Narges Abjar: Sutra je kasno za čitanje 1Foto: Stanislav Milojković

Pre svega želim da se zahvalim rukovodiocima Međunarodnog beogradskog sajma knjiga na tome što su Islamsku Republiku Iran odabrali za počasnog gosta; takođe se zahvaljujem i ministru za kulturu Republike Srbije.

Roman Na Drini ćuprija Ive Andrića, pre četrdeset godina preveden je i objavljen u Iranu. To je knjiga od oko četiri stotine stranica čijim čitanjem se može zakoračiti u svet žitelja malog mesta koji na obali Drine žive četiri veka.

Nenametljiva moć knjige leži upravo u tome što je u stanju da sa četiri stotine papirnih stranica podigne most koji povezuje četiri stotine godina života i, zatim, taj isti most produži do svake kuće u svetu, do svakog jezika i kulture. Listanje ove knjige, dok sedim u svom domu udaljenom nekoliko hiljada kilometara, poput ptice me odvodi na reku: u letnju žegu, petnaesti vek, u maštarije dece koja love ribu, među otiske stopala drevnih junaka…

U Iranu se prevode i objavljuju skoro sva značajna svetska dela. Istorijat pisanja u Iranu seže u drevno doba, u vreme kada su knjige ispisivane na kamenim pločama, i, kasnije životinjskim kožama. Prevođenje knjiga, takođe, seže u epohu Ahemenida, oko pet vekova pre nove ere. U drevnom Iranu reč knjiga se upotrebljavala za svetu knjigu, a pisanje i pismenost su, isto tako, smatrani svetim.

I mi sada pišemo za ljude u Iranu koji žive sa knjigom. Svake godine u Iranu oko šest miliona Iranaca poseti Međunarodni teheranski sajam knjiga. U poslednje četiri godine u Iranu je objavljeno oko 300.000 naslova, među kojima je 160.000 onih kojima je to prvo izdanje.

Pre oko sedamdeset godina Iranke su uzele pero u ruke i počele da pišu i zato sa ponosom mogu da kažem, da je, saglasno novim podacima, aktivno prisustvo žena na iranskoj književnoj sceni sada u porastu. Danas u Iranu na svakih pet muških pisaca, postoje tri spisateljice, čija dela se objavljuju i intenzivno čitaju.

Pisci, bilo da su muškarci ili žene, stvaraju knjige. Knjiga je ono magično i besmrtno dostignuće ljudskog roda koje povezuje i spaja naše naraštaje, i po rečima Voltera: „NJeni listovi su poput krila koja naš duh uznose u blistavi svet“.

Dozvolite mi, na kraju svog obraćanja, da uputim poziv zvaničnicima Međunarodnog beogradskog sajma knjiga i izdavačima iz Srbije, da dođu na Međunarodni sajam knjiga u Iranu. Svake godine na Međunarodni sajam knjiga koji se održava u Teheranu učestvuje veliki broj domaćih i stranih pisaca i izdavača. To je veliki Sajam čiji je ovogodišnji moto glasio: Sutra je kasno za čitanje. Zato, počnimo da čitamo već danas. 

Autorka je književnica i režiserka iz Irana

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari