Ne treba štititi čitaoce i biblioteke od knjiga

Oba saopštenja su pisana jezikom politike, a taj jezik često skriva nameru pisca i meni je nerazumljiv. Bilo bi mnogo dostojnije kada bi sa profesorom Goldštajnom stručne polemike vodili kolege istoričari koji se bave istom istorijskom temom. Od početka marta 2019. godine kada je knjiga Ive Goldštajna „Jasenovac“ objavljena do sada se nije pojavila nijedna polemika te vrste. Napisati 1400 autorskih strana o zloglasnom logoru Jasenovac može samo veliki znalac i posvećeni istraživač teme kojom je okupiran, a u ovom slučaju je to profesor Goldštajn – kaže za Danas Bora Babić, direktorka i glavna urednica Akademske knjige, osvrćući se na odluku ministra kulture i informisanja da sa spiska knjiga koji je već komisija odobrila za otkup povuče knjigu Ive Goldštajna o ustaškom koncentracionom logoru.

Bora Babić očekuje i da će javnost biti obaveštena koji to istoričari smatraju Goldštajnove teze „čudnima“ i sumnjiče autora da je „revizionista“.

– Očekujem da javnost bude obaveštena koji su to istoričari napisali i gde možemo pročitati njihove recenzije. Kako bi se naša kulturna javnost donekle obavestila o kakvom delu je reč, na početnoj stranici sajta Akademske knjige smo postavili sadržaj knjige „Jasenovac“. Goldštajn daje vrlo informativan pregled istorije Jasenovca u njegova 44 meseca trajanja. Autor nema nikakvih rezervi oko toga da se u ustaškoj tzv. Nezavisnoj državi Hrvatskoj nad Srbima dogodio genocid, i da je taj genocid imao svoj vrhunac u Jasenovcu. U ovoj studiji Goldštajn je otvorio niz tema iz istorije Jasenovca, neke od njih su po prvi put uopšte obrađene  – primera radi, da bi predstavio strahotu Jasenovca, narativ je spustio na nivo individue. Opisao je detaljno zatočenike, žrtve i njihove čuvare – zločince. Odnosi između njih bili su često kompleksni, tako da odudaraju od stereotipa. U poglavlju „Na to se navikava ne čovjek, nego logoraš“ Goldštajn objašnjava da se onaj koji je ušao u Jasenovac, a da bi preživeo, morao dehumanizovati – prosto, morao je svoju egzistenciju prilagoditi isključivo jednom cilju – kako preživeti. A takvih primera, veoma zanimljivih i novih, u knjizi  ima mnogo – ističe Bora Babić.

Sa spiska je uklonjena i knjiga istoričara Dejana Ristića „Mitovi srpske istorije“ izdavača Vukotić media.

– Knjiga, objavljena početkom septembra 2019. godine, doživela je tiraž od bezmalo 10.000 primeraka. O knjizi je izvestilo više od stotinu medija iz Srbije i šireg okruženja. Predstavljena je u tridesetak gradova širom Srbije, Republike Srpske, Severne Makedonije i Grčke. Veliki broj biblioteka već je poseduje, a mnoge je upravo naručuju. Interesovanje čitalaca, biblioteka i javnosti za nju je i dalje veliko – kaže za Dejan Ristić Danas i dodaje – Istovremeno, prepoznajući potrebu objektivizacije znanja u vezi sa nacionalnom prošlošću, kao i naučnog suprotstavljanja sveprisutnijoj mitomaniji i pseudoistoriji, ministar je nedavno izdvojio značajna sredstva za ekranizaciju knjige „Mitovi srpske istorije“. Na taj način sadržaj knjige uskoro će dopreti i do višemilionskog televizijskog auditorijuma – osvrće se Ristić na zanimljiv dvostruki standard Ministarstva.

– Kada je u pitanju otkup knjiga važno je da je stručna komisija pozitivno ocenila moju knjigu, kao i da se deo biblioteka koje je još uvek nisu nabavile opredelio da je uključi u svoje zbirke. Biblioteke će to moći da učine i tokom narednog otkupa pošto je ona objavljena u više tiraža tokom 2019. i 2020. godine. Odluku ministra da knjigu naknadno isključi sa spiska naslova koji će se, sredstvima Ministarstva, naći u bibliotekama vidim kao prijateljski nastrojen marketinški trik koji za cilj ima da dodatno zainteresuje čitaoce, javnost i medije za samo delo. Poznato je da se ministar, pravnik po struci, tokom niza godina bavio trgovinom i marketingom. Sa druge strane, on i ja se dobro poznajemo i sa zahvalnošću primam saznanje da već dugo prati moje stručne aktivnosti. Kako je ministar pravnik po struci on nije mogao da iznese stručni stav po pitanju knjige strogo istoriografskog sadržaja te njegov potez tumačim jedino kao prijateljski gest sračunat sa ciljem da sadržaj knjige dopre do što većeg broja čitalaca i gledalaca, na čemu sam mu veoma zahvalan – ironičan je Ristić.

