Naučnik koji je živeo nekoliko života

uskoro će biti objavljena i monografija o ovoj renesansnoj ličnosti srpske nauke i kulture – najavili su juče na Beogradskom sajmu knjiga akademici Stevan Pilipović i Gradimir Milovanović, koji su sa profesorom Žarkom Mijajlovićem učestvovali na tribini “Vreme sećanja”. Oni su i autori najavljenog dela u kome će, kako su rekli, postaviti pitanje gde je danas srpska matematika, vek i po posle rođenja njenog rodonačelnika, koga u “SANU” i danas svi zovu “naš Mika”.

– Mihailo Petrović imao je sreće da se rodio u drugoj polovini 19. veka, 1868, kada se stvarala moderna matematika. Bio je jedan od prvih učenika na “Sorboni”, koja je i tada kao i sada najznačajnija škola matematike. On je sa Sorbone u Beograd doneo veliko znanje koje je preneo svojim đacima. Udžbenik matematike na fakultetu se ni danas mnogo ne razlikuju od znanja koja nam je, kroz predavanja, ostavio. Čak pet puta bio je pozivan na “Svetske kongrese matematike”, danas takvih naučnika nemamo – naglasio je Pilipović.

Prema Milovanovićevim rečima, Mihajlo Petrović danas ima više od hiljadu naučnih naslednika na svim kontinentima. Tek je nedavno otkriveno da je na “Sorboni”, gde je i doktorirao imao tri diplome – iz hemije, matematike i fizike.

– Način na koji je koristio hemiju i fiziku u matematici predstavlja neku vrstu osnove kvantnih kompjutera, danas najmodernije “IT” tehnologije. On nije imao velika otkrića kao Milutin Milanković, Nikola Tesla i Mihailo Pupin, ali je bio najobrazovaniji srpski naučnik. Treba reći i da je bio i veliki patriota, učesnik “Balkanskih ratova” i oba svetska rata. Zato mi je drago da mogu da kažem da je njegov jubilej proslavljen svim gradovima širom Srbije – istakao je akademik Milovanović.

Profesor Žarko Mijajlović smatra da je Mihajlo Petrović Alas bio “dvodelan čovek” čiji je jedan deo gledao u nauku, a drugi u reku, ribe, putovanja i da je u jednom proživeo više života.

– Matematika mu je bila glavna preokupacija, ali je uspešno radio i mnoge druge stari. Malo se zna da je imao desetak patenata u Francuskoj i Velikoj Britaniji, od menjača za automobile do mreže za ribolov, uključujući i hidrointegrator – neku vrstu analogne mašine otporne na elektronske udare za koji je dobio medalju na “Svetskoj izložbi” u Parizu 1900. godine… Bio je pisac, ali i filozof – tvorac matematičke fenomenologije – pobrojao je Mijajlović.