Napad na Sajam uskoro počinje: Šta se krije iza umirujuće poruke da će naredni Sajam knjiga biti organizovan na istom mestu?

Do 2027. godine neće biti rušenja, ali će se koliko od 1. decembra ili početkom naredne godine krenuti sa pripremanjem terena za to i Beograd će dobiti još jedno gradilište ili rušilište, kako je kome draže, u kome će impozantno i jedino zaštićeno zdanje jedinstvenog arhitektonskog sajamskog kompleksa Hala 1 izgubiti svoju svrhu, a manifestacija sajma knjiga biti praktično neodrživa.

Pisac i vizuelni umetnik Dejan Atanacković podseća da ima nečeg neobičnog u optimističkom obraćanju potparolke Sajma imajući u vidu stanje stvari.

– Mi smo čuli onu nasmejanu PR predstavnicu Sajma, koja je umirujućim i veselim glasom, a to je posle ponovila i direktorka sajma Danka Selić, obavestila javnost da se hale sajma neće rušiti naredne četiri godine i da je sve spremno za manifestacije tokom 2024. godine, kao da o svemu tome postoje informacije na sajtu sajma. Ja sam pogledao i tamo su manifestacije do maja 2024. godine tako da sajma knjiga, za koji su oni rekli da će se sigurno održati, nema. Međutim, i direktorka i PR Sajma su propustile da spomenu pripreme za rušenje pristupa sajmu i okolnih zgrada što je praktično evidentno sada kroz rušenje sajamskih magacina, a od 1. decembra je rok i da se splavovi uklone sa priobalja, te će prvi bageri doći upravo na taj deo – između Sajma i reka – objašnjava Dejan Atanacković dodajući da je naš Sajam jedno od retkih zdanja u svetu ovakvog tipa koji se prostire duž reke što je takođe još jedna njegova bitna odlika.

Informacije o tome da se neki montažni objekti već uklanjaju a da rušenja kreću od 1. decembra ili od početka godine Atanacković je, kako tvrdi, dobio od ljudi koji na Sajmu rade.

– Javili su mi se nakon mog obraćanja u Danasu, tako da ne smemo da dozvolimo da prihvatamo bilo kakva umanjivanja, ustupke, kao “biće sve u redu”. Neće ništa biti u redu, nema vremena i jako je važno da se već sada postavi front koji će da brani Sajam počevši od prvih dana kada bageri izađu na priobalje – poručuje Dejan.

On upozorava šta nas očekuje ukoliko se ne sruše sve četiri hale do 2027.

– Saznao sam od ljudi bliskih upravi Sajma da će izlaz na Sajam, parking Sajma biti sravnjen sa zemljom. Dakle, ako nemate parking nego gradilište, kako zamišljaju čelni ljudi Sajma da organizuju bilo koju manifestaciju, koliko će uošte ljudi biti spremni da dolaze na neki Sajam koji je zapravo gradilište? – pita se Dejan Atanacković.

Generalna sekretarka Evropa Nostra Srbija Vesna Marjnović povodom slučaja Sajam kaže da ova organizacija priprema dokumentaciju za svoju centralu u Briselu.

– Ove nedelje vrlo intezivno radimo na tome a još uvek ne najavljujemo zato što želimo da to predamo i završimo, i onda da objavimo. To bi trebalo da bude krajem ove ili početkom sledeće nedelje – kaže ona dodajući da je pre nekoliko dana održan sastanak sa RERI-jem na kome su učestvovali arhitekte i organizacije koje se bave urbanističkim nasleđem.

– Dogovorili smo se da ćemo zajedno nastupati u narednom periodu kad je Sajam u pitanju – ističe Vesna Marjanović.

Naša cenjena istoričarka umetnosti Irina Subotić smatra da su planovi sa rušenjem svih objekata na Beogradskom sajmu, sem Hale 1, „još jedan vid najstrašnije agresije na naš grad i njegov identitet, istoriju, kulturu…“

– Ceo ambijent Sajma ugrađen je u opštu memoriju kao prostor modernizacije, povezivanja sa najznačajnjim krugovima u svetu pre svega kulture, tačnije kao mesto susreta vrhunskih kulturnih i umetničkih vrednosti, a istovremeno prikazivanja najvećih dostignuća i uspeha u oblastima nauke, tehnike, tehnologije, ekonomije, međunarodnih veza i svih naših i svetskih uspeha – podseća Irina.

Prema njenim rečima, ovde se posebno ističe Hala 1, koja će izgubiti svoj kontekst, koja će postati neprimetna i obezvređena ukoliko se oko nje sve poruši a niknu nove zgrade koje ovom prostoru ni po čemu ne pripadaju.

– Istovremeno i pre svega, Hala 1 spada u svetsko čudo kao dostignuće ljudskog uma i napretka. To je zaštićeni i priznati spomenik naše vrhunske nauke i umetnosti u arhitekturi i građevinarstvu i ukoliko se sve oko nje poruši i promeni, a Beograd na vodi dobije seriju novih monstruoznih megakonstrukcija, Hala 1 će izgubiti svoj kontekst, postaće neprimetni, obezvređeni deo novokomponovanog distrikta, agresivnog kao što su sve užasne građevine koje svesno, neznalački, primitivno, s mržnjom i nepoštovanjem, nezakonito i očevidno korupitivno menjaju duh Beograda. Zar ćemo to i dalje dopuštati? Zar se odista stanovnovnici našeg glavnog grada ne pitaju za njegovu prošlost ali i budućnost? Da li je moguće da toliko ne poznaju i ne cene, pa čak i podcenjuju njegovu i našu istoriju, kulturu, tradiciju i vrhunske vrednosti i da će dozvoliti da se Beogradski sajam tako jednostavnim, jednoumnim i nasilnim odlukama izbriše? – pita se Irina Subotić.