I treća od „isključenih“ knjiga je, zanimljivo, istoriografska i čak sa donekle sličnom temom kao „Jasenovac“. Radi se o „Etničkom čišćenju“ istoričara Vladimira Petrovića objvaljenom u zajedničkom izdanju Arhipelaga i Instituta za savremenu istoriju.

– I po svom sadržaju i po svom postupku ova odluka ne može biti prihvatljiva. Ne treba štititi čitaoce i biblioteke od knjiga. Ako je stručna komisija preporučila ove tri knjige, kako su one odjednom postale sporne? Pošto su biblioteke na osnovu liste preporučenih knjiga napravile svoj izbor, onda je naknadnim uklanjanjem knjiga učešće biblioteka u proceduri otkupa obesmišljeno – kaže u razgovoru za naš list Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, koji podseća da je „otkup knjiga namenjen čitaocima, ali da ne može da ga bude bez biblioteka i izdavača“.

Božović kaže da je otkup je nastao kao instrument kulturne politike i to bi i morao da bude, kao jedna vrsta garancije države da će se sve značajne knjige iz književnosti, umetnosti i humanistike koje se tokom jedne godine pojave na srpskom jeziku naći u svakoj javnoj biblioteci u Srbiji. Vremenom je otkup knjiga od sredstva kulturne politike postao sredstvo nabavne politike.

– Mi smo stručnjaci da od nevolje napravimo vrlinu. Tačno je da nisu retke biblioteke koje većinu knjiga nabavljaju preko otkupa, jer u svojim sredinama ne dobijaju potrebnu budžetsku pomoć. Ali to je razlog da se taj problem reši u svakoj takvoj opštini i gradu, a ne da se menja smisao otkupa knjiga. Otkup knjiga, ukratko, treba da podstiče kritični kvalitet i da biblioteke oprema knjigama koje traju i koje će biti potrebne i ovoj i narednim generacijama, a ne knjigama koje su trenutno popularne, ali će im popularnost zgasnuti čim mine trend kome pripadaju. Ni školska lektira se ne pravi po principu „šta se traži“ već po principu „šta je dobro“, pa taj princip „šta se traži“ ne bi trebalo primenjivati ni u otkupu knjiga. Otuda je neophodno osnažiti odgovornost stručne komisije i značajno povećati procent odluka koje ona donosi povodom otkupa. U postojećem modelu otkupa, koji traje već godinama, postoji mnogo aktera, a niko od aktera ne preuzima potpunu odgovornost za ishod otkupa. Sadašnji model otkupa je iscrpeo svoje mogućnosti. Za realne potrebe javnih biblioteka i njihovih čitalaca bilo bi neophodno da se značajno uveća budžet otkupa. Ali mislim da to čak nije ni najvažnije. Najvažnije je precizirati i pooštriti kriterijume, osnažiti ulogu i odgovornost stručne komisije, a potom sprovoditi otkup najmanje dva puta godišnje. Knjige koje su objavljene u proleće prošle godine doći će u biblioteke sa zakašnjenjem dužim od godinu dana, što je loše za njihov rad i interesovanja čitalaca. Proteklih godina jedna od najvećih problema otkupa jesu ponovljena izdanja. Iz godine u godinu ona predstavljaju sve veći deo otkupa, čime se stvara pogrešna slika o kulturnoj sceni, o izdavačkoj produkciji i realnim potrebama biblioteka. Otkup mora biti namenjen novim knjigama, inače ćemo ubrzo doći u situaciju da će većinski deo otkupa predstavljati nova izdanja knjiga kojih već ima u raznim izdanjima u bibliotekama. To svakako nije cilj otkupa. On ne može i ne treba da bude rešenje za sve probleme bilbioteka i izdavača, ali ako jeste instrument kulturne politike on će dugoročno najviše pogodovati bibliotekama i prirodnom pravu građana Srbije da u biblioteci u svom mestu mogu da nađu sve značajne savremene knjige. Svako od nas treba da plaća svoju zabavu, pa tako i zabavne knjige, a društvo treba da omogući najbolje kulturne standarde – kaže Gojko Božović.

