Ne prigodno nego originalno: Jubilarni 30. Festival autorskog filma

O svemu tome govorili su na prvoj konferenciji za novinare povodom 30. FAF-a direktor festivala Igor Stanković i selektori Srđan Vučinić, Srdan Golubović i Stefan Ivančić.

Igor Stanković rekao da ovogodišnje izdanje FAF ne donosi samo autore koji su nekad davno otkriveni, nego i nove reditelje koji svojim izrazom donose svež duh autorskog filma.

– Donosi filmove reditelja koje dosad nismo imali ni viziju da će biti deo autorskog filma, a reč je o svakako velikim autorskim imenima bez obzira na to što neki od njihovih filmova sada nastaju u Holivudu na engleskom jeziku. Prevashodno mislim na film koji otvara festival – Almodovarov „Susedna soba“, Žaka Odrijara „Emilija“ i Kirila Srebrenikova „Limonov“ – istakao je Stanković.

On je skrenuo pažnju da se ove godine obeležava i 100 godina od rođenja Sergeja Peradžanova. Njemu u čast biće priređena manja restrospektiva a videćemo i dokumentarni film iz venecijanskog programa gde je jedan od sagovornika, koga je rad Peradžanova inspirisao, Emir Kusturica. Predviđeno je i otvaranje velike izložbe posvećene slavnom reditelju u saradnji sa jermenskim muzejem savremene umetnosti. Tu su segmenti filma „Ašik Kerib“ koji su pronađeni u Sant Petersburgu kod kontejnera koji su u međuvreneu skenirani, digitalizovani i hronološki poređani.

Stanković je posebno izdvojio program „Sestre Limijer“ s retrospektivom filmova gruzijskih autorki ne zbog, kako je napomenuo, rodne ravnoprvnosti, nego zato što je Gruzija najznačajnije područje u bivšem Sovjetskom Savezu gde su izuzetno značajne filmove napravile upravo rediteljke.

Umetnički direktor FAF-a Srđan Vučinić kazao je da u takmičarskom programu ima 12 filmova čiji bi autori mogli da postanu velika imena autorskog filma. Pored toga što ima više žena rediteljki u ovoj selekciji, što je potpuno normalno, kako je dodao, postoje i neke druge tendencije a to je približavanje bioskopskog i autorskog filma.
– Ali ne u smislu nekog jeftinog populizma nego je više približavanje arhetipskim obrascima kao što su humor i emocionalno saživljavanje sa likovima. U tom smislu je značajan film „Sve što zamišljamo kao svetlost“ indijske autorke Pajal Kapadije koji je osvojio Gran Pri žirija u Kanu i film „Crni pas“ kineskog autora Guan Hua.

– To su filmovi koji na najbolji mogući način prikazuju približavanje autorskog filma bioskopskom filmu koje je za nas prihvatljivo jer privlači nekog gledaoca koji je možda van toga, ali ga uvlači u nešto što je savim osobeni autorski svet – objasnio je Srđan Vučinić.

On je izdvojio filmove koji su za njega subjektivno najinteresantniji.

– Neću reći da je to eksperiment nego više isprobavanje filmske forme kao što je film „Armand“ norveškog reditelja Halfmana Ulmana Tedela, koji je dobio nagradu za najboljeg debitanta u Kanu, kao i film „April“ gruzijske rediteljke Dee Kulumbegašvili koji je osvojio nagradu žirija u Veneciji. To nije najvažnije koliko to što oba ova autora kroz svoje filmove izmišljaju svoje rediteljske vizure od prvog do poslednjeg kadra. To je za mene iskorak u drugačije u odnosu na ono što smo dosad imali – zaključio je Srđan Vučinić.

– Što se tiče glavnog programa ove godine imamo zaista veliki broj velikih autora – istakao je Stefan Ivančić a i u žurnalu FAF-a mogu se videti autori kao što su: Majk Li s filmom „Bolne istine“, Džošua Openhajmer s ostvarenjem „Kraj“, zatim „Seme svete smokve“ Muhameda Rusolfa, koji će, iako ga je radio iranski reditelj, biti nemački kandidat za Oskara.

Sve ove autore već godinama okuplja FAF i najveći svetski festivali ali ovaj put su neki od velikih autora prisutni i u drugim programima kao što je Bande A Part i u programu Sirovo. Recimo film „Popodneva samoće“ španskog autora Alberta Sera, koji je pobedio ove godine u San Sebastijanu i koji će biti i gost FAF-a, novi film Kirila Srebrenikova „Limonov“, koji je kao i Muhamed Rusolf umetnik u egzilu, novi Kronenbergov film „Pokrov“, nabrojao je Ivančić samo neke od naslova uz zaključak da su to sve veliki autori za koje veruje da će privući beogradsku publiku.

