Umetnici i njihove mačke: „Ne možete imati nikakve tajne. Moja mačka će mi sve reći“, tvrdio je Paul Kle

Sudeći prema fotografijama sa krznatim drugarima, „selebritiji“ nisu imuni na slatkoću mačaka, kolko god da su slavni. Od Hemingveja, do Herberta Tobijasa, Kurt Kobejna, Bouvija, Frenka Zape, Fredija Merkjurija, Lenona, Merilin Monro, Morgana Frimana, Elizabet Tejlor, Odri Hepbern, Brižit Bardo, Entoni Hopkinsa, Meril Strip, Šon Konerija, lista poznatih mačkoljubaca je beskonačna…

A Danas ovom prilikom izdvaja desetak slavnih slikara, koji su voleli mačke i čija su dela bila inspirisana mačkama.

– Jedan od najznačajnijih umetnika 20. veka katalonsko-španski nadrealista Salvador Dali, kupio je šezdetih godina kućnog ljubimca ocelota po imenu Babou, koji ga je pratio na povodcu i kragni sa klinovima skoro svuda gde je išao – uključujući i u čuveni restoran na Menhetnu. Jednom prilikom, njegova pratnja na večeri u restoranu se uplašila kada je spazila divlju mačku, međutim, Dali joj se mirno obratio rečima da je Babou normalna mačka koju je „prefarbao u op-art dizajnu“ – piše DailyArt Magazine.

Anri Matis francuski slikar, grafičar, vajar i dekorater, jedan od vodećih umetnika fovizma i među najvećim koloristima dvadesetog veka, takođe je bio i ljubitelj mačaka.

U poslednjoj deceniji svog života, Anri Matis je bolovao od raka i većinu vremena provodio u krevetu ili u invalidskim kolicima. Društvo su mu pravile brojne mačke.

Austrijski simbolistički slikar, jedan od osnivača Bečke secesije Gustav Klimt čija je primarna inspiracija za slikanje bila žensko telo, te su njegovi radovi prožeti erotizmom, što mu je u ono vreme doneo velike probleme i osude puritanaca i moralnih dželata.

Naime, Klimt 1893. dobija porudžbinu da radi tri slike koje bi ukrašavale plafon velike hale univerziteta u Beču. Njegove tri slike, Filozofija, Medicina i Pravda bivaju oštro kritikovane i svrstane u „izopačenu“ i „pornografsku“ umetnost što je na kraju rezultovalo odlukom da se nacrtane slike ipak ne prikažu i izlože u hali bečkog univerziteta.

To će biti i poslednji put da je Klimt ikad prihvatio da radi za javne institucije, uprkos činjenici da je za sliku „Filozofija“, protiv koje je 87 profesora potpisalo peticiju, dobio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu. Sve tri slike – Filozofija, Medicina i Pravda, uništile su SS trupe, u Drugom svetskom ratu, stoji na Vikipediji.

Kada smo kod Klimtovih slika, ipak je Poljubac najpoznatije njegovo delo, a što se tiče fotografija na kojima je uslikan Klimt, najpoznatija je ona sa njegovom macom Katze, čije ime u bukvalnom prevodu sa nemčkog jezika i znači mačka. Pored njegovih poznatih dela, poznata je i njegova ljubav prema mačkama.

Nemačko-švajcarski slikar, Paul Kle, član umetničke grupe Plavi jahač, na čije je stvaralaštvo uticalo nekoliko pravaca savremene umetnosti: ekspresionizam, kubizam i nadrealizam, takođe je bio veliki mačkoljubac. A, Kle i njegov prijatelj Vasilij Kandinski poznati su po svom pedagoškom radu u školi Bauhaus.

– Ljubav Paula Klea prema mačkama počela je u mladosti jer su one oduvek bile deo njegove porodice. Godinama kasnije, Kle je delio svoj studio sa svojim mačjim prijateljem Bimboom, prelepom belom dugodlakom mačkom koja ga je pratila svuda. U memoarima Kandinski i ja, Nina Kandinski se seća Klejeve ljubavi prema životinjama, – piše DailyArt Magazine.

„Paul Kle obožava mačke. U Desauu je njegova mačka uvek gledala kroz prozor u studiju. Mogla sam je savršeno videti iz svoje privatne sobe. Kle mi je rekao da me mačka uporno posmatra: Ne možete imati nikakve tajne. Moja mačka će mi sve reći“, zapisala je Nina Kandinski.

Najveća figura pop – art kulture, Endi Vorhol američki slikar, režiser, publicista, glumac tokom 1960-ih je od ilustratora postao jedan od najpoznatijih umetnika Amerike, dok su on i krug ljudi okupljeni oko njega na mnogo načina definisali čitavu tu deceniju.

Prema navodima Vikipedije, Vorhol je svoje bolešljivo detinjstvo opisao kao veoma važno za razvoj njegove ličnosti i njegovih sposobnosti. Naime, on se u trećem razredu razboleo od horeje bolesti koja izaziva bezvoljne trzaje mišića. Ona je dovela i do promena u pigmentaciji kože, a kasnije je Vorhol razvio i hipohondriju, strah od lekara i bolnica.

Pošto je bio vezan za krevet kao mali, bio je isključen od društva svojih vršnjaka i veoma je postao vezan za majku. Dok je ležao u postelji u cilju oporavka, voleo je da crta, sluša radio i skuplja sličice filmskih zvezda, koje je lepio oko kreveta.