Na ovogodišnji Konkurs za otkup publikacija za biblioteke objavljenih na srpskom jeziku i jezicima nacionalnih manjina prijavilo se  203 izdavača sa ukupno 4.253 publikacije. Komisija Ministarstva kulture i informisanja odabrala je 2.747 naslova iz 195 izdavačkih kuća, a ukupni tiraž otkupljenih publikacija je 136.518 primeraka, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja u Rešenju o dodeli sredstava izdavačima, distributerima i autorima koji samostalno objavljuju svoje knjige.

Podsetimo, konkurs je raspisan 6. marta 2020, a otvoren dva dana kasnije. Rok za prijavu bio je produžen zbog vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije virusa korona i trajao je do 15. maja.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević 18. maja imenovao i obrazovao Komisiju za otkup u oblasti književnosti u sastavu: Aleksandar Jerkov, predsednik, Petar Pijanović, Predrag J. Marković, Boško Milin i Vladimir Šekularac.

Planirani budžet za sprovođenje konkursa iznosio je 100 miliona dinara, ali je zbog odustajanja pojedinih biblioteka iz tehničkih razloga – nemogućnost blagovremenog prijema publikacija, za otkup ukupno utrošeno 98.192.183,90 dinara, kažu u Ministarstvu.

U Rešenju od 16. jula objavljenom na sajtu Ministarstva navodi se da je „otkup izvršen za publikacije od značaja za kulturu i umetnost iz sledećih kategorija: domaća književnost; prevodna književnost; književnost za decu; umetnički strip; umetnost i humanističke i društvene nauke“.

Takođe se napominje da su „publikacije otkupljene za javne biblioteke na teritoriji Republike Srbije, što za većinu njih predstavlja glavni izvor obnavljanja fondova novim naslovima“.

Najviše državnog novca u otkupu knjiga dobili su beogradski izdavači: Laguna 7.516.864,40 , Vulkan izdavaštvo 5.491.421,00 i JP Službeni glasnik 4.242.893,70 dinara.

Laguni je otkupljeno 15.095 primeraka više od 310 naslova, Vulkanu 9.162 primerka više od 180 naslova, a Službenom glasnku 4.018 primeraka više od 110 naslova.

Među izdavačima koji su u otkupu dobili između dva i tri miliona dinara su: Akademska knjiga, Buk bridž, Prometej,  Zavod za udžbenike i Zadužbina Ive Andrića.

Komisija Ministarstva kulture u Rešenju o otkupu navela je da neće otkupiti publikacije sledećih izdavača: Red Boks iz Beograda, Božić iz Novog Sada, Dedić iz Beograda, Društva srpskih rodoslova „Poreklo“, takođe iz Beograda, novobeogradskog Patama, Prime iz Gornjeg Milanovca, Udruženja „Miloš Milojević“ iz Crne Bare i Centra kulturnog razvoja Vrbas.

Knjige koje nisu prošle kriterijume Komisije, a oko kojih se podigla prašina u medijima – „Mitovi srpske istorije“ srpskog istoričara Dejana Ristića, u izdanju Vukotić medije, „Jasenovac“, hrvatskog istoričara Ive Goldštajna, koji je objavila Akademska knjiga i „Etničko čišćenje“ Vladimira Petrovića, u izdanju Arhipelaga i Instituta za savremenu istoriju, ne pominju se u rešenju, niti Ministarstvo  kulture u javnim polemikama sa medijima i autorima objašnjava zbog čega se ovi naslovi nisu ušli u otkupu.

Mimo Ristićeve knjige, Vukotić mediji otkupljeno je 10 naslova u vrednosti 211.920,00 dinara.

Novosadskoj Akademskoj knjizi otkupljeno je 180 primeraka 47 naslova u vrednosti od 2.073.973,00 dinara, a Institutu za savremenu istoriju iz Beograda osam naslova, ukupno 386 primeraka za koje je dobio 359.560,00 dinara.

Top naslovi

Tri top naslova koji drže rekord po broju otkupljenih primeraka za ovu godinu su: „Mnogo šarena knjiga za malu i veliku decu“ Mirka Markovića u izdanju Biblioteke „Dimitrije Tucović“ sa otkupljenih 367 knjiga, „Umetnost na putu ekologije“ Zorana Novakovića, koju je objavila Gradska biblioteka Novi Sad sa 343 primerka i Drame Momčila Nastasijevića, izdavač Biblioteka „Braća Nastasijević“ sa 313 primerkom.