U spomen na veliku Borku Pavićević

Nagrada je uspostavljena u saradnji Centra za kulturnu dekontaminaciju i Poljskog instituta u Beogradu, a na inicijativu Borkinih poštovalaca i prijatelja u Poljskoj i dodeljivaće se bijenalno za „javni gest“.

Ovaj termin je preuzet iz Borkinog razumevanja kako aktivističkog, tako i umetničkog javnog čina kao ličnog gesta smelosti, sa-osećajnosti i, pre svega, vlastite odgovornosti.

Međunarodni žiri, kojim su kopredsedavali književnik Kšištof Čiževski i Ana Miljanić rediteljka i direktorka CZKD-a, a u čijem radu su učestvovali Bazil Kerski (urednik i esejista), Suada Kapić (kreatorka i urednica), Želimir Žilnik (reditelj), Oliver Frljić (reditelj), Goranka Matić (fotografkinja), Sandra Mandić (novinarka), odlučio je da prvu nagradu „Borka Pavićević“ za javni gest dodeli Ružici Marjanović, nastavnici i aktivistkinji za izložbu „Ne znam ništa o Miši Stanisavljeviću“, koju je Ružica sa svojim kolegama i koleginicama inicirala i organizovala u Užicu 2022, a beogradskoj publici predstavila januara 2023, upravo u CZKD-u.

Žiri je odlučio i da dodeli posebno priznanje majorki policije Katarini Petrović iz Valjeva koja je uhapšena i suspendovana zbog svog javnog gesta koji je učinila iz moralnih razloga – otkrivajući da nismo svi jednaki pred zakonom, a naročito da postoje povlašćeni čija se krivična dela sakrivaju od javnosti.

Na svečanoj dodeli nagrade u Centru za kulturnu dekontaminaciju Ana Miljanić istakla je da se nagrada, koja nosi ime Borka Pavićević, tiče građanskog aktivizma kao i angažovanja u svim umetničkim disciplinama.

– Nagrada se dodeljuje baš za javni gest, na prvi pogled neutralnu kategoriju ali sa prizivom jedne vrste javne akcije i prakse koja nije vezana samo za građansku hrabrost ali i jeste, koja je aktivizam, ali je ujedno i umetnost i kultura – objasnila je Miljanić dodajući da je reč o gestu kojem se možemo diviti.

– Kao što znate, Borka Pavićević je bila osoba empatije, solidarnosti ali i neko ko je umeo da se divi ili bio spreman za divljenje. To je gest koji pod određenim uslovima menja kontekste u kojima je izveden. Nagrada za javni gest je naša potraga za onim što je Borka želela da postoji, čemu je težila u svim svojim javnim praksama: javni gest koji menja stvarnost u kojoj smo, koji menja svet – ukazala je Ana Miljanić.

Ružica Marjanović, dobitnica nagrade „Borka Pavićević“, kazala je da će ovo novoustanovljeno priznanje u budućnosti mnogo značiti i da je CZKD za nju uvek bio sigurno mesto.

– Verujem da će nagrada koja je pokrenuta biti jako važna u budućnosti…Vrlo često kada smo dolazili sa grupom dece u Beograd, a kada je trebalo nešto da radimo, rekli bismo da to možemo u CZKD-u, i uvek je moglo. To je nekakva sigurna kuća, sigurni prostor za sve nas. Verujem da to svi osećamo, na čemu smo zahvalni i onima koji rade i posle Borke“, istakla je Ružica Marjanović.

Ona je za Danas rekla da ju je nagrada iznenadila.

– Ako kažem da sam počastvovana, čini se da nije dovoljno, pre svega zato što je Borka Pavićević svojom prirodom i onim što je radila bila uzor i ako sam makar malo na tom putu, znam da je to vrhunski reper. Članovi žirija su toliko respektabilni, da sam se pomalo uplašila. Nekima od njih zaista se divim – rekla je Marjanović.

