Ne odlučuje suza predsednika o sudbini filma nego publika

Podsetimo, film je rađen prema knjizi „Srpska trilogija“ Stevana Jakovljevića, tačnije, prema priči o vojnicima jedne tobdžijske baterije u Prvom svetskom ratu koji su, kao i stotine hiljada drugih, učinili da slava srpske vojske postane besmrtna. Neki od njih bili su mladići kojima je to bio prvi rat, kao glavnom junaku Stevanu Jakovljeviću, tek svršenom studentu biologije. Film je njegovo sećanje na ratne drugove, ali i sećanje na pola miliona poginulih srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu, nad čijim grobovima cveta mali plavi cvet zaspanka.

– Veoma sam uzbuđen, srećan i počastvovan što će ovaj film biti okosnica obeležavanja stogodišnjice kraja Velikog rata jer smo mi „Zaspanku za vojnike“ pravili kao veliku odu i počast generaciji koja je iznela Balkanski rat na svojim plećima i žrtvovala se beskrajno – kaže za Danas uoči premijere svog filma reditelj Predrag Gaga Antonijević

* Postoji među filmadžijama teorija da je adaptacija velikih književnih dela za film osuđena na promašaj. Šta vi kažete?

– To sam ja još kao student slušao – da bolju premisu za film čini loša od dobre knjiga. Činjenica jeste da imate neka dela koja se opiru, kao recimo moja omiljena knjiga „Majstor i Margarita“. Ona je toliko složena da film kao medij ne može da obuhvati toliko slojeva – od fantazije, preko romana u romanu, socijalne i ljubavne priče, do političke satire i tako dalje. Kad strpate sve to u film, to postane galimatijas, čak se i veliki Saša Petrović nije proslavio sa filmom „Majstor i Margarita“, pa je posle toga išao na popravni u Narodno pozorište sa predstavom, pa ni to nije bilo dobro. To znači da ima dobrih knjiga koje su teške, ali ima i dobrih knjiga koje se daju adaptirati. Sve zavisi od karaktera štiva koje se adaptira. Mi smo kod Jakovljevića išli za autentikom, da ne bismo ušli u špekulacije, pa da pravimo događaje koji se nisu desili. Ovako smo se samo poslužili njegovim iskustvima i onime što je on video. To je kapitalno delo i kapitalni podsetnik na Prvi rat. Koliko tu samo priča ima, mi smo uzeli samo jedan segment.

* Mnogo se pisalo o tome kako je predsednika Aleksandra Vučića ganuo vaš film, da se rasplakao.

– I ja sam tako čuo – da je film emotivno delovao na njega. Mi smo „Zaspanku za vojnike“ imali na kontrolnim projekcijama više puta za razne kolege i prijatelje i bogami svi su reagovali, i muško i žensko i staro i mlado jer film pre svega deluje na jednoj emotivnoj ravni.

* Da li ste znali da će biti organizovana posebna projekcija za predsednika?

– Čuo sam, ali sam tada bio u Banjaluci na našoj pretpremijeri. Bilo mi je jako drago jer, pravo da vam kažem, svi smo mi veoma ponosni na ovaj film pošto nismo imali ni para ni snage da ga marketinški plasiramo tako da, kad je sad došlo do toga da ga je Vučić gledao i rekao „dajte, ovo ćemo da uzmemo za svečanu akademiju“, za nas je to bila velika čast i zadovoljstvo. Stvarno moram da mu odam priznanje jer sam ja neka druga politička opcija, ali to mu očigledno nije smetalo da ovaj film podrži.

* Šta mislite, da se predsednik nije rasplakao, da li bi vaš film bio podržan toliko?

– Ja to ne bih tako vezivao. Film bi bio podržan od publike. Ja ne kažem sad da suza predsednika odlučuje sudbinu filma. Taj film je veoma snažan. Biti u ovom trenutku deo državne proslave stogodišnjice jeste čast zato što je ovaj film u slavu ljudi koji su to zaslužili. Drago nam je što smo deo toga i normalno da će se po prirodi stvari pisati o proslavi tako da i film dobija više prostora u medijima. Mi smo snimali ovaj film uz velike poteškoće. Četvrtina budžeta je bila od države, a ostalo smo sami dali donirali, niko nije uzeo pare od nas producenata. Kad smo već tako radili, naravno da nam je stalo da film dobije neko mesto.

* U mnogim intervjuima stoji vaša fascinacija hrabrošću i čestitošću srpske vojske. Kako danas, nakon skorašnjih ratova i svih izneveravanja, gledate na ove osobine, patriotizam uopšte?

– Naravno da je došlo i do krize morala i patriotizma. Mi smo tim ratovima uspeli sami sebi da ogadimo patriotizam, a mislim, i stalno to ponavljam, da je vreme za neki novi i čist patriotizam jer ne može se nikud bez ideologije, a nema lepše od patriotizma i ljubavi prema domovini. Bez toga se ne može ići napred ni ekonomski, ni u jednom drugom polju i takvih je primera previše u svetu. Zato i mi moramo naći načina da smognemo snage da vratimo patriotizam na pravi put. Zbog mladih ljudi, njihove budućnosti i budućnosti ove zemlje.

