Nataša Ninković povodom smrti Jagoša Markovića: „Ne mogu da kažem ‘ćao Kapetane moj’, već ću ga čuvati i prizivati“

„Jedinstven, i neponovljiv. Izgarao i žveo za pozorište i umetnost. Iako je govorio da talentu prašta sve a netalentu čak ni vrlinu, ipak mu je ljudski faktor bio ispred svega. I kad talenat i vrlinu prepozna u pojedincu nikad ga se ne odriče. Raskošan i preosetljiv. U moru suvog intelektualizma i pretendenata na „umetnost“- čista renesansa! Opera!..pišem i dalje ne verujem! Mislila sam da takvi ne odlaze..dosta puta sam mu govorila da ću snimati njegove misli, jer je sebično i nepravedno da to ostane u toj noći, na tom ručku, sceni, ulici inspirisan nečim što je video, osetio, razmišljao sa sve biciklom koji nas razdvaja i na koji se iznenada popne ,skoro bez najave odjuri i vikne „ćao vilo moja“. Ja ne mogu da kazem „ćao Kapetane moj“ , već ću ga čuvati i prizivati“

Jagoš Marković, stalni reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu bio  je  autentičan i darovit stvaralac, koji nije podilazio diktatima trendova i koji je svojim jedinstvenim rukopisom stvarao pozorišna čuda nabijena energijom, maštom, duhovitošću i višim poetskim istinama.

Rođen je 1966. godine u Podgorici.

Režiju je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1987- godine, u klasi prof. Borjane Prodanović i Svetozara Rapajića.

U Narodnom pozorištu u Beogradu, čiji je stalni član postao 2008 godine, režirao je najznačajnije naslove svetske i domaće klasike – „Učene žene“, „Hasanaginicu“, „Gospođu ministarku“, „Pokondirenu tikvu“, „Dr“, „Antigonu“, „Ožalošćenu porodicu“, „Magbeta“, „Urnebesnu tragediju“, kao i opere „Pepeljuga“ i „Figarova ženidba“.

Po pravilu, njegove predstave su dugovečne, hvaljene, izvode se uvek pred prepunom salom i proslavljaju nacionalni teatar na međunarodnim gostovanjima.

Takođe, predstave u njegovoj režiji, protkane su jakim emocijama koje su dočarane uzbudljivom i glasnom muzikom i scenskim efektima koji se dugo pamte.

U drugim teatrima u zemlji i inostranstvu režirao je više od pedeset predstava.

Najznačajnije predstave 

Među najznačajnije ubrajaju se: „Romeo i Julija“, „Kate Kapuralica“, „Dekameron dan ranije“ (Narodno pozorište Sombor), „Lukrecija iliti Ždero“ (Pozorište na Terazijama), „Skup“, „Bogojavljenska noć“, „Govornica“, „Sumnjivo lice“, „Uobraženi bolesnik“, „Tako je ako vam se tako čini“, „Vrat od stakla“, „Putujuće pozorište Šopalović“ (Jugoslovensko dramsko pozorište), „Porodicne priče“, „Gospoda Glembajevi“, „Jesenja sonata“ (Atelje 212 ), „Galeb“, „Filumena Marturano“ i opera „Karmen“ (HNK Ivana pl. Zajca), „Lukrecija o bimo rekli Požeruh“ (Riječke letnje noći), „Učene žene“ (HNK Split), „Čarapa od sto petlji“, „Bluz za Mesiju“, „Divlje meso“ (Beogradsko dramsko pozorište), „Zora na istoku“, „Naši sinovi“, „Svinjski otac“ (Zvezdara teatar ), „Hasanaginica“ (Centar za kulturu Tivat), „Tartif“, „Hekuba“ (Crnogorsko narodno pozorište)…

U čuvenom švedskom Kraljevskim pozorištu „Dramaten“, povodom jubileja tog teatra, režirao je 2008. godine Strinbergovu „Kraljicu Kristinu”.

Posle raspada Jugoslavije, bio je prvi srpski reditelj koji je radio na Dubrovačkim ljetnim igrama („Romeo i Julija“, 2014.)

Dobitnik je više od pedeset strukovnih, festivalskih i državnih nagrada među kojima su: Nagrada „Bojan Stupica“, Nagrada oslobođenja Beograda, Trinaestojulska nagrada , Nagrada „Mića Popović“, Nagrada za svekupan doprinos stvaralaštvu Crne Gore, Nagrada grada Beograda, Nagrada grada Podgorice, Sterijina nagrada, nekoliko nagrada „Zlatni ćuran“ , „Ardalion“…