Ipak, posle nekoliko dana, kako je primetila „najjači utisak za nju je veče u CZKD-u“.
– Čini se da je nagrada i sve oko nje tako pažljvo i decentno osmišljeno. U našoj kuluturi se najčešće obeležava datum smrti, a u ovom slučaju se obeležava rođenje žene čiji život i rad čuvamo od zaborava i postavljamo kao uzor. Atmosfera, međusobno uvažavanje svih ljudi koji su prisustvovali, sve što se reklo o Borki i nagradi tokom te večeri bilo je s merom i bez patetike. Retko je to danas.
Danima razmišljam o činjenici da je Borka iza sebe ostavila ekipu koja nastavlja da radi punom parom i CZKD nastavlja da svetli u mraku. Inicijative mnogih pametnih i dobrih ljudi gasile su se posle njihovog odlaska. I ova činjenica govori mnogo o Borki – istakla je Ružica Marjanović.

Ona je dodala da joj je posebno drago što će deo nagrade biti i organizovanje rezidencijalnog boravka poljske pesnikinje u Užicu.
– Na taj način ova nagrada nije dodeljena samo meni. Uostalom, i bez ovog dela, nagrada nije samo moja, jer sve što je žiri prepoznao kao moj rad zapravo je timski realizovano. I još nešto. Posebno mi je drago što je prepoznat i nagrađen naš napor da delo Miše Stanisavljevića bude trajno zapamćeno i sačuvano u ovoj kulturi. Odnos prema onome što je Miša Stanisavljević radio važan je za nas i generacije koje dolaze – zaključila je Ružica Marjanović za Danas.

Preko 30 ljudi iz cele Srbije, svih generacija, i iz najrazličitijih oblasti, pozvano je da nominuje svoje predloge za nagradu, ističu u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

„Zvali smo i Borkine prijatelje i saradnike, ali i mlađe ljude ili one koji nisu imali privilegiju da sa njom sarađuju, da zajedno promislimo šta je danas duh javnog gesta. Koliko je nagrada za javni gest, toliko je i istraživanje šta to danas pokreće ovo društvo u Srbiji bilo da je reč o umetničkoj, kulturnoj ili građanskoj akciji. Imali smo težak zadatak da bilo koga izdvojimo, da napravimo i sam uži izbor, ali smo se složili da dodelimo nagradu Ružici Marjanović za fantastičnu izložbu „Ne znam ništa o Miši Stanisavljeviću“ u Užicu 2022. godine. Ona je istražila i mobilisala Srbiju koja se bavi književnošću i šire da se seti Miše u svim oblastima njegovog delovanja – kao književnika, kao novinara, i kroz njegov rad u pozorištu. Uspela je da uvrsti i njegovu knjigu u lektiru. Jedna žena sa efektom – konstatovali su u CZKD-u.

Dodaju i da ova specijalna nagrada nije bila predviđena već je žiri odlučio da je formuliše tokom procesa dodele Nagrade.

„Izraz “samo sam radio svoj posao” koristio se kao opravdanje, recimo prilikom odbrane u sudskim postupcima, za činjenje ili nečinjenje službene osobe, a ovo je čudan slučaj u kome je “radila sam svoj posao” postala subverzivnija delatnost i moralni čin, i upravo nam je to činjenje po službenoj dužnosti bilo važno da ustanovimo i specijalnu nagradu.”, objasnili su u CZKD.

Katarina Petrović je iskazala zahvalnost za dobijeno priznanje i rekla da se zbog njega ne oseća zaboravljenom.

– Osećam beskrajno zadovoljstvo. Eto, nisam zaboravljena, makar ne od onog dela društva, koji je meni jako važan, a to su eminentni ljudi i ličnosti u raznim domenima – izjavila je kratko Katarina za Danas, dodajući da se zahvaljuje svima koji su u njenom gestu prepoznali da bi upravo ona trebalo da bude ta koja je dobitnica specijalnog priznanja.

-Ovo priznanje za mene je još jedno priznanje u nizu, koje mi daje potvrdu da sam učinila ispravnu stvar – zaključila je Katarina Petrović i čestitala Ružici Marjanović na zasluženoj nagradi.