Reditelj i selektor FAF Srdan Golubović je rekao da su se pitali kako da obeleže rođendan festivala, a da to bude drugačije, neobično i u njemu svojstvenom duhu.

– U tekstu za žurnal FAF-a sam napisao da bi neki drugi festivali povodom jubileja napravili neku prigodnu monografiju ili dokumentarni film o istoriji festivala, ali mi smo se odlučili za kratki igrani film koji će biti u duhu onoga što predstavlja FAF. Taj kratki film koji traje 13 minuta je režirao laureat festivala, reditelj i scenarista Marko Đorđević koji je sa svojim filmom „Moj jutarnji smeh“ pobedio na FAF-u 2019. godine – podsetio je Srdan, dodajući da će ovo iznenađenje biti predstavljeno na samom otvaranju.

– Videćete film o neobičnom obućaru i njegovom prijatelju dečaku. Na neki način, taj film je u potpunosti u Markovom duhu i njegovom autorskom senzibilitetu ali predstavlja i onu vrstu poetskih i filozofskih vrednosti koji Festival autorskog fllma ovih 30 godina predstavlja beogradskoj publici – istakao je Srdan Golubović.

Što se tiče žirija Glavnog takmičarskog programa, njega će činiti scenaristkinja i rediteljka Una Gunjak, prošlogodišnja dobitnica nagrade za najbolji scenario za film „Ekskurzija“ i autorka koja je sa svojim prvim kratkim filmom „Kokoška“ učestvovala u Kanskom programu Nedelja kriitike gde je osvojila nagradu Evropske filmske akademije za najbolji kratki film.

Druga članica žirija je cenjena i veoma popularna spisateljica Rumena Bužarovska, autorka zbirki priča „Nikuda ne idem“, „Moj muž“ „Osmica“, i dugogodišnji direktor ZDF arte televizije i sada predsednik Luksemburškog filmskog fonda Meinholf Zurhofst. Golubović je napomenuo da je Zurhofst posebno značajan za otkrivanje evropskih reditelja kao što je recimo Ruben Ostlund, kao i da je zaslužan za to što su mnogi filmovi naših mladih reditelja predstavljeni na televiziji koju je on vodio.

– Još jedan novitet na FAF -u je što pored nagrada Grand Prix Aleksandar Saša Petrović, nagrade za najbolju režiju i nagrade za scenario koja nosi ime Gordan Mihić, uvedena još jedna – novčana nagrada za režiju, pored one glavne nagrade, koja je 5.000 evra. -Novčanu nagradu za režiju dodeljuje Filmski centar Srbije – napomenuo je Srdan, dodajući da su takva priznanja stimulativna, pogotovo za mlade reditelje.

Na kraju, osvrnuo se i na vizuelno rešenje za 30. FAF, koji su dizajnirali studenti predvođeni grafičkim dizajnerom Borutom Vildom.

Vizual je inspirisan filmom „Pavle Pavlović“ Mladomira Puriše Đorđevića.

– Za nas je bilo veoma bitno da ovaj 30. FAF bude posvećen Puriši, koji je jedan od autora koji je najviše učestvovao na festivalu a ove godine je i stogodišnjica od njegovog rođenja – istakao je Srdan Golubović.
Za one koji dosad možda nisu obavešteni, počeo je program FAF pre FAF-a na kome možete pogledati neke od antologijskih ostvarenja koji su prikazani na ovom festivalu.

Odvažan glas Hrabrog Balkana

Aleksandra Kosanović Strižak, ispred Erste Banke, našalila se da je sigurna da svi jedva čekaju da čuju reč pokrovitelja festivala i rekla da su početkom ove godine u Erste banci pregledali svoj portfolio podrške kulturi i umetnosti i uvideli da su napravili veliki propust što dosad nisu imali filmsko stvaralaštvo.
– Jednoglasno smo došli do odluke da to treba da bude Festival autorskog filma, ne samo zato što delimo iste vrednosti, što ovaj festival ima viziju i traje 30 godina, nego zato što vraća publiku u dvoranu i neguje novu publiku a to je nama veoma važno kada podržavamo manifestacije u kulturi. Drugi razlog je bio Hrabri Balkan jer već godinama ne svim festivalima koje podržavamo dodeljujemo nagradu koja se zove „Veruj u sebe“. Ona je namenjena upravo mladim autorkama i autorima koji tek dolaze i kojima je potrebno da ih neko pohvali, prepozna i da im da vetar u leđa. Tako smo odlučili da u selekciji Hrabri Balkan dodelimo nagradu za odvažan glas Hrabrog Balkana – kazala je Kosanović – Strižak i čestitala deceniju ove selekcije na FAF-u