„Namćor“ zlatnog srca

– Takvih novinara kao što je Saša Ćirić više nema u Srbiji. Njegovo znanje bilo je široko i univerzalno. Kad nešto nije znao, znao je u koju knjigu treba pogledati. Imao je dubinu, koja nije uvek upotrebljiva u brzini u kojoj mi, novinari, radimo, ali baš zbog toga mi suštinski ne možemo naći zamenu za njega – kazao je Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika Vreme.

On je istakao da će svako ko je prošao kroz redakciju ovog lista pamtiti Ćirića kao „namćora“ ogromnog i zlatnog srca, strpljivog urednika i istinski velikog pedagoga, ubeđenog levičara i dostojanstvenog oponenta u novinarskim raspravama.

Miloš Vasić, novinar i jedan od osnivača nedeljnika Vreme, napomenuo je da je poznavao Ćirića od njegovih prvih novinarskih dana, kada se kao svršeni maturant 1968. pojavio na Filozofskom fakultetu.

– Bio je temeljit i savestan. Nama, novinarskim smandrljatorima, to je nezamislivo. Bio je talentovani pesnik i prozaista, ali je odbijao da svoje radove objavi, jer je bio perfekcionista. Dugo je polirao svaki svoj tekst. Kao urednik bio je savršen, jer je svaku našu glupost uvek ispravljao – kazao je Vasić dodavši da je Ćirić bio veoma topao čovek i da će pamtiti njegov osmeh.

Govoreći o Ćiriću, Vasić je istakao njegov pedagoški rad, rekavši da su kroz njegovu „pamet“ prošle generacije polaznika njihove školice za istraživačko novinarstvo, koje treba da mu budu zahvalne na toj njegovoj temeljitosti.

Saša Ćirić rođen je 1950. godine u Nišu. U Beogradu je studirao filozofiju, a novinarstvom se bavio od kraja sedamdesetih, kada je počeo da radi u nedeljniku NIN. Sa grupom novinara ovog nedeljnika 1990. godine osnovao je Vreme, u kome je radio do kraja života.

Pored pokretanja internet portala ovog lista, Ćirić je vodio i prestižnu školu istraživačkog novinarstva kroz koju je za deset godina postojanja prošlo nekoliko stotina mladih novinara iz cele Srbije. Mnogi od njih danas su ugledni novinari i urednici u štampanim i elektronskim medijima.

Ćirić je bio izuzetan erudita, sa mnogim interesovanjima izvan granica novinarstva. Autor je, zajedno sa Slobodanom Pešićem, scenarija za igrani film „Slučaj Harms“, koji je 1988. prikazan na filmskom festivalu u Kanu. Kao veliki poznavalac antike i stare Grčke, objavio je 1996. „Igre u Olimpiji“ – jednu od najreprezentativnijih knjiga na temu istorije Olimpijskih igara. Urednik je ili autor mnogobrojnih posebnih izdanja nedeljnika Vreme: poslednje je „Staljingradska i kurska bitka“ 2013. godine.

Više od četiri decenije proveo je u braku sa Bojanom Šumonjom Ćirić, sa kojom ima ćerku Martu. Ispraćaj iz kapele na kremaciju na Novom groblju počinje u 15.30 sati danas, a porodica Aleksandra Ćirića moli sve koji budu došli da umesto kupovine venaca i cveća uplate novac u fondove namenjene saniranju štete od poplava.