Kao najatraktivniji događaj Likovnog programa ovogodišnjeg festivala Grad teatar svakako se izdvojila izložba Predraga Koraksića Koraksa – čuveni beogradski karikaturista, jedan od najoštrijih i najprovokativnijih kritičara i „komentatora“ srpske i svetske političke i društvene stvarnosti, koji svoje karikature svakodnevno objavljuje u Danasu, predstavio se budvanskoj publici sa oko devedeset radova, koji „pokrivaju“ period od oktobra prošle godine, do danas.


U prostoru ispred Crkve Santa Marija, izložbu Koraksovih karikatura smeštenih u metaforični naslov „U nedostatku dokaza“, u prisustvu brojnih poštovalaca njegovog dela otvorio je glumac Vojislav Brajović:

– Imam privilegiju i čast da otvorim ovu izložbu, i hvala vam što sam tu. Mislim da postoje filozofi koji pišu filozofske traktate, filozofi koji se izražavaju pesništvom, slikarstvom, a postoji i ona posebna vrsta hrabrog filozofa kao što je Predrag Koraksić, koja se izražava karikaturom. Naslov ovogodišnjeg festivala je „Vama je ovo smiješno, zar ne?!“, a i Njegoš svoj najfilozofskiji deo u „Gorskom vijencu“ počinje tako što kaže „Smiješna su svojstva naše zemlje…“. Ali, reći ću večeras nešto drugo – „Niko sretan, a niko dovoljan, niko miran, a niko spokojan, sve se čoek bruka sa čoekom, gleda majmun sebe u zrcalo!“ To je nešto što odgovara filozofiji Predraga Koraksića. A kako je zapisao novinar Stojan Cerović, neke stvari se mogu ispričati, neke se moraju pogledati, ali neke postaju očigledne tek kad ih nacrta Predrag Koraksić – rekao je Voja Brajović otvarajući izložbu.

A, kako je izjavio Predrag Koraksić, naši vlastodršci su uspeli da zaustave vreme – iako i u nauci mogu da se izbroje ljudi koji su to pokušavali ili uspevali u nekom filmu.

– Naši vlastodršci su, dakle, fenomeni u tom pogledu, oni su nas vratili dvadeset godina unazad, što nijednom naučniku do sada nije uspelo. Eto, to je moja tema kojom se svakodnevno bavim, i neiscrpna je, jer svakog dana ima toliko gluposti, a glupost je neuništiva.

Ono što je zajedničko i identično svakoj vlasti, od doba Titove Jugoslavije, preko autoritarnog režima iz 90 – tih do današnjih dana, po Koraksovim rečima jeste to što ima sklonost ka pljački – sve se svodi na novac, oni koji se dočepaju vlasti jedino to imaju u glavi.

– Vrlo je problematično pitanje zašto čovek uopšte želi da dođe na vlast – koji je to poriv, koji je to razlog. A nikada razlog nije da se nešto poboljša i da se narodu pomogne, nego da se pomogne samom sebi. I ta potreba da se vlada odmah je u početku psihijatrijske prirode, i to je taj paradoks koji prati ne samo vlastodršce u Srbiji nego svugde. A na kraju se to i otkrije. Kad prođe vreme, ili kad se smene i dođu drugi, pa onda napadaju one prve, tako da je to jedan ciklus koji se stalno ponavlja.

Najveći pritisak vlasti Koraks je ipak trpeo u vreme Miloševićevog režima, ali kao što čovek mora da diše, kako je objasnio, tako je i on tada morao da crta svoje karikature. Činio je to, između ostalog, i da bi spasao svoju savest. Ali, paradoksalno, pritisaka je bilo i kad je demokratska opcija dobila vlast.

– Zaista sam verovao da će doći do nekih pozitivnih promena, ali kad je došlo do ubistva premijera Zorana Đinđića, videlo se da je to nemoguće, i naročito me je pogodilo kada je Boris Tadić napravio to pomirenje sa socijalistima, što apsolutno nisam očekivao. Zato sam po tome i najviše „udarao“ svo vreme dok su bili na vlasti. Recimo, sada je na mojim karikaturama najviše Ivica Dačić, on je na sceni, a mnogi su zaboravljeni ili su se „presvukli“. Ja imam jednu ogromnu kolekciju fotografija i sada vidim da više nisu potrebne, jer su ti likovi na neki način ili potonuli, ili su se izgubili iz vida. Ali, ima puno novih Miloševića, iako je situacija drugačija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari