foto FoNet/Ognjen StevanovićPredstava “Tesla, izumetnik” nije dramatizacija romana “Tesla portret među maskama” Vladimira Pištala. Naprosto – to nije bilo moguće. Pištalov zamah je epski, a njegov stil poetski – to se opire pozornici. Zbog toga sam preuzeo nekoliko narativnih linija i na osnovu njih pisao originalnu dramu.
U njoj glavni događaj predstavlja podizanje kule Vardenklif, koja je trebalo da bude stanica iz koje je moguće preneti bežični signal preko Atlantika i „opasati“ čitavu planetu. Projekat Vardenklif je mogao da bude remek delo jednog genijalnog i već ostvarenog čoveka. Međutim, on je za Teslu postao izvor nedaća, finansijske propasti i opasno je ugrozio njegovo zdravlje. Pričajući priču o jednom, bez sumnje, velikom čoveku želeli smo da ne pravimo apologiju njegovih uzleta već da se suočimo sa njegovim padovima – kaže u razgovoru za Danas reditelj Nebojša Bradić.
Povod je premijera komada “Tesla, izumetnik” u subotu na Sceni “Pera Dobrijević” Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, a u intervju za naš list Nebojša Bradić govori o fenomenu Tesla, ali i i odrednicama Teslinog vremena koje su danas na planatenom polju učinile da umetničko preispitivanje postane neohodni “kompas koji ne dozvoljava da čovečanstvo nestane u praznom bespuću koje je ishod nezasite pohlepe”.
Ko je Tesla u čije nas “pozorište” uvodite ovom predstavom – dečak iz Smiljana koji mazeći mačka otkriva elektricitet, mladi, ambiciozni iseljenik u SAD, jedan od vodećih svetskih fizirača koji drži predavanja na univerzitetima i intervjuiama puni američku štampu, pronalazač sa više od 700 zaštićenih patenata i inovacija koji su mu doneli status “čoveka koje izumeo 20. vek”, pesnik, poliglota. povučeni, neshvaćeni, dosledni i nauci odan genije tajanstven i u smrti…?
– Laza Kostić je Teslu darovao neologizmom Izumetnik. Ovim neologizmom Kostić je prepoznao da Teslinu ličnost određuju izumi koji su nastajali na osnovu eksperimentalnog rada i senzibilitet umetnika koji do ostvarenja svog dela dospeva intuicijom. Svako ko sanja da će istraživati nove ideje mora biti odvažan i uporan. Raskinuti sa pravilima i zakoračiti u novo i nepoznato traži veliku hrabrost i samo su retki među naučnicima i umetnicima spremni da preduzmu takve korake. Uz sve to, da imaju maštu i slobodu da probaju. Tesla je dobro znao da je mašta ono što nas čini ljudima. Zbog toga je išao preko granice mogućeg i skupo plaćao tu cenu. I kako Eri de Luka kaže: „Nije nepobediv onaj ko uvek pobeđuje, već onaj koji ponovo i ponovo, poražen, iznova i iznova ustaje.“
Koliko je Nikola Tesla i bez književne inspiracije scenski privlačna i izazovna ličnost zbog svojih dramatičnih i atraktivnih oglednih fotografija, karaktera, načina života, ličnih i naučnih tajni koje je odneo sa sobom na Božić 1943. u Njujorku, iako su američke vlasti zbog prirode njegovih otkrića odmah zaplenile i proglasile “vrlo poverljivim” njegovu zaostalu ličnu imovinu?
– Premda se Tesla šalio da će mu viski omogućiti da živi sto pedeset godina, on je doživeo osamdeset osam godina. To je duboka starost. Kretao se putem kojim se ređe ide – od sela na periferiji austrougarske monarhije do Njujorka pozlaćene ere. Živeo je ‘punim plućima’, ali je svesno žrtvovao sve ono što život nudi u svojoj punoći: porodicu, ženu, decu, posed… Posvetio se otkrivanju velikih tajni prirode i po tome se približio bogovima. Teslino nasleđe je oko nas, a njegova misija je i dalje inspirativna.
Kažete da je u predstavama najvažnija stvar postavljati prava pitanja – koje teme otvara “Tesla izumetnik” i u čemu je sve njihova ovovremenost?
