Nebojša Bradić: Valjda smo za 50 godina BITEF-a toliko naučili

Ukusi su različiti i zbog toga o njima treba raspravljati. U svakom slučaju, oni kojima se dopao ovaj TV prenos bili su srećni da se javni servis poduhvatio ovog posla i zadovoljni načinom na koji je on realizovan. Gledaoci koji su uživo pratili predstavu i u „pauzama“ to isto činili samo preko TV-a su bili zadovoljni što su u krupnim kadrovima mogli da dožive impresivne vizuelne postavke ovog komada, ali i da čuju znalački vođene intervjue sa pozorišnim stručnjacima i takozvanom običnom publikom. Oni kojima se ovaj umetnički reality show nije dopao osuli su paljbu po društvenim mrežama i protestovali jer su „uvređeni“ sadržajem koji je odlučila da prenosi državna televizija. Konsterniranost ovog dela auditorijuma se uglavnom ticala prikazivanjem nagih muških tela, iako je RTS uredno stavljao upozorenje da određene scene mogu biti uznemirujuće za gledaoce. Sve ovo povod je za razgovor s Nebojšom Bradićem, urednikom Kulturno umetničkog programa RTS-a

* Da li je uopšte bilo komplikovano dobiti prava za prenos Fabrove predstave, koliko je to bio izazovan posao po sebi i na koji način?

– Svejedno da li je to prenos najvažnijeg međunarodnog pozorišnog festivala, stvaranje televizijski specifičnog umetničkog događaja ili programa koji profilišu umetnost i kulturu, RTS ima odgovornost da takve sadržaje distribuira do najudaljenijeg gledaoca. Saradnja sa BITEF festivalom je bila dobar osnov za prenos predstave koja je otvorila festival. Pripreme su bile veoma složene i donele su kvalitetnu realizaciju prenosa i veliku gledanost. Rejting RTS 3 među svim operaterima je u petak bio 41. mestu, da bi u vreme početka prenosa došao na 26. mesto, a u samom finišu predstave je dospeo na 14. mesto.

* U najavama ovog programa upotrebljena je i odrednica „kulturni rijaliti“, ali su povici na društvenim mrežama bili da zbog određenih scena u kojima se prikazuje nago muško telo to sve i liči na opskurne rijaliti programe, kao i da je uvredljivo da se takav sadržaj prikazuje na javnom servisu. Kako to komentarišete? Da li ste očekivali takve reakcije? Šta biste poručili „uvređenim“ gledaocima?

– Jan Fabr je obradio 20 antičkih tekstova – od Homera do Evripida. jezik predstave je simbolički, ljudsko telo je znak. Valjda smo za 50 godina BITEF-a toliko naučili.

* Oni kojima se prenos dopao posebno ističu način na koji su mlade dramaturškinje vodile razgovor sa svojim sagovornicima. Ima li ideja da se oblikuju emisije sličnog tipa na RTS-u i u sličnoj postavi?

– Tim mladih dramaturškinja – Tamara Baračkov, Dunja Petrović i Kristina Đuković, obavio je odličan posao: bile su sasvim u materiji predstave, kompetentno razgovarale sa stručnjacima iz oblasti pozorišta i umetnosti. Svojom pojavom su dale novu dimenziju programima kulture.

* Da li ste vi zadovoljni kako je tim RTS-a uradio svoj posao, eventualne posebne pohvale ili kritike?

– Tim RTS-a nije napravio grešku za vreme prenosa koji je trajao duže od 24 časa. Ovaj prenos je značajno pomerio granice televizijskog izraza i predstavlja kulturološki čin. Pohvale koje smo dobili došle su od samog reditelja i članova trupe, pozorišnih stručnjaka ali i gledalaca iz zemlje i sveta.

* Kakvi su vaši utisci glede Fabrove predstave a kakvi kada je reč o reakcijama publike?

– „Planina Olimp“ je inspirativno, poučno i, ma kako dugo trajala – zabavno iskustvo. Predstavu sam gledao sa gledaocima, u reportažnim kolima i u foajeu Sava centra. Držala je pažnju sve vreme.

Đakon i reditelj Nenad Ilić: „Kakav događaj!“

Na sajtu RTS, đakon i pozorišni reditelj Nenad Ilić je povodom predstave „Olimp“ napisao tekst „Kakav događaj!“ u kojem govori o svojim impresijama povodom ovog scenskog spektakla iako, kako sam navodi, ne spada u ljubitelje takve vrste formi. Ovo poslednje je naročito važno, možda zato što nam ovde često zafali preporuka Dionizija iz predstave koji kaže: „dišite slobodno i zamislite nešto novo!“.

U tekstu, koji ipak valja u celini pročitati, Nenad Ilić između ostalog piše: „Divno je kad ti neko da povod za ozbiljan dijalog. Nezgodno je što te to obavezuje da izađeš iz sopstvene mlakosti i podrazumevanja.

Veliko je osveženje kad se makar za neko vreme možemo izmaći iz naših lokalnih (velikih) problema i sagledati probleme današnjeg čovečanstva. I naravno da možemo da se podsetimo obaveze svetske misije Pravoslavlja. Zašto ne i u kulturi?

Snimak ove izuzetne predstave trebalo bi prikazivati ako ne u bogoslovijama a ono sigurno na Bogoslovskim fakultetima. Da bi budući sveštenici i teolozi mogli na vreme da nađu pravi odgovor na krik ovog vremena – ‘dajte nam nešto zaista novo!'“