Nebojša Dugalić povodom smrti Jagoša Markovića : „Bio si moja retka svetkovina smeha, duha, radosti, mudrosti, utehe i igre“

Dugalić je na svom Instagram profilu napisao da bi kad bi  morao da o  Jagošu govori kao o prijatelju, a „razdešen“ njegovim odlaskom onda bi mogao da pusti samo muk kojim su svi zamukli na vest o njegovoj smrti.

Opraštajući se od svog kolege i prijatelja Dugalić je podsetio s koliko strasti i požrtvovanosti se Jagoš Marković davao pozorištu, koliko je uticao na sve one koji su imali privilegiju da sa njim sarađuju, da od njega uče…

Reči Nebojše Dugalića prenosimo u celini:

Jagošu Markoviću

Dragi moj, dobri, duhoviti, jedinstveni Jagule!

Kada bih morao sada da o tebi govorim kao prijatelj, sasvim ,,razdešen” tvojim odlaskom, (kako si voleo da kažeš), onda bih samo mogao da pustim da ovaj muk kojim smo svi zamukli govori umesto mene. Ali ne mogu o tebi da govorim po žalosti ovoga sveta jer je među nama sve bilo po radosti koja od ovoga sveta nije.

Znao si da čovek i njegov dar nisu ništa drugo nego rezonantna kutija koja omogućava Bogu da u ovom gluvom svetu odjekne. Znao si da je naš najvažniji dug da se u sebi naštimujemo za takav odjek. Razgovetan, moćan a blagotvoran.

I toj si službi prineo svaki svoj treptaj. I sve svoje. Bez ostatka. Hvala ti za takvo tvoje ,,bez ostatka”. Na tom izgarajućem sebeprinošenju krepio sam veru da ipak nisam greškom zabasao među zavese, kulise i prašinu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Nebojsa Dugalic (@nebojsadugalic_official)

Bio si moja retka svetkovina smeha, duha, radosti, mudrosti, utehe i igre. I kada si nam razna obilja u naručje sipao, uvek mi se činilo da smo tek napipali žicu koja se daruje samo retkim srećnicima među kopačima zlata. Bio si, kako Šekspir reče: ,,Kao jesen, sve bogatija što se više žnje”. Teško će sada biti bez tebe u tom rudniku, Jagule moj dobri, jer nama zlata bez takvih kopača.
Mora da smo se nešto mnogo ogrešili kad nam Gospod uzima najbolje oko nas. Praštaj što nismo zaslužili da još ostaneš sa nama. A hvala ti što smo bar neko vreme zajedno izgarali istom vatrom.

Najdirljivije u tebi bilo mi je to kako si za Bogom gladovao. Neka Gospod, zbog takve tvoje gladi, sve tvoje pomiluje i neka te u večni zagrljaj primi. I neka ljubav naša svedoči o tebi pred licem Njegovim.

A ti me čekaj u radosti Carstva Božijeg da dopričamo ono što nismo ovde stigli. Neka ti molitve moje i zagrljaj moj budu do tamo poputnina.“

Jagoš Marković, stalni reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu bio je  autentičan i darovit stvaralac, koji nije podilazio diktatima trendova i koji je svojim jedinstvenim rukopisom stvarao pozorišna čuda nabijena energijom, maštom, duhovitošću i višim poetskim istinama.

Rođen je 1966. godine u Podgorici.

Režiju je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1987- godine, u klasi prof. Borjane Prodanović i Svetozara Rapajića.

U Narodnom pozorištu u Beogradu, čiji je stalni član postao 2008 godine, režirao je najznačajnije naslove svetske i domaće klasike – „Učene žene“, „Hasanaginicu“, „Gospođu ministarku“, „Pokondirenu tikvu“, „Dr“, „Antigonu“, „Ožalošćenu porodicu“, „Magbeta“, „Urnebesnu tragediju“, kao i opere „Pepeljuga“ i „Figarova ženidba“.

Po pravilu, njegove predstave su dugovečne, hvaljene, izvode se uvek pred prepunom salom i proslavljaju nacionalni teatar na međunarodnim gostovanjima.

Takođe, predstave u njegovoj režiji, protkane su jakim emocijama koje su dočarane uzbudljivom i glasnom muzikom i scenskim efektima koji se dugo pamte.

U drugim teatrima u zemlji i inostranstvu režirao je više od pedeset predstava.

Najznačajnije predstave 

Među najznačajnije ubrajaju se: „Romeo i Julija“, „Kate Kapuralica“, „Dekameron dan ranije“ (Narodno pozorište Sombor), „Lukrecija iliti Ždero“ (Pozorište na Terazijama), „Skup“, „Bogojavljenska noć“, „Govornica“, „Sumnjivo lice“, „Uobraženi bolesnik“, „Tako je ako vam se tako čini“, „Vrat od stakla“, „Putujuće pozorište Šopalović“ (Jugoslovensko dramsko pozorište), „Porodicne priče“, „Gospoda Glembajevi“, „Jesenja sonata“ (Atelje 212 ), „Galeb“, „Filumena Marturano“ i opera „Karmen“ (HNK Ivana pl. Zajca), „Lukrecija o bimo rekli Požeruh“ (Riječke letnje noći), „Učene žene“ (HNK Split), „Čarapa od sto petlji“, „Bluz za Mesiju“, „Divlje meso“ (Beogradsko dramsko pozorište), „Zora na istoku“, „Naši sinovi“, „Svinjski otac“ (Zvezdara teatar ), „Hasanaginica“ (Centar za kulturu Tivat), „Tartif“, „Hekuba“ (Crnogorsko narodno pozorište)…

U čuvenom švedskom Kraljevskim pozorištu „Dramaten“, povodom jubileja tog teatra, režirao je 2008. godine Strinbergovu „Kraljicu Kristinu”.

Posle raspada Jugoslavije, bio je prvi srpski reditelj koji je radio na Dubrovačkim ljetnim igrama („Romeo i Julija“, 2014.)

Dobitnik je više od pedeset strukovnih, festivalskih i državnih nagrada među kojima su: Nagrada „Bojan Stupica“, Nagrada oslobođenja Beograda, Trinaestojulska nagrada , Nagrada „Mića Popović“, Nagrada za svekupan doprinos stvaralaštvu Crne Gore, Nagrada grada Beograda, Nagrada grada Podgorice, Sterijina nagrada, nekoliko nagrada „Zlatni ćuran“ , „Ardalion“…