SARAJEVO FILM FESTIVAL Ekipa filma Nakon ljeta o preromatičnom i prezahtevnom snimanju na ostrvu

Nakon ljeta, film o praštanju, odrastanju, razvoju, pronalaženju sebe snimljen na predivnom ostrvu Prvić dobio je ovacije na otvaranju, a već u subotu, ekipa filma pridružila se novinarima i svim zainteresovanima na kafi, kako bi odgovarali na pitanja o filmu.
Reditelj Danis Tanović, scenaristkinja i glavna glumica u filmu Anja Matković i glumci Goran Navojec i Uliks Fehmiu.
Susret je počeo pitanjem voditeljke upućenim Danisu Tanoviću da li misli da je ispunio očekivanja publike.
– Ne znam da li iko išta očekuje od mene. Gospodin Navojac je izjavio da sam uzeo njega za film jer više nemam mašte – rekao je Tanović, ali njegovo izlaganje je prekinuo Goran Navojec.
– Došli smo spremni da vas prvo sve pozdravimo. Snimanje na otoku je preromantično, ali je produkcijski prezahtevno. Na otoku nema vozila, ima samo jedna freza i eletrično vozilo, to ste videli na filmu. To je ostrvo praktično bez struje, gde vozila nisu dozvoljena, pa hajde sad snimi film, donesi sve tu. I još plusi prirodne pojave, bura, jugo, kurina, to su vam morske struje, a vićinom snimate eksterijere, jasno vam je šta sve može poći po zlu. Radili smo u uvjetima gde se svakom producentu dogodi predinfarktno stanje za vreme snimanja ovog filma. Retko kada pozdravljam producente, ali sada bi ih pozdravio aplauzom. Drugi romantični dio ke taj što je cela ekipa na okupu, nema mrdanja – pričao je Navojec.
Scenaristkinja „Nakon ljeta“ Anja Matković rekla je da je ovo bilo za nju sasvim drugačije iskustvo od svega što je do sada radila.

– Ovaj film se dogodio brzo, prošlo je samo tri godine od scenarija do gotovog filma. Danis je nadgledao scenario. Poslala sam mu prvu ruku scenarija, a kako je uvek želeo da snimi film na moru, a radnja filma se dešava na otoku, uključio se. Onda su se uključili i producenti, rekla je Anja Matković i dodala da je film od 29, avgusta u bioskopima u BiH,da će biti na još nekim festivalima, a da zatim ide u bioskope u regionu.

Uliks Fehmiu, istakao je koliko mu je značila saradnja s Tanovićem:
– Znate, Meg Rajan su jednom pitali šta je pali, a ona je rekla – talenat. Kad gledam Gorana u kadru i kada vidim šta Danis radi, ja želim da budem deo toga, rekao je Fehmiu.

Reditelj Danis Tanović je zatim pričao o bosanskohercegovačkoj kinematografiji koja nije u zavidnom stanju.

– Imam osećaj da dolazimo, nažalost, na kraj jednog lepog perioda za kinematografiju. Puno klinaca s Akademije scenskih umjetnosti su imali priliku da rade proteklih godina, mnoge kolege da snimaju filmove i serije. I ja, naravno. Drugi sezonu moje serije „Kotlina“ podržao je BiH kontent lab, no sad je ukida. I s ukidanjem filmski radnici ovde nemaju gde da se okrenu i traže prvi novac za film. Pa ako u zemlji, iz koje ste, ne nađete prvi novac, gde ćete? U Hrvatskoj, Srbiji? Ako se nešto ne promeni hitno, to bi bilo to št se mene i snimanja filmov aili serija tiče. Stalno govorimo o industriji, kinematografiji, ali ona postoji samo zahvaljujući entuzijastima. Stranke koje su ovde 30 godina vladale nisu se potrudile ništa da urade oko kinematografije. Jedino što je pametno urađeno bilo je stvaranje Kontent laba i prvo što se desilo, kad je došla sledeća vlast, ukinut je. Ne razumem taj odnos prema stvaranju. Lepa stvar je da su svakih nekoliko godina izbori, pa izjasnite se da su vas razočarali i borite se za neke druge ljude. SFF slavi 30 godina, a ja taj festival doživljavam kao nešto svoje. Ljudima koji rade veliki posao, koji se ne vidi, skidam kapu. Ovaj festival je odavno prerastao granice BiH. Pre rata ste imali Pulu i Fest, kao dva najveća festivala. A danas Pula znači samo hrvatskom filmu, dok na Festu skoro nisam bio. Dakle, ostali su na svojim stranama. Sarajevo je iz male priče koja je bila prkos ratu, izrastao u nešto veliko. Ali, problem je što se ovde sve radi uprkos nečemu, tako je nastao festival, tako mi pravimo filmove. Hrvatska odvoji 15 miliona evra godišnje za filmove, a BiH milion i po evra. Ovde se stalno dešava da dođu neki talentovani ljudi i naprave nešto na mišiće. I stalno je tako…
Uliks Fehmiu je zatim potvrdio da SFF čine ljudi, oni koji u svom DNK nemaju interes festivala, već sredine:

– U misiji festivala je lečenje, izlečenje, pokušaj dekontaminacije ovih prostora. Kad bi svako u svojoj sredini tako radio, bilo bi idealno. Svest o opštem dobru je značajna ako se već bavimo kulturom. Ako kultura nije ogledalo trenutka u kom živimo, onda nas nema, rekao je glumac i otkrio svoje duboke veze sa sSarajevom.
– Otac mi je rođen u Sarajevu, ja sam ovde služio vojsku, a moja supruga Snežana je deo tkanine Sarajeva. Kad sam emigrirao u Ameriku, u Njujork, sećam se 2001. se pojavljuje film „Ničija zemlja“ i, u pauzi pečenja hleba, odem u Linkoln centar da ga pogledam, ne znajući ništa ni o filmu, ni o reditelju. U mraku sale kreće verzija uspavanke, a nikad je nisam nigde, sem kad me je majka uspavljivala, čuo. I to je, ispostaviće se, film dotičnog gopsodina. Sarajevo je moja sudbina.
Zatim su krenula pitanja publike, i Danis Tanović je objasnio ko su bili najneposlušniji glumci na setu. Pričao je o kravama koje su veoma važan deo ovog filma.
– Kad pročitam scenario u kom su životinje ili deca ja to ne režiram. Ali krave… Voleo bih sad da snimim dokumentarni film o kravama. Mi smo krave na ostrvo dovukli one večeri kad smo snimali scenu u kojoj se pojavljuju. Međutim, one su pred samo snimanje scene pobegle. I ganjali smo ih po ostrvu da snimimo još jedan tejk, trčali za njima, vabili ih da se vrate. Pa, u dva ujutru smo imali kratak sastanak produkcije, gde su producenti uplakani gledali u mene… Da smo radili ovaj film u američkoj produkciji ta bi scena koštala kao ceo budžet našeg filma. Ali, mi smo tu scenu snimili za jedno veče, iako su krave pobegle a statisti morali da se vrate brodom na kopno. Ne znam da li bih ikada više snimio film s kravama, moj direktora fotografije znam da ne bi. Kad protutnji krava od 500 kila pored vas, a vi snimate i čuvate opremu, zapitate se zašto ja ovo radim, da li je vredno – rekao je Tanović.