Narodni muzej: Preispitavanje struke na pragu nove faze

Na skupu, čiji je radni jezik bi engleski, govorili su direktori četiri muzeja iz Beča, Beograda i Novog Sada, kojima je zajedničko to što su njihove zgrade i stalne postavke ponovo otvorene u poslednjih godinu dana posle višegodišnjeg renoviranja, koje se u nekim slučajevima meri decenijama. Kristijan Šikligruber iz bečkog etnografskog Velt muzeja, Tijana Palkovljević Bugarski iz Galerije Matice Srpske, Slobodan Nakarada iz Muzeja savremene umetnosti i u ime domaćina Bojana Borić Brešković pokušali su da odgovore na pitanja šta je zadatak muzeja u 21. veku, kakva je njihova društvena uloga, kako vratiti publiku, profesionalno organizovati rad, iskoristiti potencijale – ukratko, da li je njihovo otvaranje posle adaptacije kraj posla ili po~etak nove faze.

Galerija Matice Srpske je, prema rečima Tatjane Palkovljević Bugarski, ovim pitanjima počela da da se bavi čim je krenula rekostrukcija zgrade, što je njihovom slučaju značilo „transformaciju svega – od uspostavljanja novih standarda do razvoja saradnje sa drugim muzejima i obrazovnim institucijama, primenu novih tehnologa, utemeljenje u kretaivnim industrijama i evropskim vrednostima“. Ova ustanova je posle otvaranja 1. juna 2017. organizovala izložbe koje traže i aktivnost posetilaca, potencirajući znanje i prezentaciju kao glavne stubove svog rada s javnošću.

Nova faza u ponovo otvorenim muzejima, kako se juče čilo, otvorila je dileme i oko njihovog mesta u današnjem društvu, načina finansiranja jer su im bužeti u Srbiji bili veći dok su bili zatvoreni, nego sad kad su otvoreni, uloge privatnog sektora u tome, zakonske regulative, obrazovanja i profila stručnjaka koji treba da rade u njima, načina privlačenja i interesovanja savremene publike.

– Očekivali smo do 30 hiillada posetilaca. Broj od 125 hiljada nas je šokirao. To je poseta na evropskom nivou, ali želimo više – morednu tehnologiju, nove ideje, moderan pristup – istakoa je Slobodan Nakarada.

On je rekao da je isksustvo beogradskog Muzeja savremene umetnosti, koji pozvao na razgovor kolege iz unutrašnjosti, pokazalo da ne postoje lokalne i velike teme, jer su problemi isti ne samo u celoj Srbiji nego i izvan nje, što je potvrdio i gost iz Beča Kritijan Šiklgruber na primeru Velt muzeja.

Reč je o jednom od najznačajnih etnografskih muzeja na svetu sa velikom kolekcijom kulturne baštine koja potiče iz vanevropskog prostora. Posebno su značajne zbirke antičkog Meksika, Brazila i legendarnog moreplovca Džejmsa Kuka. Posle višegodišnje rekonstrukcije Velt muzej je ponovo otvoren krajem oktobra prošle godine sa obnovljenom stalnom postavkom u 14 temtskih sala sa 3.125 eksponata.

Krstijan Šiklgruber rekao je da je u osnovnu postavku uloženo 19 miliona evra i da uprava ovog muzeja stalno radi na preispitivanju ideja i kriterijuma, vodeći računa o očekivanjima publike 21. veka, ali i da primena savremene tehnologije ne potisne origilani eksponat iz prvog plana.

– Naši kustosi su pripovedači priča, koji odgovaraju na sva pitanja posetilaca. Želimo komentare publike na našu postavku i teme koje smo u okviru nje organizovali, zato što je muzej proces, mesto gde se nešto dešava – naglasio je Šiklgruber, napomnjući da mnogi evropski muzeji organizovanjem izložbi u pregrađima pokušavaju da dođe i do publike, kojima su muzejski prostori strani, pre svega kad je reč o migrantima iz Avganistana i sa Bliskog Istoka.

Saradnja

Okrugli sto „Muzej se otvorio. Šta sad“ Narodni muzej organozovao je u saradnji sa Savetom za kreativne industrije Kabineta premijera Srbije, uz podršku Nacionalnog komiteta IKOM Srbija. Moderator tribine bio je Nikola Krstovi}, sa Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta BU. Kabinet premijera Srbije bio je pokrovitelj otvaranja Narodnog muzeja 28. juna.

Edukacija i turistika ponuda

Obnovljene stalne postavke muzeja, kako je juče naglašeno, osim novih narativa u tuma~enju pro{losti, sada postaju i mesta edukacije i i turisti~ke ponude. POdsećajući da će Novi sad 2021. biti evropska prestonica kulture Galerija Martice Srpske juče je poruča da želi da bude deo toga. „Naš zadatak je da srpsku kulturnu baštinu predstavimo Evopi“, poručila je Tatjana Palkovljević Bugarski.