeo da zaradi ni nominaciju, a Alfred Hičkok nikad nije nagrađen kao najbolji reditelj

Alfred Hičkok ostao je u istoriji zapamćen kao reditelj koji nikada nije dobio Oskara za najbolju režiju. Iako se smatra jednom od najznačajnijih autorskih ličnosti svih vremena, moglo bi se reći da je njegov primer najbolji dokaz toga kako Američka filmska akademija nije baš najpouzdanije merilo kvaliteta.

Nominacije je osvajao pet puta, a nagradu je dobio tek 1967, i to počasnu, za životno delo, čime su glasači Akademije pokušali da se iskupe zbog nepravde koju su mu načinili. „Zakasnelo“, kažu američki komentatori.

Doduše, njegov film Rebecca iz 1940. ipak je osvojio nagradu za najbolji film, iako je, složiće se mnogi, majstor trilera imao i boljih filmova, kao što su: Psycho, Birds, Vertigo ili Rear Window, da spomenemo samo neke. Psycho nije uspeo da zaradi ni nominaciju.

Oskar je dobio Art Karni umesto Al Paćina ili Džeka Nikolsona

Ponekad se Oskar dodeli zbog nečije celokupne karijere, a ne zbog konkretnog filma za koji je nominovan (glumac, glumica, reditelj…), pa je verovatno i to bio razlog zbog kojeg je Oskara za najbolju mušku ulogu 1975. osvojio Art Karni za film Harry and Tonto, u konkurenciji koju su činili Al Paćino za The Godfather 2 i Džek Nikolson za Chinatown.

Druga dva filma, i Paćino i Nikolson u njima, i danas su svima u živom sećanju, dok je film Harry and Tonto vreme ipak poprilično pregazilo.

Džon Kazale nije uspeo da osvoji nominaciju, a nagradu je dobio Džordž Berns

Da nije prerano preminuo, sa samo 42 godine, Džon Kazale bi verovatno kad-tad osvojio Oskar, koji je i zaslužio. Bio je jedan od najupečatljivijih glumaca 1970-ih, koji je znao dobro da odabere ulogu i reditelja s kojim će raditi. Sarađivao je sa Frensisom Fordom Kopolom i Majklom Ciminom, no smatra se da je svoju najbolju ulogu ostvario u Dog Day Afternoon Sidnija Lumeta, u kojem je zaigrao uz Al Paćina.

Paćino je osvojio nominaciju za najboljeg glavnog glumca, a Kazale je ostao neprimećen – nije uspeo da se izbori ni za nominaciju za sporednu ulogu. Nagradu je te godine dobio Džordž Berns za The Sunshine Boys. Kazale je ukupno glumio u samo šest filmova i svi su bili nominovani za Oskara za najbolji film, no on nikada nije osvojio ni nominaciju.

Rocky je proglašen boljim od Network, Taxi Driver i All the President’s Men

Iako je 1977. godina obilovala filmskim teškašima kao što su: All the President’s Men, Taxi Driver i Network, pobedu na dodjeli nagrade Oskar na koncu je odneo film iz perolake kategorije – Rocky. Bilo je to jedno od najvećih iznenađenja u istoriji. I dok traju rasprave koji film je trebalo da trijumfuje te godine, svi se slažu da Rocky u toj konkurenciji to nikako nije zaslužio.

Taxi Driver je verovatno bio preradikalan za ukus Američke filmske akademije, no to je bio samo jedan u nizu primera tokom istorije dodele Oskara da je Martin Skorseze ostao zakinut za nagradu. Njegov Raging Bull izgubio je od Ordinary People Roberta Redforda, a Goodfellas od Dances with Wolves.

Oskara je na kraju Skorseze dobio za najbolju režiju i najbolji film tek 2006. za film The Departed, koji se ne smatra vrhuncem njegovog opusa i rimejk je hongkonškog filma Internal Affairs. Dobro se načekao dok je dočekao zasluženo priznanje.

Forrest Gump proglašen je boljim filmom od Pulp Fiction i The Shawshank Redemption

Iako je Forrest Gump u vreme premijere bio hvaljen i rado gledan, iz današnje perspektive ipak se čini da je dodelom Oskara za najbolji film tom ostvarenju Roberta Zemekisa načinjena poprilična nepravda. Naime, u konkurenciji su te godine bili i Pulp Fiction Kventina Tarantina i The Shawshank Redemption Franka Darabonta.

Sva tri filma i danas imaju svoje obožavaoce, no Pulp Fiction je, voleli ga ili ne, prošao test vremena i ušao u istoriju filma, dok je sladunjava nostalgična drama sa elementima humora sa Tomom Henksom podilazila ukusu Akademijinih glasača u datom trenutku. Tarantino je osvojio Oskara za najbolji scenario, što se smatra „najrelevantnijom“ nagradom jer je najčešće dobije najbolji film godine.

Crash je pobedio Brokeback Mountain

Jedno od najvećih neprijatnih iznenađenja 21. veka verovatno je bilo zaobilaženje filma Brokeback Mountain na dodeli 2006, kad je ta gej drama Anga Lija slovila za apsolutnog favorita, no nagradu je dobio film Crash Pola Hagisa. Bio je to popriličan šok, ali Li je makar osvojio nagradu za režiju.

Sramota po glasače Američke filmske akademije tim je veća što se smatra da su dali nagradu inferiornijem filmu pod uticajem konzervativne, homofobne kampanje. Neke stvari se u Holivudu očigledno sporo menjaju.

Na određeni način nepravda prema Brokeback Mountain, ali i prema Hati Mekdanijel, ispravljena je 2016, kad je Moonlight Barija Dženkinsa postala prvi film LGBT tematike i s kompletnom glumačkom ekipom sastavljenom od Afroamerikanaca koji je osvojio Oskara za najbolji film.

Izvor: index.hr