– Ideje napretka koje je čovečanstvo imalo pre više od sto godina su u našem vremenu prevaziđene. Koncentracija zaštićenog bogatstva koju danas demonstriraju transnacionalne kompanije dovela je do krize čovečanstva u kojoj vrebaju piraterija banaka, ratovi, glad, medijska propaganda i devastacija prirodnog okruženja. Onog trenutka kada je transnacionalna klasa kapitala prepoznala da se najlakši način za umnožavanje bogatstva nalazi u otimanju javnih dobara i ratovima, odustalo se od projekata koji su dostupni najvećem broju ljudi. Lični interes se preteći uzdigao iznad opšteg dobra. Jedna od reakcija bogataša Teslinog vremena na ideju bežičnog prenosa energije bila je: “Kako ćemo mi tu postaviti naše strujometre!“ Već tada je počela da se rađa globalna finasijska elita, koja iako čini manje od jednog procenta u moru osiromašenog čovečanstva, progresivno koncentriše svoje bogatstvo i sve veću nejednakost.
Koliko umetničko preispitivanje sudara interesa krupnog kapitala i finasijske dobiti sa genijalnošću, idejama i vizionarstvom dobija na značaju u našem vremenu u kome se čini da je materijalizam odneo potpunu prevagu nad duhovnošću, znanjem i kreativnošću?
– Tesla kaže arhitekti Stenfordu Vajtu: „Ja imam savršen moralni kompas!“ Arhitekta, zagledan u planove i brojke, kaže: „Pustite onda mene da sklapam dogovore!“ Verujem da nenasilni društveni pokreti otpora, koji za svoja moralna načela imaju Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, mogu uticati na procese preraspodele bogatstava. Dosledni i uporni pritisci na elitu vlasti mogu dovesti do preduzimanja mera na koje vlasti još uvek nisu spremne. Umetničko preispitivanje je danas više nego ikada potrebno kao kompas koji ne dozvoljava da čovečanstvo nestane u praznom bespuću koje je ishod nezasite pohlepe.
Zbog čega ste odlučili da deo predstave pre premijere 22. januara u SNP-u bude izveden na otvorenom 31. januara na “Dočeku” kao neka vrsta uvoda u svečano otvaranje Evropske prestonice kulture u Novom Sadu, čiji je Tesla bio prvi počasni građanin, mada ga nikad nije posetio?
– Novi Sad kao Evropska prestonica kulture zaslužuje najbolje. Od Vladimira Pištala i njegovog Tesle kao inspiracije, Aleksandre Vrebalov i začudne muzike, raskošne scenografije akademika Tabačkog, svedenih kostima Staše Jamušakov, sjajnih glumaca i moje režije, u suton stare godine 31.decembra u 20 sati i 22 minuta napravili smo predvorje kojim se iz pozorišnog jezika ušlo u svetlost na mostu i svemir iznad njega, čime je započeo veliki kulturni performans, kao efektan i snažan antidot ovom vremenu pandemije, obojenom strahovima, nemirom, beznađem i umiranjem.
Kreativni dijalog
– Moj rediteljski prvenac u Srpskom narodnom pozorištu bila je opera „Norma“, sa Katarinom Jovanović u naslovnoj ulozi. Produkcija „Tesle izumetnika“ nije nastala iz potrebe da se obeleži njegova godišnjica. Teslom se uvek i svuda možemo baviti. Za mene je ova premijera završetak projekta koji je nastajao u uslovima nametnute izolacije tokom pandemije. Nešto od te atmosfere je ušlo u samu dramu. Kada sam danas svojim saradnicima iz SNP-a otkrio da pišem novu dramu, jedan od njih je rekao: „Super! Kad počinjemo da radimo?“. To što smo u ovako otežanim okolnostima ostvarili kreativni dijalog i uspostavili bliske relacije, za mene je najveći dobitak rada na predstavi „Tesla izumetnik“ – kaže Nebojša Bradić povodom svoje prve rediteljke saradnje u Drami SNP-a koja koja se gotovo poklopila sa 79. godišnjicom od Tesline smrti.
Podela
Drama “Tesla, izumetnik” u režiji Nebojše Bradića nastala je u produkciji SNP-a i Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”.
Glavnu ulogu tumači glumac Marko Marković, a u predstavi igraju i: Miroslav Fabri, Jugoslav Krajnov, Mina Pavlica, Alisa Lacko, Višnja Obradović, Milan Kovačević, Sanja Ristić Krajnov, Aleksandar Gajin, Peđa Marjanović, Aleksandra Pleskonjić, Ivana Vukčević, Tijana Milovanov, Katarina Bradonjić, Miodrag Petrović, Dragan Kojić, Jovan Živanović, Stefan Beronja, Nevena Janković, Maksim Korontovski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
