Ne želim da šaljem bilo kakve poruke

Njegov film „I ja, takođe“, koji prati neobičnu sudbinu četvoro ljudi koji u džipu jure za „Zvonikom sreće“ i koji je metafora sumorne stvarnosti, ali ne samo u Rusiji, prikazan je u festivalskom programu pod nazivom Savremene tendencije, a potom je reditelj održao veoma posećenu i zanimljivu radionicu svedočeći mladim umetnicima o svom početku i načinu rada.

Nakon dokumentarnih filmova „Egor i Nastja“, „Istorija letenja“ i „Sukob na granici“, usledio je njegov prvi igrani film – „Srećna vremena“, a njegova najpoznatija ostvarenja su kriminalističke sage „Brat“ i „Brat 2“, kao i „Rat“ (2002), „Kargo 200“ (2007) i „Morfijum“ (2008).

Smiren i štedljiv na rečima, Balabanov kaže da veoma ceni Emira Kusturicu i njegov rad i otkriva da bi sa njim želeo da snimi film, te da je razgovor o tome bio jedan od povoda za njegov dolazak na Mokru goru. Iako je odbio da saopšti detalje buduće saradnje sa Kusturicom, jer je, kako je rekao, „u pitanju veoma komplikovan projekat“, Danas nezvanično saznaje da bi to mogao da bude film o Josifu Visarionoviču Staljinu.

Kakve poruke želite da pošaljete svojim filmovima?

– Ja ne želim da šaljem bilo kakve poruke. Nikada. Trudim se da pravim dobre filmove.

Zar vas ne zanimaju reakcije gledalaca?

– Moje filmove ljudi doživljavaju različito. Ako im se dopadnu, ja sam zadovoljan, a ako im se ne dopadnu – i to je dobro i to me ne vređa. Ne opterećujem se time da li se moji filmovi nekome dopadaju ili se ne dopadaju.

U vašim filmovima dominiraju teme o kriminalu. Zbog čega?

– To jeste tema u većini mojih filmova i ona je za mene veoma interesantna, ali i za druge ljude. Moji filmovi su uglavnom popularni, ali ne zato što su o kriminalu, nego zato što govore o ljudima-kriminalcima.

Kako biste opisali odnos evropskog autorskog filma i holivudske kinematografije?

– To su veoma različite stvari i teško ih je porediti. Holivud ne voli evropske filmove, Evropa ne voli holivudske filmove, a u Rusiji se, uglavnom, gledaju američki i ruski filmovi.

Koliko ste upućeni u srpsku kinematografiju?

– Znam za Kusturicu.

A za druge umetnike?

– Ne mogu da se setim, ali možda sam video neki drugi srpski film, jer sam često na raznim festivalima.

Kako vam se čini ideja Kustendorfa o susretu mladih filmskih autora i već afirmisanih umetnika ?

– To sam saznao nekoliko dana pre dolaska na festival i mislim da je to dobra ideja. Ranije je Nikita Mihalkov, koji je veoma dobar reditelj, bio gost festivala. Jedan trg u Drvengradu nosi njegovo ime. Znam da je on dobar prijatelj sa Kusturicom i mislim da je savetovao Kusturicu da me pozove na festival, a možda i nije. Veoma cenim Kusturucu i njegove filmove.

Da li uskoro planirate neki novi film?

– Imam veoma mnogo ideja, a jedna od njih je saradnja sa Kustoricom. Ako Emir pristane, trebalo bi da se dogovorimo o zajedničkom filmu koji bi se snimao u Gruziji, Azerbejdžanu i Sibiru. Ne bih detaljnije o tome, jer je sve to veoma komplikovao.