– Endi Vorhol je voleo mačke. Godine 1954. objavio je knjigu ručno obojenih litografija pod naslovom 25 mačaka po imenu Sam i jedna plava maca. Prema Vorholovom nećaku, koji je objavio sopstvenu knjigu Uncle Andi’s Cats 2009. godine, Vorholova kolekcija mačaka počela je kada se umetnik uplašio da će njegova jedina mačka po imenu Hester postati usamljena. Nakon što su kući doveli drugu mačku, po imenu Sem, porodica mačaka je na kraju dostigla 25 mačaka, kojima je Vorhol dao isto ime – Sem – navodi DailyArt Magazine.

Još jedan opšte poznat prizor ljubiteljima mačaka i umetnosti jeste fotografija Vasilija Kandinskog kako zadovoljno drži svoju mačku Vaske u zagraljaju.

Pionir apstraktnog slikarstva osnivač je grupe „Plavi jahač“ 1912, i izdavač uticajne knjige „O duhovnosti u umetnosti“.

On, prema Vikipediji, po početku Prvog svetskog rada beži u Švajcarsku, a odatle se vraća u rodnu Rusiju gde je bio profesor na umetničkim školama.

Tokom Ruske revolucije gubi značajan deo svoje imovine, te zadovoljno prihvata poziv Valtera Gropijusa da predaje na Bauhausu u Vajmaru, Desauu i Berlinu. U to su se doba u njegovim slikama pod uticajem konstruktivizma definitivno pojavile geometrijske strukture.

Godine 1924, skupa sa Lionel Fajnigerom, Paulom Kleom i Aleksejem Javlenskim osnovao je grupu „Plava četvorka“

Pojavom nacista 1933. ukinut je Bauhaus, a umetnik odlazi u Francusku. Nacisti su 1937. godine uzeli 57 njegovih slika iz muzeja i izložili kao „degenerativnu umetnost“ na sramnoj izložbi.

„Kandinski je posedovao vrlo visoku slikarsku inteligenciju i imao istančan osećaj za boje i forme. Svim je bojama dao dublji unutrašnji značaj i asocijacije te ih je stavljao pored suprotnih boja. Njegova se teorija temeljila na sinesteziji, on je bojama dodeljivao raličite utiske. Osim toga tražio je pripadnost boja određenim formama. Sa rastom stupnja apstraknosti u njegovim slikama razvio je Kandinski svojevrsnu gramatiku koja im je omogućila da radi u bespredmetnosti. Kao uzor mu je služila muzika, u kojoj se osećaji izražavaju notoma. Temeljna ideja je čuti boje, videti zvukove. Cilj umetnosti je harmonija boja i dodirivanje ljudske duše. „Obojani zvukovi” prerastaju u „obojane simfonije” koje kao i tonovi i zvukovi u muzici mogu izazvati harmonične ili disonantne osećaje“, navodi se u Vikipediji povodom teorije stvaranja velikog umetnika.

Spisak mačkoljubaca ne bi bio potpun bez prisustva jednog od najvećih slikara i osnivača kubizma Pabla Pikasa. Pored slikarstva, stvarao je i grafiku i vajao, a poznat je i po formi crteža.

Pikasovo delo se svrstava u nekoliko faza, mada su pojedina razdoblja u njegovom delu predmet sporova. Faze su: plavo razdoblje, ružičasto razdoblje, doba pod uticajem afričke primitivne umetnosti, analitički kubizam, sintetički kubizam.

Kako tvrde biografi, Pikaso je čak bio i opsednut mačkama te su njegove brojne skice, crteži, ilustracije, slike bile inspirisane njima.

On ih je pažljivo posmatrao, proučavao, a i zapisao da je „učio od njih“. Izdvajaju se njegova dela „Žena sa mačkom“, „Ludača sa mačkama“, „Ležeći akt sa mačkom“, kao i ona na kojoj je njegova supruga „Žaklina sedi sa svojom mačkom“ ali i njegove ljubavnice francuske umetnice jugoslovenskog porekla, – „Dora Mar sa mačkom“.

Ova lista mogla bi da ode u nedogled, zbog neodoljive mačeće prirode, ali i nadmene, jer nije džaba pisac Teri Pračet, primetio: „U drevna vremena, mačke su bile obožavane poput božanstava, i to ni danas nisu zaboravile”.

Ali za kraj, izdvajamo ženu koja je volela sve životinje, kako i mačke tako i majmune, i njen čuveni autoportret sa njima. Naravno, u pitanju je velika Frida Klao.

Umetnica je stvarala pod uticajem autohtone meksičke kulture, čije je viđenje slikala jakim bojama, mešavinom realizna i simbolizma. Njeno burno detinjstvo obeleženo je bolešću koja ju je vezala za krevet, međutim, u tom periodu ona intenzivno slika.

„Dobro poznati autoportret Fride Kalo prikazuje majmuna na njenom levom ramenu, kolibrija u sredini sa ogrlicom od trnja i mačku na desnom ramenu. Kalo je naslikala brojne autoportrete, od kojih je svaki bio bogat simbolikom. Često je u svoje slike uključivala i svoje brojne kućne ljubimce. Srećom, postoje i brojne fotografije nje, njene porodice i prijatelja, na kojima često vidimo sve vrste životinja, uključujući mačke, kako trče okolo“, navodi DailyArt Magazine.