Oliver Frljić : „Od Borke sam naučio da estetika i etika ostaju odvojene kategorije samo u malograđanskoj svijesti“ 

Pozorišni reditelj i član žirija Oliver Frljić rekao je za Danas da je nagrada „Borka Pavićević“ za javni gest sama po sebi izraziti javni gest u društvu čija oficijelna sećanja i zaboravi su, nažalost, najčešće rezultati sitnih političkih interesa.

– Noseći ime osobe čija empatija nije poznavala nacionalne i ine granice, ona želi dati vidljivost onima koji svojim javnim djelovanjem ulaze svjesno u prostor društvenog rizika. Za mene osobno je susret s Borkom uvijek bio susret sa živom osobom, ali i s jednim svjedočanstvom i interpretacijom novije povijesti koji me nastavljaju inspirirati u mom radu i u ovim vremenima kad se od političkih oblaka teško sjetiti kako izgleda nebo. Od Borke sam naučio da estetika i etika ostaju odvojene kategorije samo u malograđanskoj svijesti. U njezinom djelovanju one su se preklapale. Njezin aktivizam uvijek je bio i naglašena socijalna gesta, koja je u trajanju postala bojsovska socijalna skulptura – konstatovao je Oliver Frljić.

On je istakao da je u sklopu dodele nagrade, kao i u proteklih pet godina na početku juna, prikazana i predstava Ane Miljanić „Autentična tumačenja”: ’68 koja se preliva izvan pozorišnih okvira i ulazi u različite prostore na raskrsnici javnog i intimnog.

– Svedočanstva sudionika studentske pobune iz 1968. prepričana su kroz nekoliko novih generacija čiji su odnosi spram Jugoslavije i ove specifične sekvence u njezinoj historiji formirani u različitim kontekstima. Ta različita izvedbena čitanja jedne historijske epizode paralelno govore i o glumicama i glumcima koji je izvode. Ono što me fasciniralo i nije samo evociranje ovog dijela povijesti koje je dalo nadu da se proces društvene transformacije može nastaviti, već i njezina forma u kojoj čin slušanja ima jednaku izvedbenu snagu kao i sam govor. „Autentična tumačenja” su bila i izrazito emotivno iskustvo jer su se svi moji standardni mehanizmi za držanje kritičke distance pred gledanim raspali – izjavio je Oliver Frljić za Danas.

 

 Paljenje svetla skrivenog u mraku

Kšištof Čiževski, književnik i kopredsedavajući žirija za dodelu nagrade „Borka Pavićević” rekao je da su se tokom procesa rada u ovom telu iskristalisale dve reči koje povezuju Borku i nagradu. To su gest i promena.
– Tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, iskusio sam udar Karune, boginje dobrog gesta – rekao je Čiževski dodajući da Karuna „ne dolazi po pozivu, ne odgovara na pisma, nije uključena u razgovore ili pregovore, ne sedi u parlamentima ili savetima mudraca”
– Ona dolazi kao grom iz vedrog neba, i udara vas, spušta u ambise okeana, u ambis svega, ne tako da nestanete, da zaronite u mrak i da se pretvorite u ništavilo, već tako da osećate, da saosećate, i da budete jedno sa svim. Da osetite treperenje najmanjih čestica univerzuma, i upalite svetlo najdubljih iskri sakrivenih u mraku – poručio je Kšištof Čiževski.

Hrabro koračajući

Za umetnički koncept nagrade – skulpture Borke Pavićević zaslužna je Malgožata Njeđelko, autorka koja stvara u različitim medijima: skulpturi, crtežu i instalaciji. Diplomirala je 1989. godine na Vajarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u Varšavi, u klasi profesora Gžegoša Kovalskog (Grzegorz Kowalski). Izlagala je na brojnim izložbama u Poljskoj i inostranstvu. Njena skulptura, kako sama kaže, predstavlja dinamičan, hrabro koračajući, nedefinisani lik, koji pokušava da se probije kroz zid pred sobom.”
„Za ljude pograničja, buntovnike, izgnanike i angažovane građane. HRABROST je glavna Borkina osobina “, istakla je Malgožata Njeđelko.