Naša reč je zakon

– U protekle tri godine Glasnik je intenzivirao svoju izdavačku delatnost u oblasti prava, tako da je objavio oko 200 novih naslova. Obezbeđen je novi vizuelni identitet i unapređen uređivački koncept. Glasnik je uzeo na sebe da nastavi jednu sjajnu a potom prekinutu tradiciju velikog predratnog izdavača Gece Kona: objavljivanje pravnih dela koja nisu lukrativna, ali daju značajan doprinos pravnoj baštini ove sredine. Zahvaljujući tome Glasnik se svrstao u red vodećih izdavača u regionu štampanih i elektronskih verzija zakona, propisa i pravne literature. O tome svedoče i javna priznanja koja je dobio poslednjih godine. Zasnovana na vraćanju tradiciji pravne države i vladavine prava, Glasnikova „Pravna biblioteka“ predstavlja poduhvat planiranog znanja oslonjenog na tradiciji. Rečje o projektu koji teži da okupi autore koji poštuju svoju prošlost, razumeju sadašnjost i uspostavljaju mostove ka evropskoj budućnosti. Brojne edicije ove biblioteke otvorene su za vredne knjige o slobodi, ljudskim pravima, čovekovom dostojanstvu, demokratiji i borbi za pravnu državu i vladavinu prava.

Izbor najkompetentnijih autora svakako je najvažniji zadatak. Šta je Glasnikova najbolja preporuka u tom smislu i kako se borite sa konkurencijom?

– Moj najveći urednički uspeh je u tome što sam uspeo da u Glasniku okupim najkompetentnije autore pravničke struke Srbije. Zahvaljujući njima Glasnik oprema pravničku javnost pouzdanim informacijama, onime što je neophodno za obavljanje pravne profesije. On prati trendove savremene nauke, a u pripremi i štampi postavlja najviše standarde. Možda najvažniji momenat jeste poštovanje i odnos kuće prema autoru čiji rukopis štampa. Zato biti autor u Glasniku znači biti u stvarno dobrom društvu.

U okviru Pravne biblioteke nalazi se dvadesetak edicija. Između ostalog tu je i obnovljena biblioteka „Politika i društvo“, koja obnavlja demokratske tradicije pisane reči i ukazuje na njen kontinuitet?

– Biblioteku „Politika i društvo” osnovala je 1937. grupa demokratski nastrojenih profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, zajedno sa nekolicinom advokata. Urednici biblioteke bili su profesori Mihailo Ilić, Božidar S. Markovići Milan Žujović. Biblioteka je svakog meseca izdavala po jednu knjigu, koja je obrađivala neko važno pitanje društvenog života. Delatnost biblioteke prekinuo je Drugi svetski rat, u kojem je, kao žrtva okupatora, nastradao jedan od njenih osnivača, prof. Mihailo Ilić. Zahvaljujući zalaganju prof. Božidara S. Markovića, biblioteka je obnovljena 1991. Obnovitelji biblioteke okupili su se oko njenih načela, kojima se rukovode. Ta načela su: istina, demokratija i interes srpskog naroda. Velika mi je čast i obaveza da uređujem ovaj dragulj naše naučne publicistike.

Kada govorimo o tradiciji, jedan od projekata od nacionalnog značaja koji je pokrenut u Službenom glasniku jeste digitalizacija Novina srpskih. Dokle se sa tim stiglo i šta su planovi?

– Kroz pet godina, 2013. navršiće se dve stotine godina od objavljivanja prvog broja Novina serbskih – 1/13. avgusta 1813. u „carstvujuščem gradu Vijeni“. Veoma je značajno za srpsku kulturu da se pripremi digitalna verzija Novina serbskih, Srpskih novina, Službenih novina i Službenog glasnika. Sve navedene novine delile su sudbinu srpskog naroda. Kuda god se selila vlada selile su se i ove novine. One predstavljaju izvor prvog reda za srpsku istoriju. One su neprevaziđen izvor za analizu razvoja ustanova u Kneževini, Kraljevini Srbiji i Republici Srbiji, za rekonstrukciju biografija vodećih ličnosti tog vremena. Zato one predstavljaju najpotpuniji izvor za ekonomsku i političku istoriju Srbije. Službeni glasnik kao neposredni nastavljačovih novina predstavlja ustanovu koja je pozvana da realizuje ovaj projekat od nacionalnog značaja. Po završetku projekta, Novine srpske biće dostupne na računarskim terminalima Narodne biblioteke i drugih vodećih biblioteka, i u DVD formatu, na diskovima.

Objavljivanje sabranih dela Dragoljuba Jovanovića u 16 knjiga predstavlja izdavački poduhvat započet pre više godina, čiji je značaj prepoznao Službeni glasnik i preuzeo njegovo objavljivanje. Kada će knjige biti predstavljene čitaocima?

– Dragoljub Jovanovićje rođen 1895. u Pirotu. Doktorirao je na Sorboni, bio profesor beogradskog Pravnog fakulteta i jedan je od najznačajnijih političara Srbije XX veka i vodeći intelektualac svoga doba. Predratna vlast ga je proganjala zbog njegovih levičarskih stavova, a posleratni komunistički režim ga je osudio na devetogodišnju robiju zbog njegovih tvrdnji da je budućnost zemlje u višepartijskom sistemu i tržišnoj ekonomiji. Umro je odbačen i zaboravljen 1977. u Beogradu. Njegovih 12 knjiga „Političkih uspomena“ i četiri knjige „Medaljona“ dragoceno su svedočanstvo o dramatičnim zbivanjima, događajima i ljudima u periodu od početka XX veka do kraja šezdesetih godina. Ove knjige će prvo biti predstavljene na beogradskom Sajmu knjiga, a potom u njegovom rodnom Pirotu i na Pravnom fakultetu u Beogrdu sa kojeg je 1946. surovo ostrakizovan. Nadam se da će objvljivanje ovih Dragoljubovih knjiga, snimanje dokumentarnog filma o njemu i donošenje rešenja o njegovoj pravnoj rehabilitaciji, predstavljati konačan povratak Dragoljuba Jovanovića u zavičajno okrilje. Moje su ambicije da u okviru ove edicije Glasnik objavi i izabrana dela Tome Živanovića, Mihaila Đurića, Božidara S. Markovića i Vojina Milića.

Šta biste još iz vaše uredničke zbirke preporučili čitaocima?

– Nadam se da sam objavljivanjem vrednih i kvalitetnih knjiga u okviru brojnih edicija „Pravne biblioteke“ ispunio očekivanja autora, saradnika, čitalaca i stručne javnosti Srbije. Dosadašnji uspesi me obavezuju na odgovornost, ozbiljnost, efikasnost, profesionalizam i dosezanje najviših uredničkih i štamparskih standarda. Moj cilj je da knjige „Pravne biblioteke“ postanu pouzdane, prepoznatljive i najtraženije u pravnim knjižarama Srbije i regiona. Da opravdam slogan biblioteke: Naša rečje zakon!