Biljana Srbljanović: Ne boli me ništa, ne plačem, nije me strah

Njeni pratioci, ali i celokupna srpska javnost, ostala je zatečena kada je u nedelju uveče saopštila – „Ako vi i dalje nemate nekog bliskog prijatelja, ko je na respiratoru zbog Covida, imam ja. Ako i dalje ne znate nikog ko je pozitivan na Koronu i upravo čeka prijem u bolnicu, znam ja: sebe“. Sa raznih strana stigle su joj reči podrške. Od prijatelja i poznanika do neistomišljenika – svi su joj poželeli što brži oporavak, a među njima i Bajaga. „Ja sam ona žena sa koronom što joj je Bajaga pisao da je ohrabri“, kaže dramska spisateljica.

Nažalost, ima i mnogih koji su sve ovo iskoristiti kao još jednu priliku da je napadnu. Pa su tako komentarisali i da je sve izmislila, da uopšte nije bolesna, a bilo je čak i onih koji su se radovali njenom stanju. Ona ističe da je takve stvari čine jačom.

Srbljanović je prvobitno bila u Infektivnoj klinici, ali je otpuštena na kućno lečenje, uz određenu terapiju, budući da nema upalu pluća.

„Sad ležim u dečijoj sobi, potpuno zatvorena, sama u stanu, muž, koji je negativan, izolovan je odvojeno. Od garaže do petog sprata sam išla peške, da ne zagadim lift i to mi je bi najveći izazov savremenog doba. Penjala sam se pola sata. Jer, nije baš kao običan grip. Više je kao neko stanje u kom toneš u nekakav vreo vazduh i boriš se za dah. Teško se koncentrišem, uglavnom spavam, prespojili su mi se dani, nisam sigurna koji smo danas. Sve mi donose do vrata, moje požrtvovane i divne komšije, ali ionako nemam apetita“, napisala je Biljana.

Ona se čak odazvala i na pozive svojih pratilaca i prijatelja da podeli kroz šta prolazi, da bi svi mogli da prepoznaju simptome na vreme.

„Mnogi me pitaju za simptome i tok bolesti: 11. marta sam bila sa prijateljem i kolegom u fabrici gde radimo spomenik Đinđiću. Imala sam rukavice i masku, pa sam je ipak malo skidala. Išli smo kolima za i od Novog Sada. Pazili smo se, stajali na razmaku, smejali se mojoj paranoji. Moj prijatelj nije imao nikakve simptome, ja sam kašljala kao magarica, ali ja već mesecima kašljem: od pljuga, od alergije na pseću dlaku, od histerije. 14. marta mi prijatelj javlja da ima mali tempiš, ali da doktor kaže da je od peska u bubregu. Ja tada i dalje nemam nikakvih simptoma. Prethodno sam, sticajem okolnosti, već krenula da radim od kuće, kao i svi moji saradnici“, počinje detaljan prikaz početka bolesti.

Prijatelj joj javlja, kako kaže, 15. marta da temperature više nema.

„Ja i dalje sedim kod kuće, osim što sam otišla do kanca, koji je prazan i zaključan, da uzmem stvari. Imala sam rukavice i masku. Išla sam i u banku, rukavice i masku na licu, obrisala sam ličnu kartu sredstvom za dezinfekciju pre nego što sam je pružila bankarki, rekla sam joj to. Onda sam otišla pravo kući. Od tada više nisam izlazila. Idućih dana mom drugu je sve gore. Kulminacija je 18. marta, kada ga, sa obostranom upalom pluća noću hitno primaju na infektivnu, rade test i pozitivan je na Covid. Sve vreme su ga telefonski pratili lekari, vadio je krv prema njihovom nalogu, zaštićen. 19. marta meni kreću full on simptomi: niska temperatura, teško disanje, malaksalost kakva se ne da opisati, jedva ustajem iz kreveta. Ne mogu da jedem, nije mi bistra glava, ne vidim izoštreno. Do tada smo imali kućnu izolaciju muž i ja, sada on, kao negativan, prelazi u drugi stan, i dalje pod izolacijom totalnom. Ja sam pozitivna, odlazim u bolnicu. Snimaju mi pluća, daju kiseonik, vade krv, određuju terapiju, malo se izmolimo međusobno da mi je bolje da sam u karantinu kod kuće. Njima neću zauzeti dragoceni krevet, a odgovorna sam i bukvalno ne mrdam iz jedne jednine sobe i kupatila, iako sam potpuno sama u kući. Sve mi stiže do vrata. Moj prijatelj je od juče na intenzivnoj nezi i teško je. Ja sam kao u nekom napornom snu. Samo tonem. Ne boli me ništa, ne plačem, nije me strah. Prebrojala sam bukvalno sve susrete i svima javila“, piše dramska autorka i dodaje da joj je laknulo kad je shvatila da je nastavničko veće na Fakultetu dramskih umetnosti, gde radi kao redovna profesorka dramaturgije, bilo dan pre njenog izlaganja zarazi.

„Pazim na sebe i druge, svima sam pošteno rekla. Nije me sramota bolesti, ali se ipak, kroz suze izvinjavam. Žao mi je, strašno, ako sam nekog nesvesno ugrozila“, zaključuje Srbljanović.

Sistematizovane prednosti i mane korone

Prednosti

sve ti se gadi – nećeš se ugojiti

sam si – nećete se poubijati u karantinu

ne ustaješ – nema lupanja glave šta da obučeš

nokti su zguljeni – nema ko da vidi

čitaš trešinu tipa novog Begbedea ili Vuka Draškovića ili „Ja, Edička“ – a niko te ne vidi, pa nema blama

čitaš „Filozofiju palanke“ za koju si svima već rekla da si pročitala – nema ko da ti raskrinka laž

piše ti Bajaga poruku podrške

pišu ti svi

pičkastog si raspoloženja i sve te rasplače, što je dobro za pražnjenje sinusa

Mane (samo dve)

bolestan si

i sam si ko pas

Izolacija

„Samo bez panike, bez bespotrebnog odlaska lekaru, slušajte svoje telo, znaćete, verujte mi“, poručuje Biljana Srbljanović svima koji je pitaju kako mogu da prepoznaju simptome virusa covid-19. I dodaje da je, kada se posumnja na bolest, najvažnija izolacija od ostalih ukućana. „Bez obzira koliko je mali stan (moj je najobičniji, sa jednim kupatilom), sudove odvojte, ne izlazite iz sobe, makar rakijom, ako nema drugog, obrišite sve u kupatilu što ste koristili, posebno prekidač za svetlo, kvake, slavine, dugme na vodokotliću, sve što inače spada u automatske radnje. Iz kupatila nazad u sobu i to je sve. Ta 4 m2 su mala žrtva koju može svako da podnese, da ne bi zarazio ukućane. Nema prilaska kuhinji, skuva ti ko šta može (meni divne komšije na prag ostavljaju), i to je to. Čuvajte rukavice, koristite ih stalno, ali nemojte neplanirano nešto do kupatila, pa posle 10 minuta opet, novi par. Organizujte svoje vreme da bude racionalna potrošnja zaštite. Svoje đubre u duplu kesu i gledaj da što manje praviš otpada. Maramice mogu u kanalizaciju, prazna ambalaža može da sačeka da se sakupi i baci odjednom. Ne brinite se, nije tako strašno“, pojašnjava Srbljanović i dodaje da je sad ne boli grlo te da manje kašlje, ali da i dalje „ima neku maglu u glavi“.