Naše zaveštanje svetu

Prvi upis spomenika na listu svetske baštine Uneska bio je 1978. godine i obuhvatao je 12 spomenika, podsetila je direktorka Zavoda, Vera Pavlović-Lončarski, a već sledeće godine među 45 spomenika našao se Stari Ras sa Sopoćanima i to među takvim spomenicima kakvi su Teba, piramide u Gizi, grad Dubrovnik, grad Ohrid, Plitivčka jezera, što govori koliki je značaj kulturnog nasleđa na našem tlu koje se našlo među prvih 50 predstavnika, istakla je Pavlović-Lončarski. Sledeći spomenik sa prostora Srbije upisan na listu bila je Studenica 1986, pa tek nakon skoro 20 godina – 2004. manastir Dečani, da bi ovom manastiru, u nesređenim okolnostima na prostoru Kosova i Metohije na kome se nalazi, već 2006. bili pridodati još dva manastira i jedna crkva sa KiM – Gračanica, Pećka patrijaršija i Bogorodica Ljeviška. Ova četiri spomenika nalaze se, na žalost, i na listi spomenika u opasnosti. Poslednji je 2007. upisan Gamizgard sa Romulijanom, koji se nalazi u blizini Zaječara. Od 689 spomenika na listi svetske kulturne baštine od kojih se 378 nalaze na tlu Evrope i Severne Amerike, ukupno je, dakle, četiri spomenika iz Srbije, zaostavština predaka i naše zaveštanje svetu, zaključila je Vera Pavlović-Lončarski.

Na knjizi su radili eminentni stručnjaci Zavoda – Sanja Kesić-Ristić, Svetlana Pejić, Aleksandra Davidov-Temerinski i Branka Stijović-Pavelka na tekstovima, kao i jedna grupa stručnjaka na fotografijama, dok je dizajn izdanja, i to kao poklon ovom projektu, kreiran u New Momentu, radionici ideja predvođenoj Draganom Sakanom.

Marko Popović, predsednik Komisije za kulturna dobra od izuzetnog značaja, podsetio je da posao na zaštiti, istraživanju i čuvanju ovakvih spomenika traje decenijama i zapravo se nikad ne završava, da na njemu rade najbolji istraživači i konzervatori ne bi li im vratili život i izgubljene forme i sačuvali od daljeg propadanja. Popović je ponaosob govorio o svakom od spomenika, radovima na njima završenim i onima koji još predstoje kakav je, na primer, obiman posao na živopisu Pećke patrijaršije, jednog od spomenika znatno oštećenog u devestiranju srpskih spomenika na KiM u martu 2004. godine.Veliki posao biće i na konacima manastira Dečani, neophodnim za život zajednice u ovom manastiru. Radiće se na tome da se listi ovih dela pridodaju i druga poput Rajačkih pivnica, koja predstavljaju riznicu narodnog graditeljstva ili Manaisije, manastira i fortifikacije iz poznog razdoblja Srbije, kao i Smederevske tvrđave, koji je najviše oštećen u novija vremena za vreme svetskih ratova.

Spomenici sa liste svetske baštine odgovor su na najznačajnije pitanje – pitanje kulturnog i nacionalnog identiteta, istakla je Zorica Tomić, ambasador Srbije pri Unesku. Biće to posebno važno u ovoj, 2010. godini koja je proglašena godinom susreta kultura, različitih i autentičnih. Ovom knjigom Srbija dobija još jednu mogućnost da se predstavi svetu na pravi način, dodala je Zorica Tomić, rekavši da će zajedno sa Ministarstvom kulture i drugim institucijama raditi na upisu i drugih lokaliteta i prirodni dobara iz Srbije na listu svetske baštine. Kultura je jedno od najmoćnijih oružja u spoljnoj politici. Ona je tzv. pametno oružje, istakao je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Četiri spomenika sa liste nalaze se na Kosovu i Metohiji i nisu pod administrativnom nadležnošću Srbije po Rezoluciji 1244. Takođe svi oni su na lsiti ugroženih spomenika, a 35 spomenika oštećeno je i spaljeno na KiM u zbivanjima u martu 2004, dodao je Jeremić. Velika je borba uložena da se ne glasa u Unesku i da se ovi spomenici ne podvedu pod naziv Kulturnog nasleđa Kosova. Da bi se oni sačuvali i obnovili potreban je zajednički rad Ministarstva kulture, Ministarstva vera, Ministarstva za KiM, Ujedinjenih nacija, Evropske unije, Saveta Evrope, na čelu sa ovdašnjim stručnjacima. Za godinu dana Srbija će biti domaćin konferencije država jugoistočne Evrope o kulturnoj baštini kada će biti osnovan Fond za baštinu jugoistočne Evrope pod pokroviteljstvom Uneska. I ministar kulture Neboša Bradić ponovio je o značaju ovih spomenika za kulturni i nacionalni identitet zemlje, ali i o njihovoj mogućnosti da doprinesu promeni slike o Srbiji u svetu. On je najavio regionalno predstavljenje knjige o spomenicima svetske, a ovdašnje baštine, potom i na međunarodnim forumima, dok će njenoj popularizaciji doprineti veb prezentacija, spotovi, interaktivni sadržaji.

Most između evropskog zapada i istoka

Profesor Bogoslovskog fakulteta Radovan Bigović, citirajući obrazloženja stručnjaka iz sveta izneta kada su ovdašnji spomenici bili uvršetni na listu svetske baštine, podvukao je da je ovdašnje kulturno nasleđe integrativna sila i most između evropskog zapada i evropskog istoka. Bigović je podsetio da je u maju 2005. u Parizu održana donatorska konferencija za prikupljanje sredstva za obnovu manstirna na KiM i da je tom prilikom prikupljeno 10 miliona dolara, što takođe govori o značaju ovih spomenika za čitav svet. Otud je pitanje, koje se u poslednje vreme često postavlja – čiji su ovi manastiri, odnosno, ko je njihov vlasnik, bezumno, smatra Bigović. To su srpske zadužbine, koje pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pod brigom države Srbije i Uneska, istakao je on dodavši da su oni mesto pomirenja, a ne kamen razdora, poklon i zavet Bogu, koji je njihov vlasnik, i stoga otvoreni za sve one koji Boga traže. Svaki pokušaj njihove nacionalizacije ili privatizacije nasilje je čak i kad je pod izgovorom njihove zaštite, naglasio je Bigović. Ovi spomenici naša su najbolja legitimacija pred svetom, a knjiga o njima izdavački je poduhvat, zaključio je on.