Jedan od sedam veličanstvenih – sedam najboljih evropskih dokumentaraca, deo programa istoimenog festivala koji se ovih dana održava u Sava centru, jeste i „Melori“ Helene Treštikove. Poslednji film jedne od najznačajnijih evropskih autorki dokumentarnog filma, nagrađen Gran prijem za najbolji dokumentarac festivala u Karlovim Varima, napravljen je u jedinstvenom stilu njenih najpoznatijih ostvarenja nastalih u dugim vremenskim periodima. Novi naslov iz ciklusa o mladim ljudima prepuštenim ulici i stradanju, koji svakodnevnu životnu priču svojih junaka pretvaraju u savremenu bajku, sniman je 13 godina. Kao i „Katka“ i „Rene“, i „Melori“ prati sve što se dešava u životu glavne junakinje – problematične devojke koja pred kamerom postaje majka i pokušava da se izbori za svoje mesto u svetu.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Jedna od najznačajnijih i najproduktivnijih čeških i evropskih dokumentarista tokom 35 godina režirala je više od četrdeset filmova. Svoju najvažniju autorsku odluku donela je 1980. kada je počela da prati životne priče ljudi u dugom vremenskom periodu. Prvi projekat bio je „Bračne priče“ nastao tokom šest godina snimanja svakodnevnih života nekoliko mladih parova od trenutka njihovog venčanja.
* Zašto ste se odlučili da vaš metod u snimanju filmova bude dugogodišnji posmatrački dokumentarac?
– Oduvek me je zanimalo vreme jer vreme može da donese susret dokumenta sa pričom. Svoj prvi projekat započela sam 1980. godine. To mi se jako dopalo. Otada sve filmove snimam dugo godina i razmišljam o njima jedino dugoročno.
* Kako nalazite novac za takve projekte?
– To nije jednostavno. Ali uspela sam da objasnim televizijama da to ima smisla. Zahvaljujući njima mogu da uspem u svojoj nameri.
* Vaši junaci su obično ljudi sa margine…
– Uvek postoji neka zadata tema koja me vodi ka određenim junacima. Kod Melori je to bila tema – kako čovek koji prestaje da uzima drogu i nastavlja dalje.
* Kako ste našli baš Melori za tu priču?
– Melori sam pronašla 2002. godine. Nekoliko režisera dobilo je zadatak da napravi dokumentarce o ljudima koji su prestali da uzmaju drogu. Svi ti filmovi imali su zajednički naslov – žene i droga. Moja junakinja je bila Melori. Dopala mi se njena harizma. Videla sam da njena priča može da se razvije i da od nje mogu napraviti film. Počela sam da je snimam, ali sam novac našla tek 2009. godine. Onda sam nastavila da snimam film.
* Svaki život je zanimljiv. U kom trenutku shvatate da će neki deo njihovog života biti tema vašeg filma?
– Te priče i filmovi izgledaju tako kako ih život donese. Ja ne utičem na njih. Ja sam samo posmatrač. Tako je bilo i sa Melori. Posmatrala sam njene dalje korake nakon što je prestala da konzumira drogu. Od svega što sam snimila napravila sam film. Poslednjih meseci u montaži ta priča zapravo dobija oblik. Tema filma se u tim trenucima otkriva.
* Kako znate koliko ćete snimati nečiji život i da li nastavljate da ih snimate i nakon premijere?
– Imam ugovor sa producentom koji određuje do kada film treba da bude gotov. Sa češkom televizijom imala sam ugovor da će Melori biti gotova do 2015. godine. Ali ja nastavljam da ih snimam i kasnije.
* Iako snimate intimne dokumentarce, u vašim filmovima u prvi plan izbijaju društveno-angažovane priče. U slučaju „Melori“ dominiraju birokratski problemi sa kojim se jedan beskućnik i bivši narkoman susreće u trenutku kada želi da promeni svoj život. Da li vam je važno da vaši filmovi imaju i taj aspekt?
– Nije mi to bila namera. Ja samo želim da pratim šta taj čovek radi. Šta sve Melori u ovom slučaju čini da bi promenila svoj život.
* Zanimljivo je da za razliku od prethodnih filmova „Katke“ i „Renea“, gde nema preobražaja junaka, „Melori“ donosi i katarzu junakinje…
– Kada se desi preobražaj, to je odlično. Ali kada se to ne dogodi, ne mogu nikako to da promenim. Ja snimam posmatračke dokumentarce – ne smem da se mešam u njihove priče.
* Kako junaci reaguju kada pogledaju film o sebi?
– Svi likovi moraju da pogledaju film pre premijere. Tada mogu da kažu nešto o tome, da utiču na ceo ishod. Konkretno, Melori je imala neke detalje koje je dodala filmu. Ali ona sada putuje sa filmom, razgovara s publikom o svom životu. To joj se jako dopalo. Uživa u tome.
* Vaša metoda snimanja filmova je retka i vredna divljenja. Kome se vi divite?
– Volim italijanski neorealizam. U sadašnje vreme od dokumentarista divim se ruskom autoru Viktoru Kosakovskom.
Na pola puta
Festival Sedam veličanstvenih trenutno je na polovini svog 12. izdanja. Na programu su bili „Još jedan tango“, „U smiraj života“, „Melori“ i „Lampeduza zima“, a publika do zatvaranja može pogledati i filmove „Don Žuan“, „Braća“ i „Palio“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
