Naši vlastodršci su fenomeni

U prostoru ispred Crkve Santa Marija, izložbu Koraksovih karikatura smeštenih u metaforični naslov „U nedostatku dokaza“, u prisustvu brojnih poštovalaca njegovog dela otvorio je glumac Vojislav Brajović:

– Imam privilegiju i čast da otvorim ovu izložbu, i hvala vam što sam tu. Mislim da postoje filozofi koji pišu filozofske traktate, filozofi koji se izražavaju pesništvom, slikarstvom, a postoji i ona posebna vrsta hrabrog filozofa kao što je Predrag Koraksić, koja se izražava karikaturom. Naslov ovogodišnjeg festivala je „Vama je ovo smiješno, zar ne?!“, a i Njegoš svoj najfilozofskiji deo u „Gorskom vijencu“ počinje tako što kaže „Smiješna su svojstva naše zemlje…“. Ali, reći ću večeras nešto drugo – „Niko sretan, a niko dovoljan, niko miran, a niko spokojan, sve se čoek bruka sa čoekom, gleda majmun sebe u zrcalo!“ To je nešto što odgovara filozofiji Predraga Koraksića. A kako je zapisao novinar Stojan Cerović, neke stvari se mogu ispričati, neke se moraju pogledati, ali neke postaju očigledne tek kad ih nacrta Predrag Koraksić – rekao je Voja Brajović otvarajući izložbu.

A, kako je izjavio Predrag Koraksić, naši vlastodršci su uspeli da zaustave vreme – iako i u nauci mogu da se izbroje ljudi koji su to pokušavali ili uspevali u nekom filmu.

– Naši vlastodršci su, dakle, fenomeni u tom pogledu, oni su nas vratili dvadeset godina unazad, što nijednom naučniku do sada nije uspelo. Eto, to je moja tema kojom se svakodnevno bavim, i neiscrpna je, jer svakog dana ima toliko gluposti, a glupost je neuništiva.

Ono što je zajedničko i identično svakoj vlasti, od doba Titove Jugoslavije, preko autoritarnog režima iz 90 – tih do današnjih dana, po Koraksovim rečima jeste to što ima sklonost ka pljački – sve se svodi na novac, oni koji se dočepaju vlasti jedino to imaju u glavi.

– Vrlo je problematično pitanje zašto čovek uopšte želi da dođe na vlast – koji je to poriv, koji je to razlog. A nikada razlog nije da se nešto poboljša i da se narodu pomogne, nego da se pomogne samom sebi. I ta potreba da se vlada odmah je u početku psihijatrijske prirode, i to je taj paradoks koji prati ne samo vlastodršce u Srbiji nego svugde. A na kraju se to i otkrije. Kad prođe vreme, ili kad se smene i dođu drugi, pa onda napadaju one prve, tako da je to jedan ciklus koji se stalno ponavlja.

Najveći pritisak vlasti Koraks je ipak trpeo u vreme Miloševićevog režima, ali kao što čovek mora da diše, kako je objasnio, tako je i on tada morao da crta svoje karikature. Činio je to, između ostalog, i da bi spasao svoju savest. Ali, paradoksalno, pritisaka je bilo i kad je demokratska opcija dobila vlast.

– Zaista sam verovao da će doći do nekih pozitivnih promena, ali kad je došlo do ubistva premijera Zorana Đinđića, videlo se da je to nemoguće, i naročito me je pogodilo kada je Boris Tadić napravio to pomirenje sa socijalistima, što apsolutno nisam očekivao. Zato sam po tome i najviše „udarao“ svo vreme dok su bili na vlasti. Recimo, sada je na mojim karikaturama najviše Ivica Dačić, on je na sceni, a mnogi su zaboravljeni ili su se „presvukli“. Ja imam jednu ogromnu kolekciju fotografija i sada vidim da više nisu potrebne, jer su ti likovi na neki način ili potonuli, ili su se izgubili iz vida. Ali, ima puno novih Miloševića, iako je situacija drugačija.