* Rekli ste da vas istorija generalno zanima, ali šta vam je bilo najprivlačnije u delu Stevana Jakovljevića?

– Kad sam ja bio mlađi, „Srpska trilogija“ je bila obavezno štivo i taj tekst je pre svega autentični zapis o Prvom ratu sa stvarnim ljudima koje je Stevan sretao i opisivao događaje koji su se desili. U tome smo našli nepresušno vrelo istinitog prikazivanja tog rata. Mi smo čak i njegov dijalog u jeziku koristili i trudili se da ostanemo što bliže tim gotovo dnevničkim zapisima. Jedini dramaturški novitet koji smo napravili jeste da smo u priču uveli sam lik Stevana Jakovljevića kao protagonistu, a ne samo kao posmatrača.

* Šta je bio najveći izazov dok ste radili?

– Osnovni problem u vezi sa svakim delom jeste da duboko u duši mora da ti bude kristalno jasan kakav film praviš. Mislim da sam u tome uspeo pre nego što smo počeli i to je sreća. U suprotnom nastaju problemi. Ja sam tačno znao da pravimo patriotsku, blago patetičnu čitanku, čak pomalo i romantiziranu verziju.

* Koja replika bi mogla da sumira film?

– To je replika koju izgovara major ili LJuba Bandović kad dolazi odsudni čas. A to sam citirao Milenka Stojkovića koji kaže „Rđa bio ko god se sklonio“. Ta replika govori o tome da dolaze neki momenti u životu koje ne prizivamo mi, ali kad dođu moramo da prepoznamo njih i njihov značaj, da je to država i da je ona važnija od nas samih. Ta sposobnost ljudskog bića da stane na crtu je po sebi nešto impozantno jer, ako se sećate, to kažu narodne epske pesme kad opisuju hajduka – da je kadar stići i uteći i na strašnom mestu postajati. Ovo poslednje je najvažnije. Eto, taj kvalitet srpske vojske je meni bio fascinantan, kao i crnogorske na Mojkovcu, na primer, i uopšte ta naša golgota da se izdrži na strašnom mestu.

* Kako gledate vaš film u kontekstu aktuelne situacije sa Kosovom? Hoću da kažem da svako zveckanje oružjem prirodno plaši i uznemirava ljude. Šta vi kažete?

– Ovaj film je pre svega duboko antiratni film. Uverićete se u to kad ga budete gledali, ali nije antiratni u tom smislu da omalovaži tu snagu, polet i žrtvovanje te generacije . E sad, ostaje jedno pitanjce da visi u vazduhu i ja ga čak postavim u filmu – koliko bi nas bilo da ne bi te strahote zvane Prvi svetski rat jer mi govorimo o polovini muškog stanovništva i trećini cele populacije koja je nestala u tom ratu. To dakle jeste antiratni film ali ne antiratni film kao ovi što su se ovde pravili poslednjih decenija gde zapravo omalovažiš, isprljaš sve i svašta samo da bi to bio antiratni film. Ovaj film želi da naglasi da su ti ljudi bili junaci veliki i da su velike žrtve podneli. U isto vreme, mi stalno treba da se preispitujemo. Ovog trenutka Srbiji je potreban mir u nekoliko generacija da bismo uopšte stali na noge. Potreban nam je višegeneracijski mir inače – gotovi smo. Moramo da se okrenemo tome da stvaramo bolje uslove za mlade ljude, da stvorimo dovoljno novca da ostaju ovde, da žive dostojno, da se ekonomija razvija. To je po meni taj novi patriotizam koji stalno zagovaram.

* Šta je vaš naredni projekat?

– Radim film o Jasenovcu. Kao što nismo dovoljno filmova snimili o Prvom ratu, tako nismo ni o Jasenovcu, jednoj od najbolnijih tačaka u srpskoj istoriji. Ogromna je odgovornost ali, pravo da vam kažem, spremni smo.

Autorska i glumačka ekipa

Scenario filma napisali su Gaga Antonijević i Nataša Drakulić, kostime je uradila Ivanka Krstović, scenografiju Milenko Jeremić, direktor fotografije je Miloš Kodemo, a kompozitorka Aleksandra Kovač. Igraju: Marko Vasiljević kao Stevan Jakovljević, Vuk Jovanović, LJubomir Bandović, Nenad Okanović, Aleksandra Đurica, Ivan Đorđević, i drugi.

Dve premijere

Film „Zaspanka za vojnike“ premijerno će biti prikazan danas u okviru svečane ceremonije obeležavanja stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata za predstavnike državnih institucija, a sutradan je još jedno „premijerno“ prikazivanje sa poklonom glumaca i autorske ekipe od 20 sati u Sava centru.